Поводом Дана словенске писмености вечерас је у Галерији Центра за културу „Небојша Глоговац“ у Невесињу свечано отворена изложба најљепших ћириличних радова Другог међународног конкурса „Ћирилица тамељ срца мога“.

На конкурс који је расписала ЈУ Центар за културу „Небојша Глоговац“ Невесиње пристигло је око160 радова из Републике Српске, Србије, Црне Горе и Сјеверне Македоније, што свједочи о снажном одзиву и посвећености очувању националног идентитета и ћириличног писма.

Петочлани жири, састављен од стручњака из области ликовне и писане умјетности, имао је тежак задатак да међу бројним и разноврсним радовима издвоји најбоље. При оцјењивању посебна пажња посвећена је префињености ћириличног рукописа, хармонији ликовног израза, као и дубини симболике и усаглашености.

У категорији одраслих прво мјесто освојила је Сања Ненић из Бијељине, друго мјесто припало је Невесињки Ивани Милановић, а трећепласирани је био Драго Вучић из Билеће.

Посебне похвале жирија добили су и радови Анке Вуковић из Бања Луке, Наташе Јовановић из Никшића, Сање Ђурић из Вршца, Милице Боровчанин из Сокоца, Александра Станковића из Ниша и Лане Вучић из Невесиња.

У категорији дјеце до 15 година, прву награду за најљепши ћирилични рукопис заслужено је освојила Марија Шараба из Требиња, другопласирана је била Хана Скочајић из Невесиња, а треће мјесто заузела је Николија Вујовић из Билеће.

Похвале стручног жирија заслужиле су Јелена Арбиња из Невесиња, Лара Албијанић из Билеће, Софија Ковачевић из Власенице и Марија Капор из Билеће.

Изложбу је отворила докторанд ликовних умјетности Ангелина Вукосав, нагласивши да је вечерас изложено 118 радова, и да је међу њима рад најстарије учеснице овог конкурса 74 –годишње Благице Станоеске из Скопља.

– Овај конкурс поново је потврдио значај ћирилице као нераскидивог и важног дијела српског идентитета и културне баштине – рекла је Вукосав.

Она је додала да је идеја да се најљепши рукописи са овог конкурса једног дана нађу међу корицама монографије која ће на најљепши начин презентовати богатство нашег ћириличног писма.

Награде и дипломе награђеним учесницима додијелио је директор Центра за културу Александар Вуковић.

Центар за културу упутио је захвалност основним школама из Билеће, од којих је стигло близу седамдесет радова, што је значајан допринос овом културном догађају.

Из ове установе истакли су да је циљ конкурса да се очува српски језик и ћирилично писмо, као и да велики број пристиглих радова даје наду да ћирилица неће нестати, већ да ће опстати.

Протеклог викенда група поклоника из Невесиња и Гацка боравила је на дводневном поклоничком путовању светињама које су саграђене у моравском стилу.

На празник Светих Ћирила и Методија поклоници су присуствовали светој литургији у Манастиру Манасија, једном од најзначајнијих споменика српске средњовјековне културе. Након свете службе сљедеће одредиште је био Манастир Раваница, задужбина Светог Кнеза Лазара и мјесто гдје почивају његове свете мошти.

Другог дана путовања поклоници су обишли још двије предивне светиње – манастире Каленић и Љубостињу.

И ово као и претходна поконичка путовања одисали су заједништвом и молитвом.

Одбојкашице Вележа освојиле су титулу шампиона Босне и Херцеговине у јуниорској конкуренцији. На завршном турниру у Сарајеву младе невесињске одбојкашице до побједничког трона су стигле без изгубљеног сета.

Невесињке су прво у полуфиналу савладале вршњакиње из ОК Нови Град са 3:0, а потом су у финалном мечу максималним резултатом поразиле још једну сарајевску екипу ОК Центар ОРТ.

И у појединачним наградама доминирале су невесињске дјевојке.За најбољу играчицу финалног турнира проглашена је Анета Ивковић, најбољи средњи блокер је Маријана Бркић, а најбољи либеро Вања Вуковић.

За јуниорски тим Вележа наступале су: Вања Вуковић, Марија Торовић, Маријана Бркић, Анета Ивковић, Инес Ивковић, Лана Шаренац, Наталија Перовић, Ана Перовић, Марија Стајић, Ивана Чабрило, Емилија Бештић, Клара Савић, Анастасија Маврак.

Тренери су Предраг Никитовић и Синиша Чабрило.

Одбојкашки клуб Вележ је освојеном титулом државног првака на најљепши начин заокружио блиставу сезону са три одличја на Првенству РС и двије медаље на Првенству БиХ. Иза свега стоје велики труд, тренинзи, љубав према спорту и заједништво.

Невесиње је данас  угостило 50 ученика из Србије и њихове наставнике који су у оквиру студијског путовања кроз Црну Гору и Републику Српску посјетили и јуначку херцеговачку општину.

Ученике и наставнике основних школа „Бранко Радичевић“ из Новог Београда, „Јован Поповић“ из Београда и „Надежда Петровић“ из Велике Плане, као и организатора путовања Дејана Стошића дочекали су начелник општине Миленко Авдаловић и директор ОШ „Ристо Пророковић“ Миљан Авдаловић.

