На Спортским теренима Килавци данас је обављен жријеб за тениски турнир који се одржава у оквиру 150. Невесињске олимпијаде. Први мечеви играју се већ сутра.

На невесињској шљаци ове године ће се такмичити 28 учесника – 18 јуниора и 10 сениора. Титулу у сениорској конкуренцији брани Мостарац Фарук Караџа.

Финале турнира у обје конкуренције заказано је за 6. август.

Понедјељак, 28. јул (јуниори)

08:30 Петар Вучковић – Александар Братић (претколо)

09:30 Андрија Ивковић – Стефан Томовић (претколо)

10:30 Никола Манојловић – Никола Торовић (1/8 финала)

11:30 Јован Самарџић – Петар Пиштало (1/8 финала)

Послије вишедневних врућина и дугог периода без падавина у Невесиње је претходне ноћи стигло освјежење. Пало је 15 литара кише по метру квадратном, с тим да је у појединим дијеловима општине било и града.

У претходна два мјесеца на простору између Црвња и Вележа била су само три дана са падавинама – 18. јуна је пало 5 литара, 8. јула 7 литара и 17. јула 2 литра кише по метру квадратном. У југоисточном дијелу општине регистровано је нешто више падавина.

Метеоролози за наредне дане најављују промјенљиво и свјежије вријеме. Највише кише можемо очекивати у уторак.

Историчар Милош Ковић рекао је да геноцид над Србима у Пребиловцима који су усташе починиле 1941. године мора бити уграђен у темеље српског идентитета да би се чувало сјећање на свете мученике и да се то више никад не понови.

Ковић је вечерас у Културном центру “Свети краљ Милутин” у Пребиловцима одржао предавање у сусрет обиљежавању Светих мученика пребиловачких и доњохерцеговачких и 10 година од освештања Храма Васкрсења Христовог у Пребиловцима.

 Ковић је рекао да Пребиловци нису обично село и да се може поредити само са српским гетима на Косову и Метохији.

“Овде осетите све дамаре српске историје и српског предања, трагедије и васкрсења, голготе и васкрсења. Овде не можете да дођете, а понајмање можете да одете равнодушни”, нагласио је Ковић.

Он је додао да се ту уче лекције историје и да би било крајње важно да се у Бањалуци и у Београду схвати значај овога мјеста како би се оно подигло до статуса који заслужује.

Говорећи о геноциду над српским народом, посебно на подручју Херцеговине, Ковић је рекао да се геноцид над Србима у Другом свјетском рату десио у Јасеновцу, Гаравици, Пребиловцима и другим стратиштима. Он је нагласио да су Пребиловци мјесто на коме се укрштају све српске традиције и предања.

“Тај геноцид мора бити уграђен у темеље српског идентитета, заједно са Светим Савом, Светим Симеоном, Светим кнезом Лазаром, Карађорђем итд. Не зато да би било кога мрзили или да би било коме наметали колективну кривицу него да би чували сећање на наше свете мученике и да нам се то никада више не понови”, поручио је Ковић.

На предавању о теми “Идентитет Срба – историја и предање” које је присуствовао велики број Херцеговаца, Ковић је рекао да се поставља питање шта је то идентитет Срба и ко су Срби, те шта је основ њиховог идентитета.

“Прво пада на памет заједничко порекло, али се зна и да најновија генетска истраживања показују да имамо веома слично порекло са Хрватима. Видимо ипак да на свим историјским раскрсницама реагујемо потпуно другачије као народи”, каже Ковић.

Он је додао да су научници утврдили да је генетски материјал Срба и Хрвата врло сличан генетском коду Румуна, који говоре потпуно другачији језик и културолошки су другачији.

Након тога, како каже, Ковић, поставља се питање да ли је поријекло нешто што одређује народ.

“Очигледно није. На заједничком језику заснивала се југословенска идеја, међутим видимо да они који говоре исти језик не раде исте ствари на овом свету и не пролазе исто, сигурно је, ни на оном свету. Посебно ваља нагласити у овом контексту Пребиловце”, каже Ковић.

На крају се додирнуо заједничке историје рекавши да предање значи више од историје коју пишу историчари.

