Хришћани данас славе Васкрс, најрадоснији празник, дан када је Исус Христос васкрсао из мртвих. Ускрснуће сина Божјег темељ је хришћанске вјере, обнова живота, симбол неуништивости духа и побједе живота над смрћу. У свим православним храмовима служе се васкршње литургије.

Исус Христос је својим васкрсењем из мртвих побиједио смрт и свим људима од Адама и Еве до посљедњег човјека на Земљи даровао вјечни живот.

Страдањем на крсту, када безгрешни Христос прима на себе гријехе цијелог људског рода, а потом и васкрсењем, када побјеђује смрт која је посљедица гријеха, уз истовремено обећање васкрсења свим људима, он доказује и показује да је Месија и Помазаник – спасилац свих људи.

Хришћанско вјеровање без Васкрса не би имало никаквог смисла. Васкрс је празник побједе живота над смрћу, добра над злом.

Васкрсење Христово у недјељу ће најавити црквена звона широм Републике Српске, а вјерујући народ упутиће се у храмове, гдје ће бити служене молитве, након којих ће се традиционално поздрављати “Христос васкрсе - ваистину васкрсе”.

Прославу Васкрса, којој је претходила припрема вишенедјељним постом, православни вјерници прво почињу у храмовима, окупљени у заједници на Светој литургији, чији врхунац представља причешћивање – сједињење са Богом.

Потом се прослава наставља у кругу породице, гдје посебну радост, нарочито дјеци, представља туцање шареним васкршњим јајима. Шарено јаје представља саму симболику Васкрса.

Јаје је симбол рађања живота, пиле прокљује љуску и излази, као што је Христос устао из мрачног гроба и узнио се на небо.

Кад се дође из цркве кући, сви се укућани међусобно поздрављају васкршњим поздравом и љубе. Домаћин затим пали свијећу, узима кадионицу и тамјан, окади све укућане који стоје на молитви, предаје неком млађем кадионицу и овај кади цијелу кућу.

Потом се окупе се око васкршње трпезе и изговоре молитву Господњу “Оче наш”, те отпјевају васкршњи, побједоносни тропар “Христос васкрсе из мртвих и смрћу смрт побиједи…”.

На столу стоји украшена чинија са обојеним јајима. Домаћин први узима једно јаје, а за њим сви укућани. Тад настаје граја и весеље током такмичења чије је јаје најјаче. На Васкрс се прво једе кувано васкршње јаје, а онда остала традиционално спремљена јела. Тога дана, ако гост дође у кућу, прво се дарује обојеним јајетом, а затим се понуди осталим делицијама из богате трпезе.

Васкрс се слави три дана, током којих се православци поздрављају са “Христос васкрсе”, уз отпоздрав “Ваистину васкрсе”. Васкрсење Господа Исуса Христа, како се тај празник означава у календару Српске православне цркве, најстарији је хришћански празник и празнује се још од првих времена хришћанства.

Главни је покретни празник и на основу његовог датума одређује се када ће пасти други покретни вјерски празници.

Исус Христос – месија који се оваплотио од Духа Светога и Дјеве Марије и постао човјек – дошао је у овоземаљски живот да би својом жртвом на крсту спасио сав људски род од гријеха, да би, потом, васкрсењем из мртвих побиједио смрт која је настала као посљедица гријеха.

Распет је на брду Голгота, на мјесту гдје је сахрањен први човјек – Адам.

Док су га разапињали, Христос је замолио Бога да опрости његовим мучитељима.

Света јеванђеља наводе да је у рано недјељно јутро Христов гроб обасјала јака свјетлост, од чије су јачине попадали стражари који су чували гроб, огромна камена плоча – која је била стављена на улаз у гроб – покренула се и Син Божији је васкрсао.

У то јутро жене мироноснице кренуле су према Христовом гробу и видјеле отворен и празан гроб, у коме је било само погребно платно.

Анђео Господњи питао их је: “Зашто тражите живога међу мртвима” и тада им се јавио васкрсли Христос.

Христос се јавио Богомајци и апостолима, који су га оплакивали у једној кући у Јерусалиму, ријечима: “Мир свима” и показао им ране настале приликом разапињања на крсту. На ово га је апостол Тома упитао “Јеси ли заиста то ти, рави /учитељу/”, на шта му је Исус пришао и дозволио да дотакне његове ране. Отуда израз “невјерни Тома”, који означава сумњичаву особу. Васкрсли Христос је у овом свијету провео још четрдесет дана, када се вазнио на Небеса и “сјео са десне стране Оца”.

На Првом васељенском сабору, одржаном у Никеји 325. године нове ере, Црква је установила да се Васкрс празнује у прву недјељу која долази иза пуног Мјесеца, а који се појављује послије прве равнодневице, с тим да то не може бити прије 4. априла, нити послије 8. маја.

Данас овакав канонизовани принцип одређивања датума Васкрса примјењују православне цркве, односно цркве које су остале на ортодоксној, правовјерној линији. Ради значаја овог празника, свака недјеља у току године је “мали Васкрс”.

