Државни секретар у Министарству државне управе и локалне самоуправе Србије Ђорђе Дабић и народни посланик у Скупштини Србије Милимир Вујадиновић посјетили су данас Основну школу „Ристо Пророковић“ у Невесињу и том приликом уручили 20 лаптоп рачунара.

Директорица школе Мара Шаран упутила је гостима срдачну добродошлицу и захвалила им се на поклону.

„Наша школа је у задње двије године добила значајна средства од Владе Србије. Огромну захвалност у име Невесиња, школе, ученика и радника дугујемо државном секретару Ђорђу Дабићу и народном посланику, нашем земљаку, Милимиру Вујадиновићу, као и предсједници Владе Србије Ани Брнабић и предсједнику Александру Вучићу за сва улагања, бригу и помоћ нашој школи“, поручила је Шаран.

У знак добре сарадње директорица им је уручила и захвалнице уклесане на херцеговачком камену.

Државни секретар у Министарству државне управе и локалне самоуправе Србије Ђорђе Дабић рекао је да Србија на иницијативу предсједника Вучића гради блиске односе са Републиком Српском и да им је циљ да успоставе директну комуникацију између ресорних министарстава са локалним управама у Републици Српској.

„У наредном периоду можете да очекујете да ће бити више оваквих акција. Невесиње је прва општина са којом смо успоставили овакву врсту сарадње и мени је велико задовољство што сам у име Министарства државне управе и локалне самоуправе овој школи уручио 20 лаптоп рачунара“, изјавио је Дабић, додајући да је Дрина само ријека, а никако граница.

Он је истакао да Република Српска може да рачуна на помоћ Србије апсолутно у свему, јер Србија је увијек уз свој народ.

Народни посланик у Скупштини Србије Милимир Вујадиновић казао је да је данашња посјета основној школи у Невесињу симболични наставак онога што је стратешко политичко опредјељење Србије, а то је апсолутно повезивање са српским народом у региону. Он је подсјетио да је Србија у Републику Српску посљедњих година уложила око 107 милиона еура кроз директне пројекте.

„Административне границе на Балкану поштујемо, али оне не могу бити препрека када је у питању сарадња народа са једне и друге стране те линије. Идеја наше државе је да свако наше дијете из региона бар једном током школовања посјети државу Србију и њене најважније институције и тиме покажемо да је Београд центар окупљања нашег народа на Балкану у политичком, економском, културном и сваком другом смислу, свакако рачунајући на то да су државе у којим живе и њихове државе“, закључио је Вујадиновић.

Пригодан програм добродошлице у холу зграде Централне школе за госте из Србије уприличили су чланови хора, музичке и рецитаторске секције. Заједно са директорицом и њеним сарадницима гости су обишли и просторије Мале школе.

Из Електро-Невесиња су за понедјељак, 25. септембра најавили сервисна искључења 10-киловолтних далековода Лука и Кифино Село и двије трафостанице у приградском подручју.

Од 10 до 14:30 часова без струје ће остати све трафостанице које се напајају са далековода Лука, а од 9 до 12 часова трафостанице прикључене на далековод Кифино Село. Као разлог обуставе струје наводе се радови на далеководу.

Од 12 до 15 часова електричну енергију неће имати потрошачи који се напајају са трафостаница Гвозд и Индустријска зона.

Пројекат "ЕУ за пољопривреду" расписао је јавни позив за мјеру подршке инвестицијама у примарну пољопривредну производњу у БиХ, у оквиру ког је на располагању два милиона КМ, саопштено је из УНДП-а.

Средства подршке по једној пријави могу износити од 20.000 КМ до максимално 200.000 КМ, без ПДВ-а.

За сваки пројекат подносилац пријаве мора обезбиједити властито суфинансирање у износу од минимално 30 одсто укупног износа прихватљивих трошкова предложене инвестиције, док је максимални износ бесповратних средстава кроз мјеру подршке 70 одсто укупног износа прихватљивих трошкова предложене инвестиције за све секторе.

Прихватљиви подносиоци пријава за додјелу бесповратних средстава у оквиру мјере подршке могу бити самостални предузетници, задруге и предузећа, док се пријаве за овај јавни позив могу поднијети од 5. октобра до 20. новембра.

