Невесињски ватрогасци тренутно праве сигурносни појас код Доњих Плужина како би спријечили спуштање пожарне линије.

Мирослав Јонлија, командир ТВСЈ Невесиње, каже да су извршили контролисано спаљивање вегетације испред главног пожара како би зауставили његово ширење. Он је додао да је пожар под контролом и да не угрожава имовину.

Са ватрогасцима су и припадници Другог пјешадијског батаљона из билећке касарне.

Активан је и крак пожара на локалитету Сурдуп, али се тренутно не шири.

Влада Републике Српске донијела је данас Одлуку о одобравању средстава за исплату једнократне новчане помоћи корисницима пензије.

Исплата једнократне новчане помоћи врши се према износу обрачунате пензије корисника за јули 2026. године.  Kорисницима пензије којима је иста обрачуната у износу од 698 КМ или мање, исплатиће се једнократна новчана помоћ у висини од 120 КМ. Корисницима пензије којима је иста обрачуната у износу већем од 698 КМ, исплатиће се једнократна новчана помоћ у висини од 80 КМ.

Једнократна новчана помоћ биће исплаћена до краја августа 2026. године.

Влада Републике Српске прихватила је Информацију о моделу суфинансирања продуженог боравка за дјецу која продужени боравак похађају у приватним предшколским установама, те одобрила финансијску подршку од 200 КМ мјесчено за свако дијете.

Влада је за реализацију задужила Министарство здравља и социјалне заштите, Министарство финансија и ЈУ Јавни фонд за дјечију заштиту.

Пројектом "Суфинансирање продуженог боравка дјеце Републике Српске" за период 01.09.2026 - 30.6.2027. године, односно пружањем услуга и подршке директно родитељима као корисницима права, a дјеци као крајњим корисницима пројекта, подстиче се развој дјеце са циљем социјализације и адекватнијег функционисања у оквиру вршњачке групе и друштвa у цјелини, подршка за рађање и усклађивање рада и родитељства, као и побољшавање материјалног положаја породица са дјецом.

РТРС

У оквиру реализације Програма асфалтирања локалних путева и улица, који проводи Општина Невесиње, претходних дана извођени су радови на путној инфраструктуре у селима Зови До и Лукавац. За ову намјену је из општинског буџета издвојено 86.000 КМ. Радове је извело предузеће „Невесињепутеви“.

У мјесној заједници Зови До асфалтиране су дионице локалних путева у засеоцима Поткула, Муцаловићи, Божановићи и Кључани. Вриједност радова је 64.000 КМ. Асфалтирање дионице прикључног пута код сеоске цркве у Лукавцу коштало је 22.000 КМ.

Како је саопштено из Општине Невесиње радови су извођени на захтјев мјештана на дионицама локалних саобраћајница на којима је било неопходно насипање макадамског пута више пута годишње. Из локалне управе су исказали опредјељење да се настави са санацијом путева на којима је отежано одржавање.

Потврђено је и да данас крећу припремни радови за реконструкцију пута у селу Дрежањ.

Невесињска олимпијада, одржана од 1. до 16. августа, још једном је потврдила да је много више од спортског такмичења. Током шеснаест дана Невесиње је било мјесто сусрета спорта, музике, културе, традиције и завичаја, а бројни садржаји окупили су учеснике и посјетиоце свих генерација.

Овогодишња Олимпијада протекла је у најбољем реду, уз бројне похвале за организацију. На спортским борилиштима наступило је око 1.550 спортиста у 23 спорта и 55 дисциплина, а такмичари су стигли из десет земаља. Посебна занимљивост био је долазак спортиста чак из далеког Перуa, што је још једна потврда да олимпијска прича из Невесиња прелази локалне и регионалне границе.

А ипак, највећа вриједност Олимпијаде није само у бројкама и резултатима. Она је ове године показала да за њу нема старосне границе.

Од Конференције беба, Беби маратона и Мале олимпијаде, па све до такмичења ветерана, готово свака генерација могла је да пронађе своје мјесто у олимпијском програму. На једној страни најмлађи, који тек праве прве кораке, а на другој искусни спортисти који су својим учешћем показали да љубав према спорту не престаје са годинама.

Управо је то једна од најљепших слика 151. Олимпијаде – заједно су је живјели дјеца, родитељи, млади, ветерани и најстарији суграђани. Неко се борио за медаљу, неко за добар резултат, а неко једноставно да буде дио олимпијске атмосфере.

Олимпијада је ове године била и у свом изворном, породичном облику. Заједно су се такмичили чланови породица, браћа и сестре, очеви и синови. Посебно лијепа слика била је када су се на побједничком постољу нашла рођена браћа. У трци пионира то су били Теодор и Алекса Андрић, а у Олимпијском јуниорском тениском турниру Лука и Никола Торовић.

Такви призори најбоље показују да се олимпијски дух у Невесињу не преноси само кроз спортске резултате, већ и са генерације на генерацију, са родитеља на дјецу и са старијих на млађе.