Остали обичаји

У нашој народној традицији примјењују се још неки обичаји, те се сматра да сви укућани треба да добију нову одјећу или да се понове неким дијелом одјеће.

 Такође је обичај у неким крајевима да се на Васкрс укућани када устану најприје протрљају црвеним јајетом по лицу ради здравља, вјерујући да ће тако бити здрави и румени као јаје.

Некада су се најмлађи играли обојеним јајима на Васкрс. Добра забава, али још слађа побједа - то је било важно када је ријеч о најбитнијем такмичењу на Васкрс - куцању јајима. Некада су се мјесец пред Васкрс бирала јаја и гледало које је најтврђе. Вјеровало се да је најтврђе јаје проносак, прво јаје које кокошка снесе. Такво јаје дјеца објесе изнад ватре, окренувши врх на доле, да се све слије у врх и да се стврдне.

У препосљедњем колу Премијер лиге БиХ рукометаши Херцеговине поражени су вечерас у Невесињу од бањалучког Борца резултатом 23:24. Пошто су Горажде и Маглај освојили по бод невесињска екипа је коло прије краја остала без шанси да сачува премијерлигашки статус.

Невесињци су од почетка до краја водили велику борбу вицешампионом БиХ. Мушка борба, брз рукомет без калкулација са обје стране и фантастична публика обиљежили су рукометно претпразничко вече у Спортској дворани „Невесињка“.

Потпун резултатски егал владао је током читаве утакмице. Посљедње изједначење било је на минут и по прије краја. Тада Борац стиже до два брза гола. Херцеговина је пресингом смањила резултат, а за посљедњи напад је остало премало времена.

Коначан резултат растужио је играче и навијаче, али и једни и други могу бити поносни на издања невесињске екипе у елитном рангу.

ХЕРЦЕГОВИНА – БОРАЦ 23:24 (12:12)

Спортска дворана „Невесињка“. Гледалаца: 400. Судије: Јасмин Мулахасановић (Маглај), Иван Ширић (Жепче). Седмерци: Херцеговина 10(9), Борац 2(2). Искључења: Херцеговина (6 мин), Борац (10 мин).

ХЕРЦЕГОВИНА: Ивановић (1), Шаренац, Драговић, Бабић (1), Шахиновић (11), Башић (1), Андрић (2), Божовић, Стојановић, Зечевић (1), Летић, Вујадиновић (2), Вучић, Стајић, Бебек, Чабрило (4).

БОРАЦ: Граховац, Хаџић (7), Суботић, Њежић, Муховић (3), Ивановић (1), Петровић (2), Маливојевић, Климаветс, Сивка, Зелевски (4), Каламнда (7), Кнезовић, Стојановић, Бубић, Грачић.

У 29. колу Прве лиге РС Вележ је данас у Невесињу савладао Омарску резултатом 2:1.

Након незанимљивог првог полувремена Невесињци су у наставку кренули енергичније и већ у 47. минуту су послије соло акције Анђеловића стигли до вођства. На 2:0 повисио је Драшковић из пенала што је био његов 13. погодак ове сезоне. Борбени гости су у преосталом дијелу сусрета више нападали. У 74. минуту су успјели да смање на 2:1, али након гола више није било прилика.

Сусрет је одигран у пријатној атмосфери у присуству великог броја завичајаца који васкршње празнике проводе у Невесињу.

Са три бода из данашње утакмице Вележ је на табели прескочио Славију и Дрину и сада заузима 13. позицију. Невесињска екипа ће у наредном колу гостовати у Фочи.

ВЕЛЕЖ – ОМАРСКА 2:1

Градски стадион у Невесињу. Гледалаца: 450. Судија: Дарко Вукојевић (Добој). Стријелци: 1:0 Анђеловић, 2:0 Драшковић (п), 2:1 Зуровац (а.г.).

ВЕЛЕЖ: Зуровац, Абаза, Петковић, Д. Поповић, Анђеловић, Г. Продановић, М.Поповић (Секуловић), Реповић, Драшковић, Андријашевић (Требовић), Гутић.

ОМАРСКА: Згоњанин, Здјелар, Растока, Копања, Краљ (Врачар), Граховац, Анђић, Јаћимовић, Нишић, Јовичић, Саџак (Панић).

ТАБЕЛА: 

У Саборном храму Вазнесења Господњег у Невесињу вечерас је служено вечерње богослужење са изношењем плаштанице, која симболизује страдање Исуса Христа.

Вечерње богослужење са читањем статија служили су мјесни свештеници. Након тога изнесена је плаштаница која симболизује платно у које је, након скидања са крста, био умотан Исус Христос.

Плаштаница је у Храму положена испред олтара, након чега су је вјерници цјеливали и провлачили се испод ње.

Вјерници ће моћи да цјеливају плаштаницу све до сутра увече, уочи Васкрса, који почиње да се слави од поноћи оглашавањем првих црквених звона.

