У Центру за културу „Небојша Глоговац“ вечерас је представљена књига „Хумски пут“, новинара и карстолога Ива Лучића.

Осим аутора, о књизи су говорили писац и новинар Иван Ловреновић и књижевник Алмин Каплан. Путем видео линка у промоцију се, из Солуна, укључио митрополит Григорије, архиепископ диселдорфски и њемачки.

Хумски пут је путопис на око 270 страна у којем Лучић покушава утврдити стварно стање сезонског сточарства на најдужој источно-јадранској стази. Лучић прати задње плаништаре, који су у међувремену престали изгонити овце из Љубиња и Дабарског поља, те обилази све дијелове стазе и разговара с бившим плаништарима који се сјећају времена док је та пракса била још релативно снажна.

Аутор каже да је кроз разговор са људима који су се дуги низ година бавили оваквом врстом сточарства, које је скоро изумрло, успио да сакупи велики број детаља, чињеница и описа који ће будућим етнографима и историчарима бити значајна збирка за инерпретирање важности овог занимања.

„Ствари су се толико промијениле од тренутка када је овакво сточарство било на врхунцу своје моћи, да ми данас нисмо у стању разумјети такво раздобље, јер смо закорачили у другу епоху, која је културолошки сасвим другачија“, истакао је Лучић.

Лучић се запитао чиме ми испуњавамо наша вјеровања, надања, културни доживљај свијета, кад смо успјели да избришемо једну такву темељну димензију која је вриједила много, више од 7000 година, а успјели смо да је потпуно запоставимо и занемаримо у последњих 50 година.

Он је додао да овце данас имају пежоративно значење, а заправо су некад биле најзначајније за човјека јер су га храниле и одијевале.

Сви који су вечерас говорили о књизи „Хумски пут“ оцијенили су је као вриједно дјело које повезује етнографију, књижевност, духовно промишљање и описују је као посвету свијету у нестајању, сезонском сточарству и људима који су га практиковали, прожети поетским описима херцеговачког крша и дубоком размишљању о односу човјека и природе.

Говорећи о „Хумском путу“ митрополит Григорије је рекао да је ово чудесна књига која му је умила душу.

„Ова књига свакако има вриједност и као научни и истраживачки рад, али за мене она представља књижевност, на један аутентичан начин, која оживљава носталгију коју сваки човјек носи у својој души, а то је носталгија за повезаношћу човјека са природом, небом и животињама“, нагласио је Григорије.

Он је додао да је очаран овом књигом која има у себи толико људскости и да је, читајући је, имао утисак да у њему све некако оживљава, јер она показује да човјек, без обзира да ли је у планини или у долини увијек тражи повезаност са природом и Богом.

Григорије сматра да је вриједност ове књиге и у томе што је аутор разговарао са живим свједоцима, аутентичним људима који су нелажни, којих је све мање, а у суштини нема ништа важније и вредније од повратка тој аутентичности, поготово у овом времену у коме живимо и у коме се приказује све другачије него што јесте.

„Ова књига је и сјећање и опомена, да не заборавимо свијет напора, тишине, скромности, подвига, труда и реалне борбе с природом“, закључио је Григорије.

Аутор књиге, Иво Лучић, рођен је 1960. године у Равном, новинар је, карстолог, аутор десетак књига и дугогодишњи истраживач кршког крајолика.

Због квара на дистрибутивној мрежи без воде ће остати потрошачи у Жиљеву, Оџаку и Залужју. Нормализација водоснабдијевања се очекује сутра у пријеподневним часовима, саопштено је из ЈП „Водовод“.

У манастиру Житомислић код Мостара данас су прослављени Свети мученици житомислићки и обиљежено 20 година од обнове манастира.

Свету архијерејску литургију служиле су владике захумско-херцеговачки Димитрије и бихаћко-петровачки Сергије.

Епископ Сергије је у бесједи истакао да је прошлост овога манастира страдална, васкрсна, сведочећа и опомињућа, баш као и прошлост већине православних светиња.

"Житомислић је био и остао украс Херцеговине", рекао је владика Сергије.

Епископ бихаћко-петровачки је подсјетио да је прошло 20 година од када је Српска православна црква уписала у именослов светих Свете мученике житомислићке који су невино пострадали у никада заборављено љето 1941. године.

"Они су настрадали у вријеме када је безумље надвладало разум, мржња надвалада љубав и када је брат постао небрат, прогонитељ и убица", рекао је епископ Сергије и додао да из прошлости треба извлачити поуке, а не мржњу преносити из нараштаја у нараштај.

Према његовим ријечима, треба се присјетити младог игумана Константина, јеромонаха Доситеја и Макарија, искушеника Младена и Обрена, младих богослова Марка и Бранка и протођакона Владимира, чији су животи окончани злочиначком руком.

Он је подсјетио да крваво љето 1941. није само у црно завило Житомислић већ многа села и градове и хиљаде породица које су вапиле ка небу да се зло оконча.

"ЛЈето је минуло, али бол није. Остали су видљиви ожиљци да опомињу на страхоте којима се нико није надао", поручио је епископ Сергије.