Кроз овај јавни позив ЕУ ће подржати пољопривредна газдинства која доприносе стабилизацији, те јачању производне конкурентности и повећању нивоа продуктивности примарне пољопривредне производње кроз модернизацију и увођење нових технологија и иновација, унапређењу квалитета производа, хигијене и безбједности хране, промовисање добрих пословних пракси и одрживог развоја путем побољшања управљања природним ресурсима, заштите околине и радника, те доприносе ублажавању посљедица насталих услијед пандемије вируса корона.

За подршку инвестицијама у примарну пољопривредну производњу прихватљиви су сви пројекти који се односе искључиво на пољопривредне секторе као што су производња млијека, меса, узгој житарица и уљарица, узгој воћа, укључујући виноградарство и маслине, узгој поврћа, производња садног материјала, јаја, узгој рибе, зачинског биља, љекобиља и гљива, као и производњу меда.

Пријаве се подносе искључиво путем електронског система доставе httpс://јавнипозив.ундп.ба/ који је обезбиједио овај пројекат, док се додатна питања у вези овог позива могу доставити путем онлајн платформе од 30. септембра до 10. новембра.

СРНА

Да је компанија Mozzart највећи и највјернији навијач домаћег спорта, одавно је позната чињеница. Регионални лидер у приређивању игара на срећу не бира популарност клуба или спортиста, већ се труди да помаже свима којима је то потребно.

Нови дресови и лопте сада су стигле на адресе клубова из Невесиња који припадају спортској породици Вележ.

Одбојкашки клуб Вележ, као женски састав, такмичи се од 2014. године, а тренутно броји више од 100 чланова.

"Наш клуб чине дјевојке из Невесиња, а морам да истакнем да смо најмлађа екипа у сениорској конкуренцији задње двије сезоне. Најстарије играчице су 2005. годиште, што нашем клубу најављује свијетлу будућност.

Донација компаније Mozzart нас је веома обрадовала јер нам је опрема била неопходна, а веома нам је драго што постоје фирме и људи који препознају рад и успјехе младих, ма гдје били" истакао је Милан Торовић, члан УО ОК Вележ.

Аплауз и гласна подршка компаније Mozzart годинама стижу кроз донације и спонзорства, али и акције опремања клубова новом опремом.

Донацијом су сада обрадовали и чланове ОКК Вележ који је основан 1973. године. Тренутно броје око 85 чланова, од млађих пионира до сениора, све селекције се такмиче у Лиги РС-Подручна лига Романија-Херцеговина. Клуб је оријентисан на рад са младим играчима и са сениорским тимом који проистиче из млађих категорија.

"Компанија Mozzart је један од правих примјера како се улаже у спорт. Ово није први пут да помажу рад нашег клуба и на томе смо изузетно захвални. Надамо се да ће се наша сарадња наставити и у будућности", поручује Алекса Граховац, предсједник ОКК Вележ.

Захваљујући донацијама компаније Mozzart, у новој спортској опреми заблистали су бројни клубови, а сада и чланови спортске породице Вележ са југа наше земље. Без обзира на то којим се спортом баве и у којем се рангу такмиче, Mozzart је уз њих у борби за побједе. Племениту мисију подршке спорту регионални лíдер у приређивању игара на срећу ће наставити и у наредном периоду.

Духовним сабрањем и молитвеним сјећањем у Улогу је данас прослављена Мала Госпојина и 141. годишњица Улошког устанка, такозване Друге Невесињске пушке.

Свету литургију у Цркви Светог Василија Острошког служио је калиновачки парох Милан Милановић. Након богослужења, у мјесном гробљу код споменика харамбаши Перу Тунгузу одржан је помен и исказана почаст сердару невесињском и загорском.

Код Спомен плоче херцеговачким устаницима представници општина и борачких организација Калиновик и Невесиње положили су цвијеће.

