Вележ је данас освојио нове прволигашке бодове у утакмици пуној темпа која је измамила аплаузе на Градском стадиону. Невесињци су надиграли Сутјеску и да су реализовали бар дио изгледних прилика резултат би био убједљивији од коначних 2:0.

Вележ је одиграо тимски са доста тачних пасова и дубинских проигравања за брзоноге нападаче. Похвале заслужује комплетан састав, али се данас, ипак, мора издвојити учинак младог Бразилца у редовима невесињске екипе. Лусио је просто плесао на терену добијајући овације домаћих љубитеља фудбала. Управо су се од њега кренуле акције послије којих су Продановић и Драшковић затресли мрежу ривала.

Трећом узастопном побједом Вележ се учврстио у горњем дијелу табеле. У наредном колу гостује Жељезничару у Бањалуци.

ВЕЛЕЖ – СУТЈЕСКА 2:0 (1:0)

Градски стадион у Невесињу. Гледалаца: 300. Судија: Бојан Митровић (Бијељина). Стријелци: 1:0 Драшковић у 11, 2:0 С. Продановић у 65. минуту.

ВЕЛЕЖ: Зуровац, Абаза, Петковић, Секуловић (Аџић), Г. Продановић, Поповић (Андријашевић), Лусио, С. Продановић, Реповић, Драшковић, Гутић (Кљакић).

СУТЈЕСКА: Пајевић, Гаговић, Мојовић, Милутиновић, Михајловић, Митрашиновић (Стојановски), Ђорђевић, Радовић, Благојевић (Б. Радовић), Павловић (Ристовић).

Члан Планинарско-еколошког друштва "Зимомор" Ћетко Продановић попео се на један од најзахтјевнијих врхова Хималаја, Исланд Пеак у источном Непалу, висок 6189 м надморске висине, што је вјероватно и највећи планинарски подвиг неког Невесињца.

У ову авантуру кренуо 13. октобра из Београда са планинарима из региона у организацији Extreme Summit Team-a.

Емоције након успона најприје је подијелио са осам чланова свог тима, а затим и са својом родбином и суграђанима преко фејсбук налога.

О свом подвигу укратко је говорио и за Радио Невесиње.

"Највише сам фасциниран народом и културом овдје, а поготово народом Шерпаса и животом у руралним предјелима. Хималаји су невјероватни и тешко се могу описати ријечима. Непал је необичан у сваком смислу", рекао је Продановић.

Како каже, успон није био технички тежак, али на тој висини сваки корак је био нови изазов, јер недостаје кисеоника.

"Имали смо неколико аклиматизацијских успона који су били кључни, јер човјек се треба постепено прилагодити висини", закључио је он.

Према његовим ријечима, експедиција је кренула из Катмандуа летом за Луклу, а затим је услиједило вишедневно пјешачење кроз Кхумбу долину до базног кампа и аклиматизација на врховима Нангар Тсанг и Чунгкунг Ри. Сво вријеме током ходања испред њих се уздизао највиши врх на свијету Монт Еверест. Спавали су по селима у локалним смјештајима и у шаторима.

Ћетко се у Невесиње враћа 2. новембра. Желимо му угодан и срећан остатак путовања и надамо се да ће по доласку кући са нама подијелити више утисака о овој посебној авантури.

Занимљива чињеница о овом младом авантуристи је да се већ од рођења издвојио од осталих Невесињаца, пошто су он и његова два брата рођени као прве невесињске тројке.

У организацији Удружења Невесињаца у Београду, у кући краља Петра Првог на Сењаку, синоћ је публици представљена збирка пјесама Проговор, аутора Мира Ковача, Невесињца који живи и ради у Новом Саду.

Књигу је издао Центар за српске студије из Бање Луке у оквиру свог часописа Српски преглед у чије име су говорили академик професор др Ранко Поповић, професор др Душко Певуља и пјесник Здравко Миовчић.

На почетку програма присутне је поздравио народни гуслар Славко Алексић који је уз гусле пјевао стихове из Горског вијенца.

Потом се обратио професор Душко Певуља који је најприје говорио о Центру за српске студије као институцији која посебну пажњу поклања ствараоцима у области српске књижевности који су из неког разлога скрајнути са главних токова на којима се учи и проучава ова грана умјетности.

 „Жила куцавица нашег Центра је часопис Српски преглед који се са подједнаком пажњом посвећује неким важним питањима из наше заборављене културне баштине, као и из савременог књижевног, научног и културног живота. Ми смо у пјесмама Мира Ковача препознали једног даровитог аутора и са радошћу смо одлучили да штампамо његову књигу“, рекао је Певуља.

Затим је на сцену ступио Ковач који је посебну пажњу посветио личностима који су највише утицали на развијање његове жеље за писањем, међу којима је истакао Бору Гутић, прву учитељицу у родном Зовом Долу и Момчила Голијанина, невесињског књижевника и професора српског језика и књижевности. Блок својих пјесама отпочео је оном коју је управо посветио професору Голијанину.

