Начелник Полицијске управе Требиње Синиша Лакета рекао је да о мотивима лица које је пуцало на полицију и мјештане у невесињском селу Зови До још не може дати информације јер је истрага у току, а утврђено је да је у два наврата овај мушкарац илегално прешао границу БиХ.

- За сада је утврђен идентитет, да је француски држављанин, да није ријеч о мигранту и да је лице које је сигурно било обучено да рукује ватреним оружјем и експлозивним направама, што је и показао у том догађају - рекао је новинарима Лакета.

Он је додао да је утврђено да је лице у два наврата илегално прешло границу БиХ, односно у једном случају је депортовано током 2023. године из БиХ у Хрватску, да би након тога у још неутврђеном временском размаку опет ушао у БиХ и Републику Српску.

- О мотивима његовог наступа везано за догађаје у Зовом долу још не могу да дам информације јер је истрага у току. Чим добијемо одређене информације које би евентуално указивале о евентуалним мотивима, подијелићемо их са јавности - рекао је Лакета на конференцији за медије Полицијске управе Требиње.

Он је рекао да су код овог лица нађени предмети који потичу из кривичног дјела из Берковића, а пријављени су надлежној Полицијској станици.

- С обзиром на то да су радњом увиђаја изузети ти документи, те ствари које су пронађене, а пријављена је крађа, са сигурношћу можемо рећи да лице има везе са оним што се дешавало у Берковићима. Да ли их је било више или је био сам, и у том правцу водимо истрагу и чим добијемо информације уступићемо их - рекао је Лакета.

Лакета је објаснио да је на подручју Берковића било више пријава, а одређена документа које су украдена су пронашли код овог француског држављанина.

СРНА

Народна библиотека Невесиње је једна од 25 библиотека у Републици Српској која је обухваћена пројектом ,,Књиге за све 2024“. Реализатор овога пројекта је удружење Инспира из Бањалуке које је провело јединствену акцију обнове књижног фонда у народним и градским библиотекама широм Републике Српске.

Пројекат је подржан и реализован под покровитељством Предсједника Републике Српске, а има за циљ да подстакне културу читања и пружи дјеци узраста од другог до деветог разреда основне школе приступ квалитетној дјечијој литератури.

Ова вриједна донација садржи 40 наслова из обавезног школског програма.

Директор "Електрохерцеговине" Огњен Kуљић рекао је да је у току израда плана десетогодишњег развоја дистрибутивне мреже овог предузећа која предвиђа изградњу и реконструкцију трафостаница, као и далековода.

Kуљић је навео да је, између осталог, предвиђена изградња трафостанице "Требиње три" која је у надлежности "Електропреноса БиХ", којем су се више пута обраћали.

"Без ње нема развоја дистрибутивне мреже на подручју Требиња. Ту је и комплетна реконструкција двије трафостанице Љубиње и Гацко, али и далековода Љубиње – Величани", изјавио је Kуљић Срни.

Он је додао да ће 21. октобра ће бити одржана јавна расправа за израду плана десетогодишњег развоја дистрибутивне мреже.

Према његовим ријечима, дистрибутивна мрежа у источној Херцеговини је у задовољавајућем стању, а снабдијевање електричном енергијом потрошача сигурно.

"Електрохерцеговина" располаже са око 3.000 километара средњенапонске и нисконапонске мреже, а љетос током пожара на подручју источне Херцеговине није претрпјела значајније штете.

Kуљић је напоменуо да се по изласку из зимског периода врши реконструкција и санација дистрибутивне мреже да би се неке критичне тачке и дионице санирале и довеле до задовољавујућег нивоа, како би спремно ушли у зимски период када су теже временске прилике.

Он је рекао да "Електрохерцеговина" има 10 до 15 одсто даљинских бројила, а сваке године планирају занављање бројила са даљинским, што се ради у континуиету.

"Нисмо радили већи пројекат јер је процјена да би комплетна замјена бројила са даљинским бројилима коштала више од 10 милиона KМ, што је тренутно велики изазов и нисмо у могућности да изнесемо тај пројекат, али радимо по плановима да постепено мијењамо и замјењујемо даљинским бројилима", рекао је Kуљић.

Према његовим ријечима, завршен је идејни пројекат изградње 35 киловолтног далековода од Величана до Љубиња, а сада су у фази израде главног пројекта.

"То би било алтернативно напајање Љубиња, које се тренутно напаја само из правца Стоца из Федерације БиХ. Да би ријешили тај дугогодишњи проблем напајања општине Љубиње електричном енергијом ушли смо у пројекат изградње далековода Величани- Љубиње дужине 17 километара", рекао је Kуљић.

Он је рекао да без сарадње са "Електропривредом Републике Српске" не могу финансијски изнијети тај пројекат, те да ће у том смислу морати изнаћи нека додатна средства како би успјели да заврше тај пројекат.

Kуљић каже да је на подручју Херцеговине изграђено већи број малих соларних електрана, а издавали су електроенергетске сагласности у претходном периоду у капацитету који је дозвољен да не штети мрежи.