На данашњи дан прије 106 година српска војска побједоносно је умарширала у Невесиње означивши крај вишевјековног ропства у слободарској херцеговачкој варошици.

Због недостатка историјског материјала, о уласку ослободилаца у Невесиње 20. новембра 1918. године шира јавност је мало упозната. Најупечатљивији опис уласка српске војске даје Љетопис невесињског проте Јефта Вујовића:

„Српска војска, стваралац националне славе и величине, поносни својитељ и обновитељ Југославије, вјесник слободе Јужних Словена, чувар Балкана балканским народима, коју су ови крајеви нестрпљиво чекали толико вијекова, приспјела је преко Мостара у Невесиње уочи Аранђеловдана 7/20. новембра 1918. у 16 часова, под командом витеза Драгољуба Михајловића, капетана I класе. Силна снијежна мећава, која је витезове Бијелог Орла завила у бијели плашт, била је почасна паљба природе, која је притекла у помоћ народу Невесиња, опијеном пуноћом радости, да што достојније дочека највећег госта и пријатеља, што га је икад дочекало Српско Невесиње. О како су били велики и срећни дани ослобођења и уједињења! Никад ниједна генерација Српског Невесиња није доживјела пунију срећу и блаженство. Никада већи и поноснији побједник није ступио на тло Невесиња од српског војника уочи Аранђеловдана 1918. године... „

Пројереј Јефто Вујовић даље биљежи да је на Аранђеловдан у цркви у Невесињу служио свету литургију, а у Официрском павиљону осветио водицу и пресјекао славски колач првом југословенском команданту Невесиња, капетану Драгољубу Михајловићу, који је свечано тог дана прославио своју крсну славу у заједници са народом Невесиња.

„ Пролазиће деценије, али доћи ће један Аранђеловдан, када ће Невесиње општом народном славом прославити успомену на овај велики  дан доласка Српске војске у јуначко Невесиње“, записао је прота Вујовић.

Улица Драгољуба Михајловића (до 1946. године)

Обиљежавање десетогодишњице ослобођења Невесиња ( „Политика“, 1928)

На данашњи дан, 20. новембра, пре десет година ушла је српска војска у Невесиње, у гнездо српства, у срце јуначке Херцеговине. Колика је радост походила тога дана мало Невесиње! Плакало се од радости.Клицању није било краја.Радост, радост какву је данас, кад смо у слободи, тешко замислити, походила је цело Невесињско поље на данашњи дан.                  

Синуло је сунце слободе, раскинути су ропски ланци и Невесиње је постало слободно, у истини српско.Остварио се сан невесињских хероја. Али, у тој општој радости било је и туге.Многе су мајке тога дана заплакале, иако веселе, заплакале горко за својим намученим синовима, који падоше бранећи своју нацију свезаних руку, падоше не дочекавши тако дуго чекани и жељени час. Те добре жене и данас кажу да им је то неизлечива рана до гроба; оне стално тужећи причају синовима о слободи.

И, у спомен уласка војника Краља Ослободиоца у Невесиње, вечерас у 18 часова приређена је у Невесињу свечаност. Залепршале су се заставе.“Касаба“ је била осветљена као какав град, на сваком прозору пламтеле су по две свеће. Пред хотелом „Невесиње“ била се искупила маса света, два одреда војске, са официрима, стајала су, чекала на почетак бакљаде.И, уз суделоваље соколске музике, пошло се невесињским улицама, дошло се до Споменика слободе.Ту је, испод споменика, одржао темпераментан говор др Владимир Гаћиновић. Између осталог, рекао је:

"Драга браћо, данас је равно десет година од како нам долетеше крилати орли Краља Ослободиоца , како нам на својим крилима донесоше слободу.Мени је тако мило што Вас баш са овог светог места, испод споменика Великога Краља, могу подсетити на онај дан. Драга браћо, будимо достојни наших предака, будимо достојни оних који од Косова проливаше крв, да би ми данас уживали слободу. Рецимо, кликнимо са овог места: Нека је слава онима који падоше! Кликнимо: Да Живи Његово Величанство Краљ Александар! Да живи наша јуначка војска!"

