У Храму успења пресвете Богородице у Биограду данас је служен помен свим погинулим мјештанима, од Косовског боја до данас. Читањем молитве и паљењем свијећа на велики национални празник одата је почаст и захвалност свим страдалим из Биоградске парохије који су се борили за отаџбину. Oво молитвено сабрање посвећено je браћи, војницима и војсковођама који су пострадали за вјеру, слободу и ближње.

Помен је служио јереј Томислав Савић, свештеник који своју мисију врши преко океана, службујући у Цркви Светог архангела Михаила у Хот Спрингсу, у америчкој држави Арканзас. Он је у својој бесједи поручио да је свети дуг свих нас да се вјечно сјећамо славних предака који су своју крв уткали у темеље наше слободе.

„Треба да слиједимо њихов свијетли примjер, да превазиђемо егоизам и друге изазове савременог доба, те да се искрено окренемо једни другима“, истакао је отац Томислав. Он је нагласио да ћемо једино тако, кроз заједништво, испунити јеванђељску Христову заповијест о љубави према ближњима.

Потомци биоградских јунака и представници Општинске борачке организације положили су цвијеће на Спомен обиљежје погинулим борцима отаџбинског рата.

Видовдан и данас стоји као дубоко укоријењен свјетионик у бићу српског народа — вјечни симбол храбрости, отпора, витештва и слободе који се у невесињском крају увијек обиљежава са посебним пијететом.

Мјештани Батковића, Миљевца, Лапчевина и многобројни гости окупили су се данас на традиционалном Видовданском сабору. Светом литургијом, славским обредом и свечаном литијом Црква Светог великомученика кнеза Лазара и свих мученика косовских молитвено и у љубави прославила је крсну славу.

Након богослужења које су обавили свештеници Радослав Лакета и Драго Зубац, освјештано је Спомен обиљежје погинулих бораца из посљедњег Одбрамбено – отаџбинског рата, који су сахрањени у мјесном гробљу.

Посебну част и улогу данас су имале породице погинулих бораца, које су биле домаћини славских свечаности.

Честитајући празник свештеник Зубац пожелио је окупљеним вјерницима да их Господ утврди у вјери, правди, истини и љубави, да слиједе стопе кнеза Лазара као што су слиједили и наши борци који су свој живот положили за ближње и за одбрану Републике Српске.

– Наша хришћанска браћа, наши борци кренули су путем кнеза Лазара, да свједоче Христа и да се не одричу небеског зарад земаљског и пролазног. Нека вас Господ благослови молитвама кнеза Лазара, и утврди у радости, љубави и молитви – поручио је Зубац.

Свештеник Радослав Лакета рекао је да нема веће љубави од оне када свој живот положимо за ближњега свога и своју отаџбину, а то свједоче имена бораца чија су имена исписана на овом споменику.

– Ваши синови и очеви дали су оно најсветије, своје животе и поднијели су велику, крстоносну жртву да би ми данас живјели у слободи. Смисао живота је царство небеско, а ови борци су својом жртвом задобили царство небеско као и многи погинули борци од Косовског боја до дана данашњег – нагласио је Лакета.

У име породица погинулих бораца обратила се кћерка погинулог борца Блажа Перина, Дијана Перин. Она је нагласила да Видовдан за наш народ никад није био обичан датум, већ историјски путоказ, дан у коме се спајају наша прошлост, садашњост и будућност.

– Овај споменик је завјет да жртва наших очева, синова и браће никад неће бити заборављена. Нека нам Видовдан 2026. године буде опомена да чувамо мир, слободу, слогу и нашу родну груду. Живот за слободу увијек су давали они који су били најбољи од нас, почевши од косовских јунака, свих битака, па до посљесњег Одбрамбено – отаџбинског рата у коме су цијену слободе платили наши најмилији – рекла је Перин.

Она се захвалила вјерном народу цркве Лазарице који је својим добровољним прилозима финансирао изградњу споменика, Црквеном одбору, Општинској борачкој организацији, породици Андријашевић која је израдила споменик, архитекти Бојану Пејичићу који је урадио пројекат без накнаде, и свима онима који су на било који начин пружили помоћ и подршку.

