Из Јавног предузећа „Водовод“ апелују на грађане да савјесно и рационално користе воду како не би долазило до редукција у водоснабдијевању.

Дуготрајни сушни период у региону и високе температуре довели су до повећане потрошње воде и бржег пражњења акумулација. Да би се очувао постојећи систем водоснабдијевања потребно је да потрошачи покажу више солидарности и избјегавају прекомјерно залијевање зелених површина и башта.

Посебан апел се упућује потрошачима који се снабдијевају са изворишта Удбина пошто је овај водоводни систем већ оптерећен потребама градилишта ХЕ „Дабар“.

Дом здравља Невесиње ће набавити савремени ултразвучни апарат који ће омогућити брже, прецизније и свеобухватније дијагностичке услуге, потврдио је замјеник директора ове здравствене установе Милосав Уљаревић. Општински парламент је на посљедњем засједању Нацртом ребаланса буџета за набавку овог вриједног уређаја планирао средства од 80.000 КМ.

„Чим буде усвојена коначна верзија буџета за 2025. годину покренућемо поступак набавке апарата“, навео је Уљаревић који је у договору са специјалистом радиологије Иваном Васиљевић Иванишевић иницирао овај пројекат модернизације и унапређења примарне здравствене заштите.

Служба за радиолошке и ултразвучне дијагностике Дома здравља Невесиње уз помоћ овог напредног уређаја наставиће пружати квалитетне медицинске услуге на задовољство пацијената.

Уљаревић се захвалио одборницима локалног парламента и начелнику Општине који су препознали значај набавке апарата и увођења модерних технологија у процесе дијагностике.

Након незаборавне афричке авантуре чланови Планинарско-еколошког друштва „Зимомор“ наставили су планинарске походе у региону. Протеклог викенда организовали су дводневни излет на величанствени Дурмитор и успон на највиши врх Црне Горе – Боботов кук (2.524 м) одакле се пружа фантастичан поглед на удаљене хоризонте кањона Пиве и Таре и највиших планина БиХ, Србије и Албаније.

Група од 26 планинара нову авантуру је започела ноћењем у камп насељу, уз логорску ватру, пјесму и незаборавно дружење. Напуњених батерија, са пуно ентузијазма и љубави према природи кренули су у нови подухват. Врх је успјешно освојен, а посебну пажњу заслужили су најмлађи чланови невесињског планинарског друштва – деветогодишњи Коста Пејичић и Никола Тодоровић.Њихова снага, истрајност и све већа активност у планинарењу су инспирације старијим члановима Друштва

„Овај успон није био само физички изазов него и прилика да још једном доживимо оно највредније у планинарењу – пријатељство, заједништво и дубоку повезаност са природом“, пренијели су из ПЕД „Зимомор“ прве утиске након освајања врха.

Из Јавног предузећа "Водовод" данас је саопштено да је отклоњен квар на систему за хлорисање воде Алаговац.

Вода је сада у комплетном дистрибутивном систему хемијски и бактериолошки исправна за пиће, поврђено је из "Водовода".

Видовдан. Дан кад се кроз вијекове сабирају жртва, част, отпор и молитва. Дан кад се небо нагиње земљи, а потомци тихо, али постојано, стају у строј с прецима.

И баш тог дана, у граду сунца, камена и тишине – у Требињу, окупила се опет Прва класа Херцеговачког корпуса Војске Републике Српске. Они који су на Видовдан 1992. обукли војничке униформе као дјечаци, положили заклетву, па кренули на пут без мапе – пут части.

Након Билеће и Љубиња, ово сабрање било је треће по реду – али у срцу, као да је прво. Сретање погледа, осмијеси кроз сузе, тиха имена што се изговарају уз шапат – иако их више нема, осјећају се као да стоје с њима у реду, у братском кругу.

Света литургија ујутру, у храму гдје молитве стижу до неба. Потом полагање цвијећа на Споменик браниоцима Требиња – мјесто гдје се и камен присјећа. Ломљење славског колача, док срца ломе тишину. И онда, онај ручак, гдје се више слуша него што се прича – јер свако има нешто у грудима што је теже од ријечи.

Приче су поново оживјеле – ровови, сњегови, прве страже, она писања кући која су се завршавала са „не брините, све је добро“. Прва другарства, прва рањавања, и прва погинућа – што никада не престају да боле.

Али у том болу било је и нечег великог – нечег што објашњава зашто су и данас ту. Не због обавезе. Због љубави.

Ове године, њихово сабрање добило је и другу димензију – хуману. За дјецу њиховог саборца, Ољега Куљића, који је трагично страдао, прикупљен је велики износ новца. Јер, како су рекли: „Нико од нас није сам, ни кад живот удари најјаче.“

То је та нит која их везује и данас – није то више само застава или униформа. То је срце које не заборавља, рука која пружа и онда кад се ништа не тражи. Били су војници, али су остали људи – у пуном, најдубљем значењу те ријечи.

На ручку им се обратише и двојица чија ријеч носи тежину искуства – Радан Остојић, предсједник БОРС-а, и Мићо Краљевић, ратни командант из Бирча. Њихове ријечи нису биле само поздравне – биле су то ријечи захвалности, подсјећања и поноса.

„Ваша борба није била узалудна. Ваш пут је био тежак, али је водио ка слободи. А слобода се не мјери ријечима, већ жртвом коју сте положили“, поручио је Краљевић.

И већ је договорено – 2026. године, сабрање ће се одржати у Невесињу. Граду гдје је храброст увијек имала своје мјесто, а ровови били школа зрелости. Тамо ће поново стати раме уз раме, уз здравицу и сјећање, уз поглед који говори: „Ево нас, браћо – још смо ту, због њих који нису.“

Прва класа Херцеговачког корпуса ВРС није статистика, није број у архиви. То је жива меморија народа. То су дјечаци што су одрастали преко ноћи, стасавали у хероје, гинули у тишини и живјели у успомени.

Они су темељ. Они су одговор свима који питају шта је то Република Српска. Она је њихова рамена, њихова јутра без сна, њихови заклетвом ојачани кораци.

И кад год зазвони Видовдан – он не зове само на славу. Он зове на сабрање, на поклоњење, на завјет. Да се не заборави. Да се не изда.

А у Требињу, тог Видовдана 2025, у сваком погледу, у свакој причи, у свакој здравици, одзвајала је једна једина истина:

Није вријеме избрисало што је срце записало.

И неће. Док има Видовдана. И док има нас.

Радио Требиње