После је соколска музика одсвирала химну, па се свет разишао.      

Лазар Милановић најмлађи носилац Карађорђеве звезде

У добровољачком покрету у ослободилачким ратовима Србије и Црне Горе учествовало је преко 600 Невесињаца. Многи од њих добили су највећа одликовања за исказану храброст и војничке врлине.

Од преко 3.400 лица која су добила Карађорђеву звезду најмлађи је био Лазар Милановић из Невесиња. Са 19 година је показао велику храброст при освајању Кајмакчалана 1917. године што је остало запамћено и вредновано уручивањем овог одликовања.

У Републици Српској доћи ће до редовног годишњег усклађивања пензија и оне ће од почетка идуће године, према тренутним статистичким параметрима, бити увећане између 5,5 и 5,7 одсто, рекао је директор Фонда за пензијско и инвалидско осигурање Младен Милић.

- Према тим статистичким подацима за девет мјесеци ове године и формули која се користи раст пензије у идућој години требало би да износи 5,5 и 5,7 одсто имајући у виду чињеницу да су просјечне плате расле 9,6 одсто, а стопа инфлације 1,8 одсто. По пола процената од тога збир даје 5,7 одсто - рекао је Милић.

Истакао је да је потребно видјети какви ће бити подаци у посљедњем кварталу.

- Оно што је свакако добро јесте да имамо опадајући тренд стопе инфлације од почетка године, јер као што је познато раст инфлације увијек слаби куповну моћ становништва, а самим тим и куповну моћ најстарије популације - рекао је Милић.

Исплате најстаријој популацији у Републици Српској, подсјетио је, нису касниле ове године, а тим темпом, наглашава, биће настављене и у идућој години.

- Редовно годишње усклађивање пензија у овој години је износило 9,25 одсто. Оно је исплаћено почетком фебруара, приликом исплате јануарске пензије и тако ће бити и наредне године - рекао је Милић.

На дионици пута Зови До – Дивин још сутра (уторак) ће бити обустављен саобраћај у периоду од 8 до 12 часова. Разлог је завршетак рехабилитације постојећег асфалтног слоја на дионици од Дивина до Водостана, саопштено је из ХЕТ-а.

Возила ће се преусмјеравати на алтернативне саобраћајнице Невесиње - Гацко - Билећа и Невесиње - Берковићи - Билећа.

Моле се возачи да поштују привремено постављену саобраћајну сигнализацију.

Фондација Свети Вукашин Еперхије Захумско-херцеговачке и приморске и ове године је спровела Митровданску хуманитарну акцију у Невесињу.

Чланови Фондације су се потрудили да дођу до оних којима је помоћ потребна и својом посјетом и топлом ријечју, макар мало им олакшали њихова животна искушења.

Обишли су 17 домаћинстава и уручили им пакете помоћи са основним животним намирницама.

„Митровдан се у Невесињу обиљежава са посебним поштовањем и љубављу, јер је у двије митровданске битке 1992. и 1994. године Божијом помоћу и заступништвом Светог великомученика Димитрија одбрањено Невесиње и Херцеговина“, поручили са из Фондације.

„Хидроелектране на Требишњици“ приводе крају радове на рехабилитацији дионице пута Дивин – Зови До, од Дивина до градилишта ХЕ „Дабар“ на Водостану. 

Рехабилитација постојећег асфалтног слоја се изводи на дионици дугој око пет километара, а радови се финансирају властитим средствима ХЕТ-а.

Директор за производњу и техничке послове у предузећу ХЕТ Илија Таминџија подсјећа да је до сада на читавој траси био изграђен само један слој асфалта који је трпио значајна оптерећења приликом изградње 12 километара дугог главног доводног тунела и сада бране Пошћење. Он је изразио очекивање да ће радови бити изведени квалитетно на задовољство многобројних корисника овог путног правца.

