Radio Nevesinje
Полицијски службеници полицијских станица Невесиње и Билећа организују до 15. маја 2025. године контролу употребе безбједносног појаса од стране возача, сувозача и путника у моторним возилима.
Безбједносни појас је један од најважнијих елемената пасивне безбједности у аутомобилу.
Полицијска управа Требиње подсјећа све учеснике у саобраћају да је у току превентивна кампања „Лако је појас везати“, коју Министарство унутрашњих послова Републике Српске реализује са Министарством саобраћаја и веза, Министарством здравља и социјалне заштите, Агенцијом за безбједност саобраћаја, Ауто-мото савезом Републике Српске и јединицима локалне самоуправе.
Основни циљ кампање је подизање свијести код возача и путника у возилима о значају употребе сигурносних појасева и безбједносних сједалица за дјецу.
На основу Правилника о условима и начину остваривања новчаних подстицаја за развој пољопривреде општина Невесиње расписује јавне позиве за субвенционисање набављене пољопривредне механизације, мљекарске и пчеларске опреме.
Начин подношења, рокови и неопходна документација прописани су у јавним позивима, а захтјеви се подносе на дефинисаним обрасцима.
Радио Невесиње данас обиљежава 34 година постојања. Прошле године је ова јавна установа почела емитовање програма уживо преко интернета што је био и захтјев наших земљака расутих по читавом свијету. Уз информације на интернет порталу и живом ријечју потпуније је дочарана свакодневница завичаја. Уредничко опредјељење је да се сачува богата традиција невесињског краја и одржи модеран медијски сервис који иде у корак са временом.
Радио Невесиње је у посљедњих годину дана на својој интернет страници остварио значајну продукцију медијског садржаја кроз више новинарских жанрова. Новинари Радио Невесиња су на порталу објавили око 1.500 текстова и више хиљада фотографија које визуелно приближавају догађаје публици.
Интернет портал је током 2025. године имао 1.850.000 посјета, а фејсбук страница је посјећена 9.117.000 пута.
Радио Невесиње емитује програм на ултра кратким таласима фреквенције 96,3 мегахерца. Први пут се огласио 13. маја 1992. године.Током рата група ентузијаста је са аматерском техником у простору потпуно неусловном за радио дифузију успјела је да направи респектабилну радио станицу која је врло брзо добила повјерење слушалаца свих узраста.
У периоду од 1992. до 1995. године Радио Невесиње је прави ратни радио са програмском шемом која је у потпуности прилагођена потребама слушалаца да чују шта се дешава на фронту широм Херцеговине и Републике Српске, али и организовању живота на територији општине Невесиње. Слушаност Радио Невесиња у том ратном времену посебно је била велика у долини Неретве. Радио се са пажњом слушао у Мостару, Чапљини, чак и у Метковићу. Био је то велики професионални изазов за људе који су креирали програм настојећи да свака информација буде одмјерена и објективна.
Радио Невесиње је у току цијелог рата радио сваким даном од 8 до 18 часова. Готово свакодневно репортери одлазе на фронт, биљеже разговоре са борцима, официрима грађанима, рањеницима, представницима хуманитарних организација, страних мисија.
Већ током првих година емитовања програма информативне и забавне емисије Радио Невесиња награђене су на радијским фестивалима Републике Српске. Поред редовних програмских обавеза Радио Невесиње се често налазио у улози организатора разних спортских, културних и музичких догађаја.
Доласком мира и потписивањем Дејтонског споразума програмска шема је промијењена и усмјерена на цивилни живот. Након што је НАТО авијација разорила предајник на Буквици, инсталиран је нови на Цргову. Од тада сигнал Радио Невесиња стиже у општине Гацко и Калиновик и дијелове општина Билећа и Берковићи.
Преласком у нове пословне просторије у Улици Немањића и обнављањем студијске и емисионе опреме обезбијеђени су много бољи услови за рад тако да је Радио испратио савремена кретања у радио дифузији.