Ђаци су прво посјетили Цркву Светог Вазнесења Господњег, гдје их је дочекао свештеник Александар Црногорац. Он је основце из Србије упознао са историјатом самог храма истичући важности цркве и вјере. Послије бесједе ђаци и наставници су се окријепили у порти храма са соковима и слаткишима. Након тога су посјетили Трг Слободе и положили цвијеће на Споменик борцима за слободу. Посјету су наставили обиласком Спомен собе гдје их је прдставник Борачке организације Милан Шиљеговић упознао са неким занимљивостима из Одбрамбено-отаџбинског рата. Школарци су обишли и споменик команданту Новици Гушићу, након чега су се упутили у Крекове на мјесто гдје је подигнута Прва невесињска пушка. 

Бивши народни посланик и велики завичајни прегалац Дејан Стошић рекао је да је сама идеја за студијске посјете настала баш овдје у Невесињу, када је прије пет година присуствовао откривању споменика легендарном команданту Новици Гушићу.

„Тада сам разговарао са начелником Миленком Авдаловићем о томе како да приближимо дјецу из различитих крајева и да им покажемо да Дрина није граница“, рекао је Стошић.  Он је додао да је прије четири године први пут позвао и угостио дјецу из Херцеговине и након тога се сарадња наставила сваке наредне године.

„Ове године је велики јубилеј 150. година од Невесињске пушке, која има огромни значај у заједничкој српској историји, и зато је од велике важности да дјеца посјете ово мјесто“, навео је Стошић.

Послије топлог дочека, љубави и гостопримства у Невесињу ученици из Србије су оставили поруке за јунаке Невесињске пушке:

Хвала Вам што сте били чвршћи од овог херцеговачког камена!

Хвала вам што сте српску заставу носили часно!

Хвала вам што нисте изневјерили свој народ!

Хвала вам што сте очували прадједовску вјеру!

Хвала вам што сте опалили пушком која и данас одјекује овим просторима, подсјећајући нас да никада не смијемо да се одрекнемо слободе и идентитета за које сте положили своје животе !

Дјеца из Србије,

Љета Господњег 2025.

Славским обредом, свечаном литијом и народним саборовањем Црква Светог мученика Вукашина у Придворцима данас је прославила крсну славу. Свету литургију служио је свештеник Младен Чалија.

Многобројни вјерници окупљени око светог храма, славили су светитеља којем народ овог краја указује велико поштовање због његове мученичке смрти.

У својој бесједи свештеник Чалија поручио је да Христос треба да буде у центру нашег бића, јер ћемо само тако бити снажни и истрајни у многим искушењима, као што је био и Свети Вукашин.

– Ако мислимо да у свом животу засијамо, макар приближно као што је био Свети Вукашин, потребно је да се трудимо да будемо бољи људи са пуно праштања и љубави у нашим срцима, да будемо људи чија ће се ријеч поштовати и људи који ће знати за истинске вриједности које су красиле наш народ вијековима – поручио је Чалија.

Кумови данашње славе били су браћа Мишо и Неђо Мрковић, који су припремили крсни хљеб и славско жито, и који су се домаћински побринули да све буде у најбољем реду.

Наздрављајући присутнима Мишо Мрковић пожелио је да нам Свети Вукашин буде на сваку Божију помоћ и радост, на љубав и на обрадовање.

Славски колач наредне године припремиће Милош и Стево Радић.

Међу многобројним гостима био је и Тихомир Пантић, који се након 25 година вратио са породицом из Канаде. Он истиче да човјека вуку његови коријени и завичај, и да је увијек присутна носталгија за отаџбином.

– У неком периоду живота схватио сам да сав тај материјални свијет не може да вас испуни, и ништа не може да замијени мјесто гдје сте рођени. Из тог разлога ја и моја породица смо се вратили у завичај прије четири године, јер овдје припадамо, ту су наше породице, и то је оно што нас у овом моменту испуњава и чини срећним људима. Сматрам да је наша одлука о доласку у Невесиње једна од најбољих у нашим животима, и ево данас смо овдје са нашом родбином и пријатељима, и овакав вид заједништва не може се поредити ни са чим на свијету – каже Пантић.

У част славе и данашњег светитеља здравице су упутили Драган Јокшић и Љубан Дука, величајући лик и дјело Светог Вукашина.

Епархија захумско – херцеговачка и приморска, Одбор при Храму Светог мученика Вукашина у Придворцима, додијелила је захвалницу предузећу „Невесињепутеви“ за њихову несебичну помоћ и асфалтирање дионице испред Цркве.

Скуп заједништва, љубави и слоге протекао је у лијепом дружењу и расположењу мјештана Придвораца, околних села и њихових гостију.

Сабрани око трпезе љубави домаћини су још једном показали да су људи широког срца, који сваког госта дочекају онако како су то наши преци чинили, са пуно љубави и поштовања.

Црква у Придворцима први је храм у Српској православној цркви посвећен Светом Вукашину.

Уз велико прегалаштво мјештана и донације завичајаца црква је подигнута преко пута старе гробљанске капеле. Храм је освјештао епископ Григорије 30. маја 2010. године на дан Светог мученика Вукашина.

Ученица другог разреда Средњошколског центра «Алекса Шантић» Јована Вишњевац освојила је треће мјесто на ликовној радионици одржаној у Лозници у оквиру 54. Ђачког Вуковог сабора. Под надзором професора Драгана Батинића млада невесињска умјетница показала је свој раскошан ликовни таленат у конкуренцији ученика из читаве Србије и Републике Српске.

Вуков сабор је јединствена културна манифестација која његује ђачко знање и стваралаштво. У протеклих неколико дана низале су се позоришне представе, изложбе, умjетничке и етно-музиколошке радионице, спортска надметања и друге саборске активности.

Чување језика и писма темељ је на којем се гради будућност, а више од пет деценија трајања Ђачког Вуковог сабора, показатељ је, кажу, да је Тршић досљедан чувар српске традиције.