У 7. колу Прве лиге РС одбојкашице Вележа славиле су данас у Братунцу против истоимене домаће екипе резултатом 3:0. Невесињке су биле убједљиве у сва три сета потврђујући одличну форму. Некад вруће гостовање претвориле су у лагани излет.

Вележ је након фантастичне серије од шест узастопних побједа избио на чело табеле. Истина, њихов главни ривал Радник тек треба да одигра меч у Требињу, али сигурно је да ће до краја водити велику борбу за Премијер лигу.

ТАБЕЛА:

У 15. колу Прве лиге Републике Српске фудбалери Вележа су поражени од екипе Славије из Источног Сарајева резултатом 3:5. Гости одлично отварају утакмицу и већ у другом минуту преко Бјелоша долазе до предности. Драшковић је поравнао резултат у 12. минуту за радост домаћих навијача, али Славија головима Говедарице и Вучинића за само осам минута долази до предности од два поготка. Вележу је досуђен једанестерац у 26. минуту, а сигуран са бијеле тачке био је Седорф тако да се на полувријеме отишло при резултату 2:3.

У другом полувремену је домаћи тим преузео теренску иницијативу и добру игру крунисао изједначењем у 55. минути другим голом Драшковића. Вележ је наставио са високим пресингом и након пар неискориштених шанси гости из контранапада долазе до нове предности 3:4, а стријелац је поново Бјелош. Славија је голом Арбиње у 90. минуту голом ријешила питање побједника,

Вележ у наредном колу гостује код екипе Жељезничара из Бањалуке.

ВЕЛЕЖ-СЛАВИЈА 3:5 (2:3)

Градски стадион у Невесињу. Гледалаца 150. Судија: Младен Мирић (Бијељина).

Стријелци: 0:1 Бјелош, 1:1 Драшковић, 1:2 Говедарица, 1:3 Вучинић, 2:3 Седорф, 3:3 Драшковић, 3:4 Бјелош, 3:5 Арбиња.

ВЕЛЕЖ: Зуровац, Госто, Абаза, Петковић, Секуловић (Самарџић), Јелић (Лукас), Реповић (Ребац), Драшковић, Кљакић (Ботић), Авоно, Седорф.

СЛАВИЈА: Хамзић, Хаџибеговић, Ерић, Бјелош (Хоџић), Дабић (Арбиња), Таушан (Тимотија), Вучинић (Растока), Мандић, Карић, Говедарица (Панамено), Томић.

Државне репрезентативке, чланице КБК „Вележ“ Невесиње Јана Ђерић и Ивана Радић, завршиле су учешће на Европском првенству у кик боксу које је одржано у Атини.

Јана која је наступала у дисциплини лоу кик, у категорији до 65 кг, поражена у полуфиналу од репрезентативке Србије Теодоре Видић. Ивана је у осмини финала савладала Португалку Ану Лопез, а потом је у четвртфиналу заустављена од Британке Фреје Холмес. Наступала је у дисциплини кик лајт, у категорији до 65 кг.

У главном граду Грчке боравили су предсједник Кик бокс савеза РС Неђо Братић и тренер Дејан Драговић.

Првенство Старог континента окупило је око хиљаду такмичара из 41 државе.

Општинска борачка организација Невесиње данас је на свечаној академији своје највише по рангу признање  ̶  Митровданску грамату постхумно додијелила официрима Војске Републике Српске Тихомиру Јањићу, Драгану Зиројевићу, Тому Пушари, Јовици Шакоти и Драгану Слијепчевићу за исказану изузетну храброст и пожртвованост у Одбрамбено-отаџбинском рату. Признања су преузели чланови њихових породица.

Мајор Тихомир Јањић је рођен у Зајасену 1961. године. Погинуо је 21. априла 1994. године код Горажда. Увојничком погледу красила професионалност и храброст, а као човјека и грађанина скромност и племенитост. Своју истрајност и војничку стручност показивао током цијелог рата, а посебно у Митровданској офанзиви 1992. године када је под његовом командом одбрањен положај Невесињске бригаде у рејону Врањевића.