Одлуком Скупштине општине Невесиње 2011. године радио станица која је до тада функционисала као јавно предузеће трансформисана је у Јавну установу Центар за информисање и културу са широким спектром дјелатности. Прва верзија интернет станице Радио Невесиња појавила се 2012. године. Касније је сајт преуређен и посјета је била у сталном порасту
Велики број квалитетних новинара прошао је кроз ову радијску кућу и у њој оставио свој траг. Свака генерација која је учествовала у креирању програма уводила је неке новине и унапређивала програм, све уз помоћ старијих и искуснијих колега. У овом радију поникли су дописници најзначајнијих штампаних и електронских медија у региону.
Лист Невесиње
У етар путем таласа младе херцеговичке радио дифизије отишле су бројне новинарске приче, свједочанства јунаштва и најблиставији примјери чојства и славе српског војника. Али, новинарски прегаоци су жељели да о свему томе постоје и писани трагови.
Послије готово једног вијека, ратне 1994. године, из Радио Невесиња је покренута иницијатива да се заједно са „Никшићким новинама“ обнови излажење листа „Невесиње“.
Излажење листа симболично је настављено са бројем 39, тамо гдје је било и прекинуто.
Новинари Радио Невесиња су тако уз помоћ колега из Никшића сачували од заборава догађаје и личности из ратних деведестих година које су биле пуне искушења и страдања, али на срећу са епилогом слободе. Уз повремене прекиде лист је излазио двије године.
Тачно на стоту годишњицу од излажења првог броја 1998. године Јавно предузеће Центар за информативну дјелатност из Никшића приредио је фототипско издање старих бројева „Невесиња“ и „Оногошта“ и један комплет се чува и у Радио Невесињу.
Награда Радио Невесиња
Радио Невесиње је 2013. године установио признање „Полетарац године“ намијењено најмлађим Невесињцима који се талентом, трудом или вјештином разликују од својих вршњака, са циљем да се скрене пажња широј јавности да се на другачији начин односи према стваралаштву и улози младог човјека у друштву.
Назив признања „Полетарац“ асоцијација на култну тв серију Телевизије Београд посвећену најмлађем аудиторијуму.
Свечано уручење признања и пригодних поклона Радио Невесиње организује сваке године пред новогодишње празнике.
Поводом 33. рођендана Радио Невесиње је почео са емитовањем програма уживо преко интернета. На тај начин смо омогућили нашим земљацима широм свијета да прате информације и музику из завичаја, али и свим слушаоцима који радије користе рачунар или телефон него класични радио пријемник.
Довољно је да се на интернет страници www.radionevesinje.com одабере линк „Радио уживо“ чијим активирањем ће се покренути одговарајући програм.
Континуирани аудио стриминг је доступан 24 часа дневно, с тим да се од 8 до 16 часова преузима земаљски програм Радио Невесиња који се емитује на фреквенцији 96,3 MHz, док у преосталом дијелу дана слушаоци имају могућност да уживају уз различите музичке жанрове.
Сајт Радио Невесиња је током 2024. године имао 1,9 милиона посјета. Надамо се да ће са новим услугама у текућој години број посјетилаца премашти два милиона.
Редакција Радио Невесиња се захваљује на повјерењу!
У родно село Светог Василија Острошког и Тврдошког – Мркоњиће слила се ријека вјерног народа да и ове године прославе Васиљевдан, уз молитву и свету архијерејску литургију, коју су служили Његово преосвештенство епископ западноамерички Максим и Његово високопреосвештенство митрополит захумско-херцеговачки и стонско-приморски Димитрије, уз саслужење свештенства наше епархије.
Епископ западноамерички Максим је истакао да су данас у Мркоњиће дошли људи с разних страна, испуњени љубављу, али и очекивањаима, које привлачи светитељска моћ Светог Василија.
