Ступио је на снагу Правилник о условима и начину остваривања подстицаја за развој пољопривреде и села за 2024. годину, према којем ће за подршку текућој производњи из овогодишњег аграрног буџета бити издвојено 108.270.000 КМ, саопштено је из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске.

Из Министарства су подсјетили да аграрни буџет за 2024. годину износи 180 милиона КМ, те да су средства распоређена тако да ће за подршку дугорочном развоју бити издвојено 56.427.770 КМ, а за системске мјере 15.302.230 КМ.

Правилник је ступио на снагу објавом у Службеном гласнику Републике Српске.

Заинтересовани могу да на насловној страници сајта Министарства пронађу и преузму тај правилник.

Стручни жири 12. издања манифестације „Дан фудбала РС“ номиновао је шефа Стручног штаба Фудбалског клуба „Вележ“ Марка Јовановића за најбољег тренера Републике Српске у 2023. години. Кандидати за ову номинацију су и тренери Радника Велибор Ђурић и Лакташа Миљан Бајић.

Манифестација „Дан фудбала РС“ коју организује Фудбалски савез РС и Спортски журнал биће одржана 14. марта у Банском двору у Бањалуци.

Осим за најбољег тренера, биће додијељене и награде за најбољег фудбалера, најперспективнијег играча, најбољег фудбалског радника и судију.

Посебну димензију свечаности даће двије интернационалне награде Златна повеља "Миљан Миљанић" за подухват и остварења у фудбалу, као и признање амбасадор фудбала "Др Михајло Андрејевић Андрејка".

Такође, награда за животно дјело "Др Милан Јелић" носи посебан ексклузивитет, а додјељује се заслужним члановима и људима који су оставили дубок траг у фудбалу Републике Српске.

Општина Невесиње планира да у 2024. години за подршку пољопривредницима издвоји око 300.000 КМ буџетских средстава, изјавио је у Јутарњем програму РТРС-а начелник општине Миленко Авдаловић. Највише новца, нешто преко 160.000 КМ, биће пласирано на основу Правилника о условима и начину остваривања новчаних подстицаја кроз мјере подршке за набавку механизације, проширење стада, набавку сјеменског материјала и друге подстицаје, док је 120.000 КМ намијењено произвођачима млијека, а око 10.000 КМ планирано је за изградњу водопоја.

Авдаловић је нагласио да пољопривредници показују велико интересовање за подстицаје и да ће општинско Одјељење за пољопривреду и рурални развој настојати да испоштује све захтјеве.

Говорећи о ширењу водоводне мреже на сеоска подручја начелник је истакао да је опредјељење локалне управе да воду добију сва села у којима се људи на озбиљан начин баве пољопривредом.

"Око 600.000 КМ кредитних средстава је планирано за изградњу пумпне станице и резервоара за воду у Крековима чијом би изгрдањом били створени услови да воду добију Бијења и Хумчани", потврдио је Авдаловић и додао да ће бити настављена изградња цјевовода у селима Лукавац и Биоград.

Авдаловић је нагласио да ће формирањем акумулације Невесиње у оквиру пројекта "Горњи хоризонти" бити створени услови за наводњавање пољопривредних култура на ширем простору Невесињског поља.

Да соларне електране смноги у Српској гледају као енергетску будућност доказ су постројења која се граде на све стране. Највише изграђених соларних електрана је на југу Српске, а према подацима Електропривреде у Херцеговини је до сада саграђено око 245 ових постројења.

Директор дирекције за послове оператора система подстицаја у ЕРС-у, Бојан Шапурић, истиче да је сунчана Херцеговина све интересантнија инвеститорима. Додаје да једина кочница у овој области може бити постојећа мрежа.

- Све зависи од капацитета на прикључак за дистрибутивну мрежу. Тренутно је велика попуњеност на дистрибутивној мрежи до максимума прихваљивости самог система. Највећи број електрана имамо на територији општине Билећа, Невесиње и територији града Требиња. Свакодневно стижу писма намјере и захтјеви за изградњу и проширење капацитета. Најављена је и изградња великог соларног парка на простору Зубачког платоа гдје је планирано 146 мегавата у првој фази. Припремни радови су предвиђени за почетак прољетне сезоне. Та електрана би у перспективи требала да у свом саставу има и још своје двије електре два пута по 54 мегавата што би у укупном збиру дало скоро 350 гигават часова електричне енергије. Говоримо о снази која би могла да снабдијева цијелу Херцеговину - каже Шапурић и додаје да овако велике електране иду на мрежу Електропреноса.

Да постоји изражен интерес за улагања у обновљиве изворе енергије, посебно у енергију сунца, потврђују и из компаније ЕТМАХ којима су баш соларне електране ужа специјалност.