“Предања се чувају у Српској православној цркви. То је једина српска институција која траје непрекинуто 800 година. Све наше државе су трајале један, два или три века и прекидале су се. Црква је та која памти и чува сећање и даје му смисао који је сакрални. Црква чува сећање, али ту је и наша епска поезија”, каже Ковић.

Ковић подсјећа да је пресудно утицало на чување српског идентитета предање историје Немањића, Светосавског завјета.

Предавање је окончано закључком да се заједнички идентитет не може одбацити, као ни језик, али да је најзначајније сјећање.

Прије предавања у Храму Васкрсења Господњег служен је акатист Светим мученицима пребиловачким и доњохерцеговачким.

Ове године у Пребиловцима ће бити организовано низ догађаја, предавања и изложби поводом обиљежавања Светих мученика пребиловачких и доњохерцеговачких.

Храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима саграђен је и освештан 2015. године у знак сјећања на око 4.000 Срба доње Херцеговине које су усташе убиле у Другом свјетском рату, а Српска православна црква је исте године канонизовала те жртве.

Овај празник установљен је у календару на датум када су усташе 1941. године звјерски убиле више од 850 мјештана овог села, углавном жена и д‌јеце и бациле у јаму у Шурманцима надомак Међугорја.

Овај злочин је у бившој Југославији прикриван, а 1961. године јаме у које су бацани Срби су забетониране.

Откопавање 13 јама на подручју доње Херцеговине почело је 1990. године, а кости више од 4.000 Срба 4. августа 1991. године су сахрањене у спомен-костурницу у Пребиловцима.

У јуну 1992. године током офанзиве “Чагаљ” припадници ХОС-а и ХВО-а минирали су спомен-костурницу.

По повратку Срба у Пребиловце послије 2000. године, остаци костију су сакупљени, а по изградњи Храма Васкрсења Христовог почивају у његовој крипти.

Храм у Пребиловцима саграђен је уз помоћ предсједника Српске Милорада Додика и захваљујући донацијама Срба у дијаспори.

Урађен је по узору на Цркву Христовог гроба у Јерусалиму која је симбол васкрсења и живота, а од тада до данас Пребиловци су мјесто које опомиње и пркоси свима који мисле да се један народ може истријебити са свог вјековног огњишта.

ТОП ПОРТАЛ

Генерација матураната невесињског Средњошколског центра из 1985. године прославила је вечерас јубилеј 40 година од матуре. Обиљежавању јубилеја су присуствовали машински и економски техничари (IVМ-4, IVЕ-4). Школски час су одржали професори Даница Ђурасовић и Љиљана Жерајић, а претходно је минутом ћутања одата почаст за преминуле колеге и професоре.

Овај велики јубилеј окупио је преко 40 некадашњих ученика који су дошли из разних крајева у своје родно мјесто.

Након прозивке слављеници су евоцирали успомене на рану младост и школске дане. Сви су појединачно рекли нешто о личним и професионалним успјесима, а највећи понос се видио код матураната који су се остварили у улогама бака и дједова.

Перо Перин каже да је пресрећан због вечерашњег окупљања јер је ово први пут у ових 40 година да су се окупили да обиљеже матуру.

„Има ту људи из Београда, Канаде, Хрватске, Бањалуке и надам се дружењу уз пуно емоција, пријатног разговора и једном поновном упознавању“, додао је Перин.

Звонко Панџић који живи и ради у Славонији у мјесту Пожега се захвалио иницијаторима и организаторима који су уложили велики труд да се први пут у 40 година окупе.

Бранислав Жерајић који је дошао из Торонта није крио одушевљење што је дошао на јубилеј.

„У 27 година колико сам у Канади, 23 пута сам дошао у Невесиње, тако да то само по себи говори колико ми је мио овај град и људи у њему“, рекао је Жерајић.

Светислав Братић који је свој читав живот провео и везао за Невесиње каже да је ово једно прелијепо искуство.

„Неке људе нисам видио 40 година и јако сам срећан што ћемо се дружити након толико времена“, рекао је Братић.

Након заједничког фотографисања матуранти су дружење наставили у ресторану „Бишина“.