„Свети Василије је преносио и усађивао вјеру мноштву народа како за свог живота, тако и данас. Његовом светом и часном гробу и његовим моштима приступају људи без обзира на разлике, најчешће и без обзира на то да ли су припадници једног или другог народа, да ли вјерују у хришћанског бога или неког другог. Оно што нас понајвише и зачуђује и одушевљава, посебно када се молитвено обраћамо Светом Василију, јесте то што светитељ чини да наша срца, наша бића, наша тијела и наше укупно постојање буде испуњено благодарношћу“, навео је епископ Максим.
Он је додао да светост Светог Василија није тријумф него дар, својство које само Бог може даровати, а нико га не може присвојити.
„Својство, којим се данашње јеванђеље обраћа свима нама, говорећи о пастиру, својом ријечју, својом мудрошћу, али и посебним даром, препознаје сваког од нас као истински пастир и сваког од нас зна по имену. То је оно што мене одушевљава код Светог Василија, што препознаје сваког од нас, без обрзира на било какве разлике или припадност. Ова Света литургија је та слика пастира који приводи словесно, а то значи слободно, стадо своје, које слободном вољом приноси слободну службу Господу“, рекао је еписком Максим.
Он је окупљеним вјерницима поручио да данашња слава свима треба да буде још веће зближавање са светошћу и светитељима, Светом Василију, али исто тако и једних с другима, да будемо они који љубе и поштују ближње без обзира на све наше различитости.
Епископ захумско-херцеговачки и стонско-приморски Димитрије захвалио је дугогодишњем пријатељу и сараднику упокојеног владике Атанасија – епископу Максиму, те замолио вјерни народ да се увијек моли Светом Василију.
„Упутићемо заједничке молитве да се блажена Ана, мајка Светог Василија Острошког уврсти у календар Српске правосалвне цркве. За то ћемо се молити и предложити саборским оцима, са њеним житијем, са њеним посредништвом и чудима међу нама, а даће Бог, можда већ и ове године, да ће се то и десити. Христос васкрсе“, поручио је владика Димитрије.
Светој архијерејској литургији и ломљењу славског колача у Мркоњићима присуствовао је и градоначелник Требиња Мирко Ћурић, као и бројни вјерници из многих српских крајева.
Трифко Лакић из Величана каже да га изузетно радује што је мноштво младих препознало значај данашњег дана.
„Долазим сваке године откако је почело обиљежавање Дана Св. Василија, сваке године је све више народа и младости. Велики је ово дан и празник за све нас“, рекао је Лакић.
Млада Марија Будинчић, која је у Мркоњиће дошла пјешачећи током ноћи из Требиња са друштвом из основне школе, каже да им шесточасовно пјешачење није било напорно.
„Овдје смо дошли да се душевно испунимо, да покажемо колика је наша вјера у Бога и да са вјером можемо све“, истакла је Марија.
Међу многим вјерницима који су из других држава и градова дошли да прославе Васиљевдан у вјери и заједништву у Манастиру Мркоњићи, нашао се и Василије Томашевић из Херцег Новог.
„За мене је ово и посебан дан и посебно мјесто. Када год додјем овдје, и када није празник, ја се осјећам савршено“, рекао је Томашевић за Радио Требиње.
Након свете службе, за вјернике је приређена трпеза љубави, а у порти манастира отворен је и Базар рукотворина, чиме је завршена вишедневна манифестација „Дани Светог Василија“ у Требињу.
Град Требиње је, за све заинтересоване вјернике, обезбиједио бесплатан аутобуски превоз до Мркоњића и назад.
Радио Требиње
Дело Срђана Куљанина инспирисано чувеном Пикасовом сликом изложено је на улазу у Библиотеку „Света Стана Арнаут”, која се налази у склопу Духовног и културног центра „Свети краљ Милутин”
„Српска Герника” дело је уметника Срђана Куљанина из Београда, инспирисано чувеним Пикасовим делом, а Куљанин је иначе и основао ликовни правац српски кубизам. Ова слика изложена је на улазу у Библиотеку „Света Стана Арнаут” у Пребиловцима, у Босни и Херцеговини, библиотеке која се налази у склопу Духовног и културног центра „Свети краљ Милутин”.