Садржај пјесама и начин на који их је представио изазвали су изузетну пажњу присутне публике који су сваку његову рецитацију наградили искреним аплаузом. Посебну емотивну реакцију изазвала је пјесма Од када нема твоје руке, која је посвећена Мировој мајци Аники. Поред ње, чули смо и неке од пјесама посвећене родној кући, њиви Подворници, извору Пиштету, Невесињу, Херцеговини, али и оне које је спјевао вољеној жени, јединој кћерки…

Иначе, поезија прве Ковачеве збирке жанровски је разноврсна, а преовлађује она која у себи садржи родољубиву ноту. Томе утиску у највећој мјери доприноси посљедња пјесма која представља и засебну цјелину у збирци. Насловљена је једноставно – Ријеч, посвећена је Косову и у потпуности је заснована на завјетној косовској причи.

О Мировој поезији емотивно је говорио пјесник Здравко Миовчић. Као Миро, и он је своје пјесме почео објављивати у зрелим годинама које у смислу плодног стваралаштва симболично назива Михољско љето живота.  

„У Ковачевим пјесмама су се складно стопили састојци скупљени срцем, искуством и оним нерационалним дијелом ума (Неумом, како Пјесник воли да каже), сазријевајући у стихове који теку лако и природно, а жуборе сјетно и каткад жалобно. Као што вину дуго сазријевање у подруму помаже да усклади своје састојке, да достигне зрелу хармонију мириса и окуса, тако су и Мирови стихови дугим сазријевањем упили пјесничке утицаје својих земљака – док их читам, зелебди нешто Дучићево и замирише нешто Шантићево, просија и одјекне нешто Сладојево“, рекао је Миовчић.

Потпуном угођају ове својеврсне духовне мобе свој допринос дао је народни гуслар Срђан Авдаловић, који је уз гусле отпјевао дио стихова пјесме Митровданска офанзива.

О Ковачевој поезији говорио је и професор Ранко Поповић. Рођен у Залому, овај признати научни и педагошки радник значајан дио свог живота и књижевног стваралаштва везао је за Невесиње и Херцеговину. Као такав, на најбољи начин је могао да разумије и прихвати Мирове пјесме, да у њима препозна урођени пјеснички дар и да га од срца препоручи јавности.

„Поезија је у Миру Ковачу већ поодавно имала свог искреног повјереника и заточника, али је он тек сад, у озбиљној животној доби, одлучио да званично проговори првом збирком. Зашто је то тако, најбоље свједоче саме пјесме, одајући нам једном ријетком енергијом присности и топлине да оне и нису настајале да би се некоме допале, већ су заиста проживљаване и писане по дубоком духовном нагону, из суштаствене потребе бића“, казао је Поповић и истакао да речено запажање јасно поткрепљује чињеница да Ковач своје стихове говори без читања, наизуст, што успијева само оним пјесницима који су се у потпуности саживјели са својим пјесмама.

Удружење Невесињаца у Београду традиционално, уочи Митровдана, организује свечаности културног и комеморативног садржаја као допринос његовању културе сјећања на Митровданске битке 1992. и 1994. године у којима је Невесињска бригада Херцеговачког корпуса Војске Републике Српске извојевала блиставе побједе над непријатељем и тако дала свој пуни допринос одбрани и опстанку српског народа у  Херцеговини.

БИЉЕШКА О ПИСЦУ

Миро Ковач је рођен 1967. године у Зовом Долу код Невесиња. У родном селу је завршио основну, а у Невесињу средњу машинску школу. У Мостару је студирао на Машинском факултету до почетка рата, а студије наставио у Новом Саду. У вријеме Одбрамбено-отаџбинског рата био је борац Невесињске бригаде Војске Републике Српске. Од 1997. до 2002. године живио је у Канади. Од 2002. године живи у Новом Саду.

Зоран Јањић, Слободна Херцеговина

Реализација пројекта изградње хидроелектране "Дабар" у оквиру утврђених рокова је стратешки интерес свих страна, истакнуто је на састанку министара енергетике и рударства Петра Ђокића и финансија Зоре Видовић са представницима кинеске компаније "Геџуба", која је извођач радова.

На данашњем састанку у Бањалуци је констатовано да је потребно учинити додатни напор да се максимално умање значајни ефекти које актуелне промјене тржишних цијена рада, енергената и материјала имају на пројекат, а на које ниједна страна није могла утицати, саопштено је из ресорног министарства.

Анализирани су неповољни утицаји тржишта, односно флуктуације цијена роба и услуга на свјетском тржишту на овај пројекат, а све с циљем проналаска рјешења и осигурања да пројекат тече предвиђеном динамиком.

Представници кинеске компаније су рекли да, без обзира на актуелну ситуацију, не сумњају у то да ће, уз подршку Владе и Републике Српске, пројекат бити завршен на вријеме и успјешно те да је, у том смислу, потребно пратити стање и благоврмено реаговати.

Договорено је да се о овом питању наставе консултације и да стране у пројекту редовно извјештавају ресорно министарство о активностима које се проводе.

Састанак је организован како би се анализирала динамика реализације пројекта и извршења уговорних обавеза.

Састанку су присуствовали и представници компанија "ХЕ Дабар", "Хидроелектране на Требишњици", "Елнос" и "Интеграл инжењеринг".

Изградња хидроелектране "Дабар" почела је у јуну ове године. Инсталисана снага будућег постројења ће износити 159 мегават часова, а годишња производња електричне енергије око 251 гигават часова.

РТРС