Видовданско саборовање настављено је уз трпезу љубави, пријатељске разговоре и евоцирање успомена на све оне који су свој живот положили за своје најмилије и нашу слободу у којој ми данас радимо и стварамо.

Било је ово лијепо сабрање вјерног народа, проткано молитвама, емоцијама и завјетом да ће се наставити са његовањем наших обичаја и традиције, у жељи да млађи нараштаји наставе оно што су нам преци оставили у насљеђе.

У оквиру славских свечаности 29. и 30. јуна биће одржан Видовдански турнир у малом фудбалу.

Црква светих косовских мученика у Заборанима данас jе прославила крсну славу Видовдан, а обиљежене су и 34 године од злочина над недужним цивилима и 85 година од страдања у Другом свјетском рату.

У молитвеном и празничном духу окупио се велики број вјерника који су својим присуством увеличали ово славље. Посебну радост донио је велики број дјеце, чији су осмјеси и граја испунили црквену порту и учинили овај дан још љепшим.

Свету литургију служио је свештеник Младен Чалија. Након литије услиједио је обред ломљења славског колача и пригодне здравице мјештана и гостију.

Чалија је нагласио да је овај крај у историји преживио многа страдања, али и показао да Видовдан није смјештен само у прошлост, него се потврђивао вијековима исповиједањима вјере и жртвама.

„Постоје неки тренуци у животима људи, народа и уопште у историји који су посебни, другачији, који одређују нашу прошлост, али и нашу будућност. За наш народ је управо Видовдан такав празник, јер смо нашу вјеру и цркву потврдили баш на овај празник и то крвљу наших предака и од тада смо Божији народ“, истакао је Чалија.

Он је додао да ни ово мјесто више није исто јер је посвећено крвљу мученика који су страдали 1941. и 1992. године.

Честитајући празник начелник општине Миленко Авдаловић рекао је да је Видовдан дан страдања, али и васкрснућа, дан који је пробудио наду у нашем народу.

„Ово је и дан када су у нашим крајевима и они сиромашни добијали пажњу и помоћ да покосе своја имања и сраде љетину, то је дан хуманости и солидарности, дан у коме се сви окрећемо једни ка другима и престајемо бити себични“, истакао је Авдаловић.

У част и славу овог светог храма пригодне здравице одржали су домаћин славе Љубан Дука и редовни учесници сабора у Сточи Драган Јокшић и Раде Кандић. У њиховим порукама доминирала је симболика Видовдана и сјећања на преминуле мјештане који су за живота били редовни посјетиоци овог мјеста.

У дивном амбијенту, испуњеном заједништвом, вјером и љубављу, прослављена је храмовна слава, а дружење је настављено у срдачној и празничној атмосфери.

Допринос данашњој прослави Видовдана дали су и гуслари Милош Паровић и Жарко Иванишевић.

У Заборанима је данас обиљежен и датум злочина над недужним мјештанима који су убијени на Видовдан 1941. и 1992. године.

Код спомен плоче у цркви служен је помен, а потомци жртава положили су цвијеће.

Становници Заборана неколико пута у историји доживљавали су страдање, али су опет устајали и обнављали живот. На локалитету гдје је саграђена црква некада се одржавао велики народни сабор.

У Невесињу су се данас окупили бивши припадници Прве класе Војске Републике Српске који су на Видовдан 1992. у билећкој касарни положили свечану заклетву.

Невјероватна снага видовданског завјета и ратног другарства поново је данас оживјела на улицама Невесиња. Тачно тридесет и четири године након што су у суровом ратном вихору 1992. године стали у строј и положили свечану заклетву, бивши припадници Прве класе Војске Републике Српске поново су се окупили да покажу да вријеме не може избрисати оно што је исклесано у борби за слободу. Некад голобради младићи, а данас поносни људи и живи свједоци историје, након Билеће, Љубиња и Требиња, свој традиционални видовдански рапорт поднијели су у јуначком Невесињу. Ови људи данас свједоче о времену када су младост, храброст и срце били једини и најјачи бедем у одбрани вјековних огњишта.