Срђан Куљанин је познат и по томе што слика на женској коси, уврштен је међу 250 најутицајнијих светских фризера, урадио је на десетине уметничких дела урађених на коси живих модела, а међу његове најбоље радове на коси убрајају се слике српских манастира. Будући да они не могу да трају дуго, уметник их је овековечио фотографијама. Управо и из тог разлога, Куљанин ради и на платну и по томе је постао пионир ликовног правца који се препознаје као српски кубизам.
Овај начин рада, сликање на коси живих модела и српски кубизам, Срђан Куљанин, иза ког стоји двадесетогодишњи уметнички рад, заштитио је у Заводу за интелектуалну својину (ад).
Познати новинар Петар Пеца Поповић, коментаришући појаву жанра српски кубизам који Куљанин промовише, записао је да то „ваља доживети као уметнички изазов који се спонтано појавио и који је, за релативно кратко време, задобио симпатије многих заљубљеника у ликовно стваралаштво”.
„На већ постојећу Бракову форму кубизма као глобалног, век старог, ликовног правца храбро и вешто Куљанин уграђује националне елементе из богате историје српског народа”, рекао је Поповић.
Пребиловци су родно место Куљанинове породице, са мајчине стране, а симбол су страдања и геноцида над српским народом у Другом светском рату, у Независној држави Хрватској. Бацањем деце и њихових мајки у јаму Голубинку код Шурманца, убијено је више од 800 становника овог села. То се догодило 6. августа 1941. године, а у истом месецу на више од 40 места убијено је више од 200 људи из овог села, које је пред Други светски рат имало 1.000 становника. У Пребиловцима су тада уништене 52 породице. Страдање су преживела само 172 становника Пребиловаца. Преживели у усташким покољима, те 1941. године, вратили су се у село, и убрзо је у Пребиловцима покренут јак партизански покрет отпора. Српска православна црква слави убијене као Свете мученике Пребиловачке.
Ови догађаји инспирисали су Срђана Куљанина да наслика „Српску Гернику” и тим поводом каже:
– У историјском смислу, инспирација за овај рад проистиче из масакра у Пребиловцима 1941. године, када је више од 800 мештана, углавном жена и деце, брутално убијено и бачено у јаме у околини. То је био један од најстрашнијих злочина над српским цивилима у НДХ. Трагедија Пребиловаца годинама је била потискивана и прећуткивана, а додатну бол нанела је чињеница да су кости жртава које су касније ексхумиране, поново уништене током рата деведесетих, када је минирана спомен-костурница у селу. Овај рад настао је као уметнички одговор на тај вишеслојни злочин – и физички и духовни – и као покушај да се кроз универзални уметнички језик искаже колективна траума, али и отпор забораву. Баш као што је Пикасо насликао „Гернику” као вапај против фашистичког бомбардовања цивила у Шпанији, овде сам преточио страдање Пребиловаца у снажан визуелни симбол српског памћења и поноса. „Српска Герника” симболично спаја трагедију Пребиловаца са универзалним отпором према злу. Кроз мотиве бола, пркоса и наде, слика сведочи о страдању невиних и позива на памћење, мир и достојанство – објашњава Срђан Куљанин.
Владика Григорије истакао је да данас, када Пребиловци из пепела постају место тихе молитве и вечног сећања, дужни смо да то ново-старо свето место и очувамо.
„Искључиво од свих народа и верских заједница које живе на овом простору зависи да ли ће доћи до праштања и помирења како се злодела више не би понављала. Уколико будемо истински истрајавали и радили на помирењу – до помирења ће и доћи. Стога је веома важно праштање, јер без њега нема помирења и заједничке будућности. Праштање не значи заборав и негирање мучне прошлости већ способност да се раздори превазиђу, а ране зацеле, на добробит свих нас, наше деце и наше будућности”, рекао је владика Григорије.
Политика