Родно село Зајасен, војна гимназија и академија у Београду гдје је био најбољи у класи, Центар за обуку резервних официра у Билећи ̶ то је био Тихов пут умиру. У рату започиње са требињско-дубровачким ратиштем, након тога долина Неретве и толико опричани Врањевићи, сјеверно- херцеговачко ратиште и Горажде гдје је Невесињска бригада остала без најмлађег команданта батаљона. Одликован је Орденом Милоша Обилића.

Драган Зиројевић је рођен 1961. године у Плочнику, општина Калиновик. Погинуо је 23. јуна 1995. године на Трескавици. Имао је надимак Командант Зира. Био је припадник српске елитне полицијске јединице Црвене беретке. По њиховом повратку са хрватског ратишта остаје у Невесињу гдје је постављен за командира Полицијске станице Невесиње, а након тога за команданта посебних снага полиције Центра јавне безбједности Требиње.

За живота је одликован Орденом Карђорђеве звијезде и Орденом Милоша Обилића, а постхумно Орденом Карађорђеве звијезде РС трећег реда који се додјељује само најспособнијим командантима.

Потпуковник Драган Слијепчевић је рођен у Мостару 1958. године. Погинуо је на Кисеру код Коњица 27. септембра 1994. године од непријатељске гранате.

Завршио је војну-ваздухопловну гимназију у Мостару, послије чега одлази на Војну академију Рајловац код Сарајева. На пола студија прелази у Београд гдје и завршава војну академију. Прво постављење добија у Подгорици, на војном аеродрому Голубовци, гдје остаје близу двије године.

Почетком Отаџбинског рата, Драган је прекомандован у Поникве код Ужица. Ту остаје пет мјесеци, када одлучује да се врати на било које од херцеговачих ратишта, пошто више није могао да издржи да је далеко од свог народа у тешким тренуцима. Своје мјесто проналази на Борцима, као начелник Друге лаке пјешадијске бригаде. 

Носилац је Ордена Карађорђеве звијезде трећег реда.

Пуковник Томо Пушара рођен је 1944. године у селу Ушивак код Хаџића, а погинуо је 16. јуна у Подвележју. Војну академију, а потом и Командно- штабно ратну школу завршио је у Београду. Као професионални војник блиставу каријеру започео је у Призрену, наставио у Београду, а потом прешао у Книн, па у Мостар.

Војничко знање и ратне вјештине исказао је прво на Купресу, па у Книну. Потом поново враћа у Мостар на дужност начелника штаба Десете херцеговачке моторизоване бригаде. Као војник и као човјек силно је желио да уради нешто крупно за свој народ, али су га злочинци зауставили управо у тренуцима стварања Невесињске бригаде. Његови саборци га памте као дивног човјека и способног војног стратега.

Мајор Јовица Шакота је рођен 1957. године у Мостару, а погинуо је 11. новембра 1994. године у Бишини на извршавању борбеног задатка у Другој митровданској бици. Био је на дужности команданта Оклопног батаљона Осме херцеговачке моторизоване бригаде.

Јовица је завршио Педагошку академију у Мостару и до рата је радио у Секретаријату унутрашњих послова Мостар. По избијању ратних сукоба у Босни и Херцеговини ступа у тадашњу ЈНА и ставља се у одбрану свог српског народа, најприје на мостарском, а потом мостарско-невесињском ратишту.

Постхумно је одликован Орденом Милоша Обилића.

У Служби за трансфузијску медицину у Невесињу данас су крв даровали чланови Удружења дјеце погинулих бораца "Насљеђе".

Чланови "Насљеђа" традиционално приређују акцију даривања крви за Митровдан – дан страдања, али и велике побједе у Отаџбинском рату.

„Драгоцјену течност у миру дајемо свјесни потребе за хуманошћу, као што су наши очеви у рату чинили борећи се за слободу и отаџбину“, поручили су из Удружења „Насљеђе“.

У служби за транфузију данас је прикупљено десет доза течности која живот значи.