Он је истакао да међу људима треба да буде љубав Христова да се оваква страдања никада никоме не би поновила.

Наглашава да прошлост опомиње да се никада не учини оно што се српском народу чинило на овим просторима током Другог свјетског рата.

"Будимо свједоци мира и истинског помирења не дајући да нас заведу они који желе сукобе", закључио је епископ Сергије.

Епископ Димитрије захвалио је свима који су дошли у мученички Житомислић који је, непрестано обнављајући се и васкрсавајући, никада издао своје назначење и мисао у овом свијету.

"Сви Хришћани дај Боже да буду као што треба и вјерни, храбри, поштени, смирени, безазлени, мудри и радосни и саосјећајни са сваким људским бићем и страдањем. Да и ми нађемо свој крст, своје назначење и љубав и нека би били попут наших мученика и да и наше свједочење постане сјеме за нове Хришћане. То ћемо само учинити ако живимо достојно Јеванђеља", поручио је епископ Димитрије.

Игуман манастира Житомислић Данило Павловић навео је да се Свети мученици житомислићки празнују у знак сјећања на братство овог манастира које је пострадало у Другом свјетском рату, а чије су мошти страдале и у посљедњем рату када је манастир запаљен и порушен.

Он је подсјетио да је Свети архијерејски сабор Српске православне цркве /СПЦ/ 2022. године одредио 26. јун као датум празновања Светих свештеномученика житомислићких, а да је СПЦ канонизовала житомислићке мученике 2005. године, када је и освештан овај манастир.

Игуман је навео да је братство манастира доживјело судбину свога народа и да су бројни Срби на исти начин страдали у том периоду.

"Овај манастир је симбол страдања, али и симбол васкрсења. Манастир данас свијетли лијеп, окупан и пун народа и свједочи ово о чему данас слушамо, васкрсењу, радости и животу", поручује игуман Данило.

Након литургије одржана је свечана академија на којој је бесједио Душко Певуља, а наступила је и етно-група "Ива".

Певуља је након бесједе рекао да овај тренутак обавезује да обнова овога манастира треба да живи непрестано у народу и да не буде везан само за празнике, истичући значај култура сјећања.

"Важно је и да откријемо истину о узроцима нашег страдања. Мени се чини да је свим српским страдањима претходило занемаривање истине о њиховим узроцима и да ми то не чинимо на прави начин читавим својим бићем и културом", поручио је Певуља.

Руски амбасадор у БиХ Игор Калабухов и директор Руског дома из Београда Јевгениј Баранов даровали су манастиру Житомислић обновљену плочу са грбом Милорадовића.

Литургији су присуствовали и генерални конзул Републике Србије у Мостару Васо Гујић, градоначелник Требиња Мирко Ћурић, начелник општине Источни Мостар Божо Сјеран, шеф Канцеларије Владе Републике Српске у Мостару Горица Рашовић, декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Владан Бартула, изасланик потпредсједника Федерације БиХ Игора Стојановића Славен Главаш, те велики број вјерника из цијеле Херцеговине.

СРНА

Планинарско-еколошког друштва „Зимомор“ у оквиру 150. Невесињске олимпијаде по четврти пут приређује планинску трку „ВЕЛЕЖ ВЕРТИКАЛ“. Колико је ова дисциплина популарна међу „небеским тркачима“ и љубитељима природе говори податак да је већ пријављено 27 такмичара.

Пријаве су отворене до 31. јула, а трке у мушкој и женској конкуренцији планирано је да се одрже 9. августа.

Невесињски Вертикал креће из Читлука, а циљ трке је на врху планине Вележ.Котизација за све учеснике је 50 КМ, а урачунат је стартни број, квалитетна активна мајица, уникатна финишер медаља, елетронско мјерење времена, ручак и журка након трке. За најбоље такмичаре, припремљене су и награде.

Више информација можете пронаћи на линку: https://www.zimomor.org/velez-vertikal-2025/

Организациони одбор „Невесињске олимпијаде“ утврдио је прелиминарни програм јубиларног 150. Сабора традиције и витештва. Такмичаре, госте и све знатижељнике који почетком августа наврате у Невесиње очекују разноврсни спортски, културни и туристички садржаји. За најуспјешније олимпијце предвиђен је наградни фонд од 50.000 КМ. Организатор манифестације је Општина Невесиње, а покровитељ Влада Републике Српске.

Олимпијада ће почети 3. августа подизањем олимпијске заставе. Овим свечаним чином биће озваничен почетак витешког надметања у 53 дисциплине. Осим такмичења која су и претходних година биле заступљена на невесињској традиционалној светковини нове дисциплине су бициклизам и турнир у билијару. 

Централни догађај са витешким дисциплинама и традиционалним коњским тркама биће одржан на Братачком лугу, у недјељу, 17. августа. Вече раније на Тргу слободе биће приређен свечани олимпијски програм.

У предаху између бројних надметања гости и олимпијци имаће прилику да пробају домаће специјалитете и упознају етногрaфско благо невесињског краја. 

Детаљан програм 150. Невесињске олимпијаде биће објављен по завршетку обиљежавања историјског јубилеја  ̶ 150. годишњице Невесињске пушке.