Чланови Спортско-риболовног друштва "Алаговац" заузели су четврто мјесто на Купу Вогошће у спортском риболову. Невесињци су у конуренцији 14 екипа оставили лијеп утисак на овом традиционалном такмичењу које се одржава у оквиру манифестације "Вогошћански дани 2024."

Горан Симеоновић освојио је сребрну медаљу у појединачној конкуренцији, пошто је имао други резултат у сектору „Б“. У невесињској екипи још су били Жељко Жерајић и Милош Ковачевић.

Чланове СРД "Алаговац" наредног мјесеца очекује гостовање побратимском удружењу "Буцов" које у Апатину организује такмичење "Златна рибица". Након тога, биће домаћини Међународног такмичења у спортском риболову које се одржава у оквиру 149. Невесињске олимпијаде.

У Мостару и Невесињу данас су обиљежене 32 година од егзодуса Срба из долине Неретве када је за неколико јунских дана 1992. године од Чапљине до Брадине протјерано више од 30.000 Срба.

Обиљежавање Дана несталих почело је поменом у Саборној цркви у Бјелушинама, а настављено је симболичним бацањем цвијећа у ријеку Буну код Мостара. На овом локалитету јуна 1992. године настарадало 29 особа, војника и цивила, чиме је почео егзодус српског народа из Мостара и околине. За седам особа се још увијек трага.

Тих тешких јунских дана бројни цивили су убијени на кућном прагу, многи су завршили у логорима гдје су мучени, силовани, убијани, а њихова имовина је опљачкана. Најтеже је породицама несталих, а још се трага за 81 лицем.

На данашњи дан 1992. године запаљена je и Саборна црква Свете Тројице у Мостару, а потом и остали православни храмови у долини Неретве.

Након Мостара обиљежавање Дана несталих настављено је у Невесињу полагањем цвијећа на Споменик слободе и Спомен костурницу на Гвозду. У Спомен соби су упаљене свијеће и још једном одата почаст страдалим борцима и цивилима.

Славица Славић већ 32 године трага за посмртним остацима свога брата. Каже да сваке године долазе на мјесто страдања, да постављају исто питање, али да нема одговора.

 –Постоје документи, слике и снимци о страдању мога брата, али тужилаштво и сви остали су се оглушили на наше жртве  ̶  каже Славић.

Драгиња Унковић, кћерка несталог Миленка Бошковића, каже да је први  и посљедњи траг о његовом страдању мјесто Буна.

 –Немамо никаве информације, све стоји на мртвој тачки  ̶  огорчена је Унковић.

Предсједница Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Невесиње Аљонка Џелетовић указала је да се и послије 32 године у Републици Српској траже 1.642 особе, а да се у спомен костурницама у Невесињу, Источном Сарајеву и Бањалуци налази 570 неидентификованих посмртних остатака.

Она је упутила апел сродницима жртава који нису дали крв на ДНА анализу да то учине, јер је то једини начин да се дође до идентитета.

  – Наше очи нису само упрте у институције, тужилаштво, војне и цивилне власти, него у савјест малог човјека, у хуманост и људскост неког од нас који ће преузети одговорност без обзира којој националној или вјерској заједници припада  ̶  истакла је Џелетовић.

Замјеник начелника општине Невесиње Богдан Ботић рекао је да су прошле 32 године бола, туге и непрестане борбе породица несталих да пронађу своје најмилије.

  – Нека вам Бог да снаге, воље, енергије и храбрости да се наставите борити за истину и правду – поручио је Ботић указујући да ће од Општине Невесиње и институција Републике Српске увијек имати подршку.

 Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац каже да је све мање наде да би се процес тражења могао убрзати.

 –Нема нових идентификација, родитељи умиру и већ сутра ако буде пронађен син јединац, нећемо имати коме да предамо тијело да се достојно сахрани  ̶  упозорила је Граорац.

Вијенце и цвијеће на спомен обиљежја положиле су делегације Општинске и Републичке организације несталих, Козулата Србије у Мостару, Општине Невесиње и Града Требиња, Општинске борачке организације, Удружења Насљеђе и Ратних ветерана Невесиња, Црвеног крста РС и Међународне комисије за нестале особе.

У Средњошколском центру „Алекса Шантић“  данас почиње упис матураната основне школе који имају 60 и више бодова. Упис ће се вршити и сутра.

Министарство просвјете и културе Републике Српске невесињском Средњошколском центру дало је сагласност да у први разред упише шест одјељења са укупно 120 ученика. Сва занимања су четворогодишња.

Будућим средњошколцима на располагању су гимназија (два одјељења), електротехника (техничар електроенергетике) и школовање за занимања царински техничар, економски техничар и пословно-правни техничар.

Нова занимања су техничар електроенергетике и царински техничар.

За ученике који имају мање од 60 бодова, пријем докумената почиње 24. јуна, а завршава се 26. јуна 2024. године.

Резултати уписа биће објављени 20. односно 28. јуна.

Упис се врши у просторијама Центра у периоду од 9 до 13 часова.

Ученици приликом предаје докумената треба да приложе пријаву за упис (попуњава се приликом пријављивања у школи), оригинално свједочанство о завршеној основној школи, извод из матичне књиге рођених, диплому „Вук Стефановић Kараџић“, диплому за изузетан успјех из предмета значајних за занимање у средњој стручној школи, односно смјеру гимназије и диплому за освојено прво, друго и треће мјесто на републичком или вишем нивоу такмичења.

Уз пријаву и потребну документацију, ученици прилажу адресирани коверат са именом, презименом и адресом кандидата који се пријављује на конкурс.

Поводом 101. годишњице постојања, Народна библиотека Невесиње организовала је књижевно вече са овогодишњим добитником Нинове награде, Стевом Грабовцем.

„Послије забаве“ је слојевита прича о савременој балканској вјетрометини, о изгубљеним ратним и поратним генерацијама, вјечитој борби за кору хљеба, међунационалној мржњи и сукобима, о суровим интересима свјетских моћника на Балкану, роман о заплетеним породичним тајнама.

Аутор романа је истакао да је поента писања једноставност, да прича коју жели да пренесе треба да буде доступна свим људима јер због њих то и ради, а не због књижевних критичара.

Главни мотив за писање овог романа су ромска дјеца која су убијена у Босанском Броду на почетку рата због продаје органа, а рат је био добра подлога за ту операцију. Грабовац је рекао да му је та спознаја дјеловала монструозно и нестварно, те је морао о томе да пише на свој начин, јер се управо главни јунак зове као и сам аутор, напомињући да је то било само писање романа и да кроз књижевност оживи ту причу, никако истраживачки рад.

Један од кључних фигура у роману јесте улога оца, онако како је аутор видио живот свог оца. Велика инсирација му је био и чилеански новелист Роберто Болоња који се такође бавио писањем новела у којима пише о продаји људских органа , гдје се аутор поистовјетио са њим.

̶ Мора да постоји велика посвећеност у писању и захтјева велики рад, и на једном тексту или књизи може да се ради цијели живот. У овом тренутку сматрам да сам најбоље дао од себе што сам могао за овај роман- закључио је Грабовац.

Уредник издавачке куће „Имприматур“ из Бања Луке, Борис Максимовић рекао је да сви који прочитају овај роман виде Стевову непосредност, директност и писање народним језиком.

̶ Једноставност је нешто до чега се јако тешко долази и зато и јесте тако заводљива и привлачна за читаоца  ̶  истакао је Максимовић.

Нинова награда за роман године је већ деценијама најпрестижније књижевно признање у региону. Грабовац је награду добио за свој други роман, „Послије забаве“, а његов први роман, „Мулат албино комарац“ био је у најужем избору за Нинову награду. Истичемо да је он први добитник Нинове награде из Републике Српске.

Библиотека је на крају вечери додијелила Плакету за значајан допринос развоју културе у Невесињу мр Момчилу Голијанину.

Модератор промоције је била Љиља Ивезић.

Разиграно, шарено и весело било је данас у вртићу “ Света Евгенија царица Милица“.

И ове године, већ традиционално, у овој установи организовали су маскенбал са свим полазницима вртића.

За дјецу је маскенбал посебно занимљив, а ове године акценат је стављен на здраву исхрану, како би дјеца на забаван начин схватила колико је воће и поврће важно у нашој исхрани, тако да су малишани били прерушени у у своје омиљене воћкице и поврће.

Дјеца су продефиловала градом, гдје су малим рукицама и цртежима украсили плато градског трга, након чега су дружење наставили у дворишту вртића.