Обиљежавање овог значајног јубилеја почело је у Храму Вазнесења Господњег, гдје је служена света литургија и одржан помен погинулим и умрлим борцима. Након молитвеног сјећања, бивши саборци су се упутили ка Централном градском тргу, гдје су на Споменик слободе положили цвијеће. С посебним пијететом, бивши саборци су посјетили и Спомен собу, одајући почаст онима који су за слободу Херцеговине дали оно највредније – своје животе.

Јединство и ведар дух који трају 34 године

Васо Љубенко из Требиња, један од главних иницијатора ових традиционалних окупљања, са поносом истиче важност очувања овог другарства које траје већ дуже од три деценије.

„По многима, ово је најбоља класа Војске Републике Српске. Те 1992. године, као голобради младићи, завршили смо захтјевну обуку за само два мјесеца, а касније се испоставило да су управо ови момци израсли у најбоље борце Војске РС“, истакао је Љубенко. Додао је да је ову класу од првог дана красило невјероватно јединство и храброст. Посебно је нагласио да их ни сурови ратни вихор није сломио.

„Задржали смо ведар дух у рату, а тај исти дух нас држи и данас, толико година послије, рекао је Љубенко.

Весо Вукосав, бивши припадник Невесињске бригаде, ове године је био задужен за организацију невесињског дијела класе. Вукосав је нагласио да је прва класа Војске РС након брзе обуке од само два мјесеца ушла у ратну ватру, али је показала невјероватну храброст. Додао је да су јединство и ведар дух који су понијели из касарне у Билећи, остали темељ њиховог окупљања и дружења више од три деценије касније.

О ратним данима, животу и будућности – без политике

Након званичног дијела, дружење је настављено у свечаној атмосфери Салона Милановић. Била је то прилика да се уз стисак руке и загрљај поново прелистају успомене на дане проведене у билећкој касарни и на првим линијама фронта, када се бранила и стварала Република Српска. Како сами истичу, у овим разговорима оживљавају ратне анегдоте, али се претресају и текуће животне теме. Кроз смијех додају да на њиховим скуповима има мјеста за све – осим за политику.

Видовдански строј Прве класе из године у годину доказује да пријатељство написано крвљу и заједничким рововима нема рок трајања. Њихова мисија очувања сјећања се наставља већ наредне године, када ће се видовдански пламен и ратничка прича преселити у Гацко.

На Међународном такмичењу у повлачењу конопца које је данас одржано у Броду невесињска екипа Српски Соко освојила је сребрну медаљу.

У конкуренцији седам најбољих екипа из Србије и Републике Српске Невесињци су изборили велико финале, након што су у полуфиналу поразили првог фаворита, екипу „Рудар-Таг“ из Угљевика. У борби за побједнички пехар тешкаши Српског Сокола поражени су од снагатора из Свилајнца.

Такмичење је у оквиру Соколских сусрета у Броду организовало Српско соколско друштво „Вучјак“. Главни циљеви манифестације су дружење, размјена искустава и учвршћивање пријатељских и братских веза између спортиста из Србије и Републике Српске.

Чланови Спортско-риболовног друштва „Алаговац“ остварили су запажен наступ на такмичењу спортских риболоваца одржаном у Никшићу још једном потврдивши квалитет и континуитет добрих резултата на регионалним надметањима.

Члан невесињске екипе Горан Симеоновић у појединачној конкуренцији освојио је друго мјесто. Сребрну медаљу је заслужио уловом од 7250 грама. Одлични су били и Милош Ковачевић и Владо Вуковић, али су овог пута остали без медаље. На Ливеровићком језеру се окупило седам екипа из региона.

Из СРД „Алаговац“ истичу да су задовољни оствареним резултатима који им дају подстрек за будућа такмичења и наставак успјешног рада друштва на промоцији спортског риболова.

Већ наредне седмице невесињски риболовци путују у Апатин на престижно такмичење „Златна рибица“ гдје бране друго мјесто освојено прошле године.