„Хвала грађанима на разумијевању, јер је приликом извођења радова долазило до дневних обустава“, поручио је Таминџија.

Радове изводе радници предузећа „Херцеговинапутеви“.

Изградњом енергетског пута Зови До – Бежђеђе – Дивин значајно је порастао интензитет саобраћаја на овом путном правцу. Осим што повезује сва хидроенергетска постројења ХЕ «Дабар», овај пут представља најкраћу саобраћајну везу између Невесиња и Требиња.

У Дому културе "Небојша Глоговац" вечерас је невесињској публици представљена друга по реду збирка пјесама младог писца и филозофа Огњена Кандића, под називом „Свјетионик смисла“.

Збирка је подијељена у пет циклуса и има укупно 71 пјесму, а насловљена је по њеном трећем циклусу. Књижевни критичари истичу да у центру Кандићевог пјесничког свијета чврсто стоје Бог, отачество, односно родољубље, љубав, поезија и логос. 

Осим аутора о књизи су говорили свештеник Младен Чалија, професорицa српског језика и књижевности Мила Тројановић и професорица руског језика и књижевности Сања Милићевић. Модератор је била Теодора Вукосав.

Свештеник Младен Чалија топло је препоручио читалачкој публици стихове Огњена Кандића. 

„Дубоко вјерујем да у савременој књижевној мисли не постоји пјесник, или их је врло мало, који је као аутор ове збирке снажно усвојио јеванђељске приче и уткао их у своје стихове“, истакао је свештеник Чалија. 

Запазио је да нико не говори тако снажно и надахнуто своје стихове као Огњен. Благословио га је и честитао му на успјеху.

Огњенова професорица из средње школе Мила Тројановић с посебним емоцијама је говорила о великом успјеху свог ученика.

„Већ након двије збирке пјесама, јасно је да је пред читаоцима озбиљно замишљен пјеснички свијет, који се непрестано гради и који оставља простор за даље преслагање. Није тешко претпоставити да ћемо једног дана добити још један пјеснички канон кроз нека сабрана д‌јела“, рекла је Тројановићева, нагалашавајући да је са Огњеном српска савремена поезија добила једног озбиљног пјесника, који напорно ради на свом пјесништву.

Кандићева пријатељица, мсц Сања Милићевић, наговјестила је да ће о његовој поезији у времену пред нама говорити и наука и критика. 

„Већ сад су се појавили научни радови, који истражују Огњеново пјесништво, прије свега са језичког аспекта, јер је ријеч о стилски изузетно специфичном пјесништву“, рекла је Милићевићева.

Она је додала да је сасвим природно да након великог успјеха прве збирке пјесама „На прагу стварности“, друга Огњенова збирка представља неку врсту надградње у погледу стила и форме, али што се тиче тематске линије остаје на истом курсу. 

„Када би ме питали да у једној ријечи опишем комплетну збирку, та ријеч би била бесмртност, јер је у збирци од прве до посљедње пјесме мотив бесмртности присутан експлицитно или имплицитно“, закључила је Милићевићева.

На концу промоције, публици се срдачним ријечима захвалности и својим стиховима обратио аутор. Вече је посветио брату Срђану и његовој Сањи, а брату Немањи се захвалио за десет магичних илустрација, без којих, како је рекао, књига не би била потпуна, заокружена цјелина.

Огњен Кандић рођен је 1991. године у Мостару. Основно и средњошколско образовање стицао је у Невесињу. Први и други циклус академских студија, одсјек Филозофија, завршио је на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву као један од најбољих студената у историји Катедре, гдје је данас запослен као виши асистент на предметима из уже научне области – Онтологија.

Тренутно похађа докторске студије филозофије на истом Универзитету. До сада је објавио збирке поезије „На прагу Стварности“ и „Свјетионик смисла“, неколицину научних радова, те на десетине критичких текстова, пјесама, есеја и прича у часописима за књижевност, културу, науку, језик и духовност.