Но, Олимпијада није завршавала са посљедњим звиждуком судије. Невесиње је током ових дана живјело и уз музику и пјесму. Концерти и други музички програми били су веома добро посјећени.

Тако су се током Олимпијаде на истом простору сусрели спорт и култура, младост и искуство, традиција и савремени програм. Током дана борило се за медаље, а у вечерњим сатима пјевало, свирало и дружило.

А посебна прича су завичајци. Као и много пута раније, Олимпијада је била прилика да се у Невесињу окупе људи који су животни пут наставили далеко од родног краја. Стигли су са различитих страна свијета, али су у августовским данима поново били тамо гдје им је срце – у Невесињу.

Уз медаље и пехаре, из овогодишње Олимпијаде остаће и нешто што се не може измјерити резултатима – нова познанства, пријатељства и сусрети. Спортисти су долазили да се такмиче, али су одлазили богатији за нова искуства и људе које ће, можда, поново срести већ наредног августа.

Послије 151. издања, олимпијска прича се наставља. Са новим генерацијама које тек долазе, са онима који су већ освојили своје медаље и онима који ће се поново вратити у Невесиње. Јер када се једном осјети атмосфера Невесињске олимпијаде, тешко је не пожељети да се у њу поново вратиш.

Министар здравља и социјалне заштите Републике Српске Ален Шеранић данас је у Требињу разговарао са представницима удружења инвалида Источне Херцеговине, а једина тачка дневног реда била је измјене Закона о социјалној заштити које се односе на личне инвалиднине.

Шеранић је истакао да су личне инвалиднине дугогодишње питање које би требало да добије адекватнији одговор наредне године када ће бити донесен нови Закон о социјалној заштити.

„Сада у Републици Српској има око 7 700 лица која примају личну инвалиднину по важећим критеријумима. Ја сам дошао да са удружењима Источне Херцеговине разговарам о њиховим захтјевима, да видимо шта би требало мијењати у овом важећем Закону о социјалној заштити. Ми сљедеће године планирамо да донесемо нови Закон о социјалној заштити и ово је на неки начин увод у то, разговарамо са корисницима о њиховим потребама. Разговарали смо о промјенама које би се тицале лица права до 18 година, од 18 до 30 година, а онда и лицима од 30 до 65 година, у том радно-правном статусу. Прикупљамо информације, како би дошли већ спремни на израду Закона о социјалној заштити кроз приједлоге републичких савеза и направили праведнију распођелу личних инвалиднина“, рекао је Шеранић.

Он је навео да ће заједничким снагама са удружењима наћи консензус за рјешавање овог питања.

„ Надам се да ће ова питања, новим Законом о социјалној заштити, бити боље ријешена него што је сада“, рекао је Шеранић.

Овај састанак организовао је Савез обољелих од мултипле склерозе Републике Српске, а према ријечима предсједника Бранимира Таминџије ово је тема која их веома боли.

„Закон о социјалној заштити и личним инвалиднинама је изашао 2018. године, ми смо од почетка тражили да се тај закон прошири и да обухвати већи дио популације. Он обухвата инвалиде само до 18. године. Ми сматрамо да је тај закон дискриминаторан и да би требало да обухвати инвалиде до радно способних година, тј. до 65 година. Међутим, Уставни суд је одлучио да то није тако. Ми нисмо имали на то право жалбе. Ево данас смо разговарали са министром Шеранићем јер желимо да учествујемо и радимо на измјени новог закона, заједничким снагама, са свим другим удружењима инвалида. Желимо да овај проблем ријешимо на најбољи могући начин“, рекао је Таминџија.

Њих, како додаје, првенствено интересује да средства за личне инвалиднине буду равномјерно распоређена.

„Нисмо никада говорили о томе колико новца, него да буде правилна расподјела. Ми у Савезу обољелих од мултипле склерозе у Републици Српској, имамо преко 2 600 обољелих. Нажалост, наша болест почиње од 18 па до 45 године, у најкреативнијој животној доби. Врло мали број особа обољелих од мулитипле склерозе прима личну инвалиднину. Имамо сада дјеце од 11 година којима је ова болест дијагностикована и нажалост имамо дјеце која не могу да остваре личну инвалиднину због неких критеријума у мањим срединама. Ми ћемо настојати у да се у наредном периоду то измијени и да сви буду обухваћени новим законом“, навео је он.

Истиче да до сада није било слуха за рјешавање овог питања.

„Надамо се да ћемо уз помоћ министра Шеранића успјети да измјеном Закона о социјалног заштити ријешимо ово питање“, додао је Таминџија.

Душан Галић, из Савеза параплегичара је од непуних 19 година инвалид и нема право на личну инвалиднину.

„Kао средњошколац сам имао саобраћајну несрећу и од тада сам инвалид, у колицима. Тражим права да и ми имамо личну инвалиднину“, рекао је он.

Састанку су, осим чланова Савеза обољелих од мултипле склерозе Републике Српске и регионалног удружења те Удружења параплегичара, присуствовали и чланови Савеза инвалида рада Требиња и представници Центра за кородинацију и подршку лица са инвалидитетом Источне Херцеговине.

Радио Требиње