- Нама се обраћају потенцијални инвеститори, који желе фотонапонска постројења за потребе основног бизниса, ради уштеде енергије и преласка на чистију технологију у процесима, као и за производњу и продају електричне енергије. Развили смо комплетну услугу, по принципу "кључ у руке", која значајно олакшава прелазак на кориштење енергије из обновљивих извора. Kомбиновањем неколико најважнијих елемената, а то су прије свега квалитетно пројектовање и извођење, затим премиум опрема и властита производња компоненти за електране, а посебно стручна подршка инвеститорима у свима фазма процеса до електране у сталном раду, дају резултате. Инвеститори препознају квалитет и заједнички са нашим стручним тимовима учествују у реализацији најбољих рјешења - каже Мирела Зрнић, сарадник у служби маркетинга компаније ЕТМАХ.

Зрнићева истиче и важност правилног одабира опреме како би електране радиле дуги низ година у пуном капацитету.

- У том смислу развијамо најбоља рјешења. Успоставили смо доступан сервис, локални лагер резервних и замјенских компоненти, што осигурава адекватно одржавање електрана у реалном времену. Kада се у фотонапонска постројења угради опрема премиум квалитета, потреба за овим услугама је мала, али је важно да постоји и да електране несметано могу да раде дуги низу година - истиче Зрнић.

Исплативост соларних електрана је око седам година, а њен животни вијек је 25 година. С друге стране, рок градње са свим пројектима, ревизијом пројекта и дозволама које су потребне да једна електрана буде прикључена на дистрибутивну мрежу је око годину дана.

Експанзија изградње фотонапонских постројења траје већ дуже вријеме. Из ЕТМАКС - а кажу да је интерес изражен и да се повећава.

- Подручје Херцеговине јесте изузетно погодно у смислу природних предиспозиција, као и инфраструктуре неопходне за реализацију ових пројеката. Уједно, важно је напоменути да управо ова експанзија отвара нова радна мјеста у индустрији, да се запошљавају радници са локалних подручја и да се може очекивати значајан раст капацитета и у наредном периоду. Ако посматрамо издвојено наше започете пројекте и њихову реализацију, већ сада су пројекције значајног повећања броја радника, посебно са подручја Херцеговине. Нова радна мјеста, заснована на одрживом развоју су један од изузетно важних бенефита експанзије соларне индустрије на нашим подручјима, поготово јер можемо очекивати значајан пораст броја нових радних мјеста у наредном периоду. При том ова индустрија запошљава раднике различитих профила, инжињере, техничаре, монтере, али и друге - додаје Зрнићева.

Енергетска транзиција и будућност теме су о којима ће се причати и на петом по реду Самиту енергетике који ће се у Требињу одржати од 20. до 22. марта.

- ЕТМАX има изузетно добру, дугогодишњу сарадњу са Самитом енергетике Требиње, а СЕТ је сигурно један од најважнијих догађаја у области енергетике на Западном Балкану. Теме, саговорници, адресирање нових праваца развоја, као и изазова, доприносе да сви учесници добију јасан увид у значај енергетике у стратешком смислу, као и важност повезивања стручне јавности на оваквом дешавању. СЕТ је од почетка организован на начин да представља платформу за повезивање, размјену мишљења, представљање достигнућа и окупља значајан број еминентних стручњака, научника и доносилаца одлука из области енергетике, привреде и индустрије. Препознатљивост СЕТ-а је и у концепту који сваке године доноси најважније теме из области енергетике, доприноси успостављању нових сарадњи и будућих пројеката, у свим областима енергетике - каже Зрнићева.

Ове године говориће се о бројним темама, а из области обновљивх извора свакако је интересантно истаћи теме везане за реализацију пројеката у области ОИЕ, енергетске транзиције, развоју сектора, механизму “просумера“ и енергетских заједница, управљању фотонапонским електранама, али и бројним другим темама.

- Знајући колико је енергетика важна за наш, као и регионални и развој уопште, вјерујемо да ће СЕТ сваке године ићи корак напријед, указујући на развојне промјене и пратећи њихову реализацију - закључује Зрнићева.

РТРС

На Регионалном карате првенству Херцеговачке и Сарајевско-романијске регије које је одржано у Билећи чланови Вележа освојили су 21 медаљу у борбама и катама, појединачно и екипно.

Златне медаље у борбама заслужили су Исидора Килибарда, Ива Савић, Ирина Окука, Саша Граховац и Матија Милићевић, сребрне Андреа Брењо и дјевојчице екипно, а бронзане Борислав Ђекић и дјечаци екипно.

Најсјајнија одличја у катама припала су Симони Савић, Обрену Кокотовићу и Филипу Стајићу, сребрна Андреи Ивковић, Луки Настићу, Луки Чалији и Урошу Кружевићу, док су се бронзаном медаљом окитили Николина Иванишевић, Ксенија Ковач, Вук Пантић, Данијел Фржовић и Матеј Бештић.

На првенству је учествовало 198 такмичара из 12 клубова.

Вода у градском водоводу је исправна за пиће, док се потрошачима дуж цјевовода Удбина Невесиње препоручује да воду за пиће прије употребе превентивно прокувавају, саопштено је из ЈП „Водовод“. У саопштењу се напомиње да је градски водовод тренутно прикључен на пречистач Алаговац.