Овом вечерашњем догађају присуствовао је велики број вјерника.

У својој бесједи старјешина Храма Младен Чалија нагласио је да данас обиљежавамо један тајанствени догађај који се десио само једанпут, и који је промијенио читав ток историје.

− Од тог момента историја се потпуно другачије посматра, има свој циљ и своје исходиште, а наш циљ и наше исходиште је заједница са Богом у Царству небеском – рекао је Чалија.

Он је поручио да учинимо све да ове дане проведемо у таквом расположењу да потпуним својим бићем прихватимо истину да је Бог био међу нама, да је страдао за нас и да је побиједио нашег највећег непријатеља смрт, гријех, лаж и превару и даровао нам живот вјечни у заједници са њим.

Велики петак је најтужнији дан у години и подсјећа на страдање Исуса Христа на крсту. Црквена звона не звоне, већ се почетак службе у храмовима означава клепеталима, ударцима дрвеним батовима у дрвену плочу.

Звона на православним  храмовима у Херцеговини у недјељу ће јавити долазак великог празника – Васкрсења Христова. У раним јутарњим часовима уз свим источно – херцеговачким општинама похрлиће хиљаде вјерника на васкршње литургије.

Васкршње јутрење и света литургија у Саборном храму у Невесињу почињу у 5 часова. Богослужење у Цркви Свете Тројице у Кифином Селу почиње у 4 часа, а у Цркви светих апостола Петра и Павла на Залому у 9 часова.

Након заједничке молитве и духовних обреда, топлину и радост Васкрса  вјерници ће пренијети у своје домове гдје ће наставити празновање заједно са својим укућанима, кумовима и пријатељима.

Васкршрње светковине увијек су у Херцеговини имале посебну драж, не само због духовног испуњења, већ зато што се долазак овог великог хришћанског празника поклапа са буђењем природе након исцрпљујуће зиме која понекад зна потрајати и по шест мјесеци. Радост у срцу, праштање у души и љепота у оку дио су васкршњих празника сваке године.

Честитке начелника и Општинске управе

Начелник општине Миленко Авдаловић и Општинска управа честитали су Епархији захумско-херцеговачкој и приморској и грађанима Невесиња предстојећи празник Васкрс.

„Нека нам празнични дани донесу добро здравље, радост и духовни мир“, поручено је из Општинске управе. У честитки се наводи да ће општина Невесиње у интересу општег добра наставити да његује најљепше  традиције засноване на хришћанским и универзалним  вриједностима.

Начелник Авдаловић је изразио наду да ће Невесињци који су кроз историју прошли бројна искушења успјешно савладати и изазове данашњег времена.

Малишани обојили јаја

Малишани из Вртића „Света Евгенија царица Милица“ уз помоћ својих васпитача украсили су корпе са васкршњим јајима показујући маштовитост и креативност. Радост Васкрса подијелиће са својим укућанима.

13. Васкршња туцијада у Зовом Долу

Код Храма Свих Светих у Зовом Долу на дан Васкрса у 11 часова биће одржана традиционална Васкршња туцијада. Организатори сваке године приређују такмичење у конкуренцији дјеце, омладине и ветерана. За побједнике су предвиђене награде.

Васкршњи обичаји у Херцеговини

У православним селима у Херцеговини сачувано је доста лијепих народних обичаја за васкршње празнике, а нарочито оних у којима учествују дјеца. У Великој недјељи пред Васкрс углавном се није радило или су се завршавали најнужнији послови. На Велики петак су се фарбала јаја, најчешће у црвену боју. Често је кориштена кора од лука или орахов лист. На Велики петак се причешћивало код цркве или у некој кући коју одреди свештеник. Сваки гост на дан Васкрса даривао се фарбаним јајима, а нарочито дјеца. Са јајима се туцало и онај ко поломи јаје узимао га је за себе.

У неким крајевима се задржао обичај, да се укућани ујутро на Васкрс, умију водом у коју је претходно стављено црвено обојено јаје. У Херцеговини је обичај да пуница на Васкрс носи својим удатим кћеркама и зетовима црвена јаја, а кћерка, односно невјеста дарује их опет својим некадашњим сватовима и куму највише. Чобани првог дана Васкрса нису јаја уносили у тор или шталу, да им стока не би боловала. На Васкрс се ишло на богослужење у цркву. У портама православних храмова млади су играли у колу које се није прекидало до одласка кући.

Рукометна Премијер лига улази у саму завршницу. У претпосљедњем колу гост у Невесињу биће бањалучки Борац, вицешампион БиХ. Сусрет у Спортској дворани „Невесињка“ заказан је за суботу, 4. маја у 20 часова.

Херцеговини је потребан тријумф против реномираног ривала који у својим редовима има неколико интернационалаца и државних репрезентативаца.

Домаћи најављују да ће се храбро супроставити великом Борцу. „Нико нам не може отети жељу, вољу и борбеност“, поручили су из невесињског премијерлигаши и позвали публику да им помогну у овом важном сусрету.

ТАБЕЛА: