Замјеник предсједавајућег Савјета министара Сташа Кошарац отворио је синоћ у Мостару међународну културну манифестацију “Шантићеве вечери поезије”.

Кошарац је истакао да су 104. “Шантићеве вечери поезије” један од доказа постојања и трајања српског народа у овом дијелу Херцеговине.

“Српски народ дао је немјерљив допринос развоју и напретку овог града како у културном и духовном, тако и политичком и економском смислу. Вечерас смо се традиционално окупили на `Шантићевим вечерима поезије`, славећи и дивећи се заоставштини великана српске књижевности Алексе Шантића”, рекао је Кошарац.

Он је истакао да је Шантић био не само велики пјесник, него и визионар, искрени патриота, Србин, православац, Мостарац и Херцеговац, космополита.

“Шантић је писао о љубави, миру, патриотизму, поштовао је своје комшије и волио свој Мостар. Остао је овдје. И дан данас нас окупља у свом Мостару”, рекао је Кошарац.

Он је указао да се Шантићевог умјетничког опуса и живота може научити и како вољети своју отаџбину и сваког добронамјерног човјека.

“Морамо се трудити да увијек пронађемо оно шантићевско у себи, јер само на тај начин можемо бити бољи људи и боље комшије. Нека нам Шантић буде водиља и ванвременско подсјећање на највеће вриједности човјечанства које ћемо слиједити у свакодневном животу, нашем ђеловању и нашим међусобним односима”, рекао је Кошарац.

“Шантићеве вечери поезије” одржавају се у организацији Градског одбора Српског просвјетног и културног друштва “Просвјета” и Српског пјевачког и културно-умјетничког друштва “Гусле”.

Предсједник Градског одбора СПКД “Просвјета” Мостар Сања Бјелица Шаговновић рекла је да да овом манифестацијом чувају српску културу и слажу културни мозаик мултиетничког Мостара.

“Шантић је симбол слободе, родољубља, љубави, толеранције, суживота. Стога овом манифестацијом сваке године желимо да се присјетимо порука које нам је Шантић оставио кроз своја дјела и свој примјер живота у овом граду. Кроз његов огромни пјеснички опус можемо учити како се воли отаџбина, свој народ, сваки човјек, свој град, завичај”, додала је Бјелица Шаговновић.

Она је навела да се о Шантићу не може говорити, а да се не спомене његов друштвени и политички ангажман, те његова улога у развоју Мостара и његове културне сцене.

“Заједно са својим савременицима Ћоровићем, Дучићем, Шолом, поставио је темеље савремене културе у Мостару и Мостар у тадашње доба направио једним од најзначајнијих центара културе на овим просторима”, рекла је Бјелица Шаговновић.

Она је истакла да је Шантић волио сваког човјека без обзира на вјеру и нацију, поштујући и вреднујући једнако национални, културни и вјерски идентитет свих својих суграђана.

“Уважавао је мултиетничност Мостара, цијенио комшилук, због тога је сваки човјек у овом граду волио Шантића”, рекла је Бјелица Шаговновић.

Отварању манифестације у Хрватском дому “Херцег Стјепан Косача” присуствовали су предсједник Градског вијећа Мостара Салем Марић, замјеник предсједника Градског вијећа Мостара Велибор Миливојевић, посланици, начелници, министри, те велики број грађана Мостара.

Након свечаног отварања, почело је музичко-поетско вече “Наше вече” глумца Ивана Босиљчића.

Босиљчић се уочи наступа захвалио организаторима што су га позвали да наступи на “Шантићевим вечерима поезије”, наводећи да је први пут у Мостару.

“Живимо у времену када треба да се сетимо да око нас има великих уметника и да смо ми традиција са изванредним песницима, те да лепоте и доброте још има”, рекао је Босиљчић.

Он је навео да кроз представу “Наше вече” у Мостару жели да сви управо тога сјете.

Раније данас на гробу Алексе Шантића на гробљу Бјелусине одржан је помен и положено цвијеће.

“Шантићеве вечери поезије” трајаће до 26. октобра.

Другог дана манифестације, у 19.00 часова у Галерији краљице Катарине у “Косачи” на програму је представљање књиге “Ноћ с Алексом” Марка Томаша.

У петак, 20. октобра, у Културном центру “Небојша Глоговац” у Невесињу од 19.00 часова биће одржан програм “Невесиње, друга Шантићева кућа”.

У Владичанском двору у Мостару у суботу, 21. октобра, у 19.00 часова планиран је концерт групе “Зерделија” и вече мостарских пјесника Аните Пајевић, Мирка Божића и Огњена Кандића.

У Музеју Манастира Житомислић у понеђељак, 23. октобра, у 19.00 часова биће представљена “Изабрана ђела Светозара Ћоровића” у издању Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске.

Посљедње вечери манифестације 26. октобра у Владичанском двору у Мостару у 19.00 часова на програму је поетско вече Ђорђа Сладоја и Емсуре Хамзић.

Генерални покровитељ манифестације је предсједник Републике Српске, а генерални спонзор компанија “М:тел”.

Покровитељи су Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, град Мостар, Федерално министарство културе и спорта, Министарство културе Херцеговачко-неретванског кантона, Министарство културе Србије.

ТОП ПОРТАЛ

Општина Невесиње данас је потписала уговоре са родитељима, односно старатељима дјеце, која су успјешно прошла процедуру Јавног позива о додјели ночаних средстава за помоћ ученицима од првог до петог разреда који похађају подручна одјељења ОШ „Ристо Пророковић“.

Укупно 61 ученик остварио је право на новчана средства од 100 КМ мјесечно за вријеме трајања школске 2023/2024. године.

Начелник Миленко Авдаловић истакао је да и ове године настављају праксу коју су започели прије три године, да се стимулишу дјеца која похађају подручне школе, до петог разреда.

Он је додао да ова новчана средства нису велика, али да су свакако корисна за буџет породице у опремању једног ђака за школу.

– Са овом одлуком не помажемо само родитеље, него и штитимо радна мјеста просвјетних радника, као и опстанак школа на селима – појаснио је Авдаловић.

Милица Чупковић је мајка четворо дјеце, од којих двоје похађа школу на Удрежњу. Она истиче да је 200 КМ мјесечно значајно за њихово домаћинство.

– Надам се да ће се ова пракса наставити и у будућности, јер дјеци која живе у вишечланим породицама свака помоћ добро дође, јер имају прилику да приуште многе ствари – рекла је Чупковић.

Владислав Зиројевић из Кифина Села има троје дјеце, од којих једно похађа подручно одјељење у овом селу. Он се захвалио општини Невесиње на овој помоћи, наглашавајући да ова средства углавном потроше за одјећу и школски прибор.

Новчана средства обезбијеђена су из општинског буџета.

Локални кризни центар за контролу и сузбијање афричке куге свиња на јучерашњем састанку усвојио је нови закључак који је усаглашен са инструкцијама Републичког кризног центра. Још једном се наглашава обавеза пријављивања сваке обољеле или угинуле свиње, након чега ће ветеринарски инспектор наложити одговарајућа испитивања. Домаћини који се спремају за свињокољ морају бити посебно опрезни. Као и до сада требају се прегледати узорак меса на трихинелозу, а новина је да власници свиња ветеринарима требају доставити и слезену сваке заклане животиње као би се обавила лабораторијска анализа за АКС. Ветеринари упозоравају да је за трихинелозу довољан комад дијафрагме, а за АКС је потребно донијети читаву слезену.

Из Локалног кризног центра поручују да је битно да се након свињокоља спроведе дезинфекција свих средстава, опреме и простора и да се остаци  закопају и поспу кречом на властитом имању.

Ни у ком случају се остаци не смију давати другим животињама, упозоравају ветеринари.

Афричка куга свиња до сада је потврђена на девет поридичних газдинстава у општини Невесиње.

Поводом Међународног дана борбе против сиромашта Удружење мултипле склерозе регије Источна Херцеговина данас је у Друштвеном центру Општине Невесиње организовало округли сто на којем је разговарано о новом Закону о социјалној заштити РС. Састанак којем је присуствовало више организација и удружења која окупљају инвалидна лица одржан је у оквиру пројекта „Оснаживање организација цивилног друштва у социјалном укључивању особа с иналидитетом“ (EMPOWER) који проводи Каритас БиХ са партнерима, а финансира Европска унија.

Предсједник Центра за кoординацију и подршку лица са инвалидитетом источне Херцеговине и Удружења МС Бранимир Таминџија у уводном излагању је указао да тренутна законска рјешења не предвиђају цивилне инвалиднине за обољеле од мултипле склерозе, параплегичаре, један број дистрофичара и још неке групе инвалида.

Народни посланик и члан Удружења параплегичара источне Херцеговине Милица Ијачић сугерисала је представницима удружења да утврде број лица која не остварују право на личну инвалиднину, као и да предложе измјене законских рјешења која би унаприједила положај инвалидних особа.

Договорено је да се након усаглашавања ставова упути заједнички допис министру здравља и социјалне заштите Алену Шеранићу са циљем одржавања заједничког састанка представника Центра за кординацију са другим организацијама која се баве проблемима особа са инвалидитетом .

Фондација за одрживи развој Прогресус продужила је рок за подношење пријава на јавни позив за додјелу бесповратних средстава пољопривредним произвођачима и прерађивачима у Републици Српској за набавку мађарских машина, опреме и алата. Пријаве су продужене до 4. новембра.

Директорка Фондације за одрживи развој Прогресус Андреа Јаглица каже да раније људи нису били упознати са мађарском пољопривредном механизацијом те да су сада позитивно изненађени квалитетом.

- Када је порграм објављен причало се да су цијене високе али све је у цијелом свијету поскупило. Интересовање за пројекат је све веће - каже Јаглица.

Могу се пријавити регистровани пољоприврдни произвођачи, да ли као газдинство, предузеће или као самостални послодавац који се бави пољопривредом на територији Републике Српске и Брчко Дистрикта.

Важно је да не постоје нека доспјела дуговања.

Како је Јаглица рекла, програм финансира 70 одсто средстава до 25.000 евра.

Када је у питању начин пријаве, Јаглица каже да је и он рацијализован те да су потреба свега три документа: овјерена копија личне карте, понуда од добављача и потврда о регистрацији произвођача.

Јаглица истиче да у оквиру Фондације постоји и служба која бесплатно попуњава пријаве заинтересованим.

Додала је да је понуда проширена на готово све области производње па су сада доступне и машине за пекаре, меснице, прераду воћа и поврћа, љековитог биља и тако даље.

Јаглица каже да су заинтересовани и они из Фоче, али и Бањалуке.

- Шамац, Модрича, Прњавор расту, а важно је нагласити да се и мање средине укључују у пројекат што одушевњава - рекла је Јаглица.

Ипак, каже она, предњаче Градишка и Бијељина.