Један од организатора скупа, дугогодишњи улошки учитељ у пензији Милан Вујовић, рекао је да овим окупљањем желе да оживе културу сјећања на један од најзначајнијих догађаја из српске историје у другој половини 19. вијека. Изразио је наду да ће ово обиљежавање прерасти у традицију. Вујовић је подсјетио на историјске чињенице из 1882. године, посебно цитирајући прокламацију старјешина Улошког устанка објављену исте године у београдској Борби.

«Из овог документа је видљива свјесност и опредијељеност наших храбрих предака да се супроставе моћној царевини, иако су знали да су њихове шансе на бојном пољу мале», нагласио је Вујовић.

Наташа Глигорић, праунука једног од вођа Прве и Друге Невесињске пушке, каже да је постављање Спомен плоче устаницима у мају ове године мотивисало потомке и мјештане да се значајније укључе у обиљежавање Улошког устанка. Глигорићева је подсјетила да је устанак почео 10. јануара 1882. године нападом на жандармеријску станицу у Улогу.

«Око 1000 српских ратних добровољаца Херцеговине заједно са муслиманима овог краја дигло се против аустроугарске окупационе власти. До тог момента тихо је врило народно незадовољство под туђинском окупацијом, а доношењем закона о обавезном служењу војног рока за све пунољетне мушкарце револт је кулминирао», навела је Глигорићева, додајући да је устанак је угушен у априлу 1882. године великом војном силом без било чије помоћи, мада су устаници још неколико мјесеци наставили герилски начин борбе.

Она је истакла да је Улошки устанак показао да се невесињски крај није уморио од ратова и да је увијек био спреман да пролије властиту крв за општу патриотску ствар.

Данашња свечаност завршена је уз трпезу љубави и пријатељске разговоре.

Његова светост патријарх српски Порфирије боравиће у Мостару у суботу и недјељу, 23. и 24. септембра, поводом 150 година од освештања Саборне цркве Свете Тројице која још није обновљена након потпуног рушења 1992. године.

Старјешина Саборне цркве у Мостару Душко Којић позвао је вјернике Мостара и Херцеговине на дочек патријарха у суботу у 19.00 часова испред Саборног храма и литургију у недјељу у 9.00 часова у Саборном храму.

Којић је на данашњој конференцији за новинаре истакао да је долазак патријарха Порфирија у Мостар од великог значаја за православне у долини Неретве и изразио наду да ће посјета Његове светости бити прекретница за завршетак обнове Саборне цркве.

- Вјеровали смо да ће до овог великог јубилеја, 150 година од освештања Саборног храма бити завршена обнова и да ће тада бити освештање, али, нажалост, нисмо успјели завршити обнову Саборне цркве. Било је много фактора који су нас зауставили, као што је била пандемија вируса корона, али и још низ разлога - рекао је Којић.

Он је нагласио да је завршено тек 40 одсто радова на обнови цркве, односно грађевински радови, а да предстоји уређење ентеријера и партера.

- Наш циљ био је да Мостару вратимо Саборну цркву и успјели смо да се она издигне изнад града, да има фасаду, расвјету. Међутим, преостаје нам још пуно посла. Мостар се не може сматрати обновљеним док се Саборна црква не заврши. Надамо се да ће то бити ускоро, јер је ово једини велики вјерски објекат у региону који још није обновљен и да ће наша девиза - Обновимо храм, обновимо Мостар ускоро бити реализована - истакао је Којић.

Он је подсјетио да је посљедњи пут прије 90 година у Саборној цркви у Мостару служена патријаршијска литургија.

Којић је нагласио да је долазак Његове светости велика радост за све православне у Мостару, у Херцеговини и имаће велики значај за духовну обнову народа на овом подручју.

- Ми се, осим обнове Саборног храма, бавимо и обновом духовног живота на овом простору. Позивамо све православне из Мостара, долине Нертве и цијеле Херцеговине да дочекају патријарха Порфирија испред Саборне цркве Свете Тројице у суботу у 19.00 часова гдје ће бити служена кратка служба - доксологија њему у част и гдје ће се он обратити вјерницима. Позивамо вјернике да присуствују божанственој литургији у недјељу у 9.00 часова у Саборном храму - рекао је Којић.

Он је навео да ће патријарха Порфирије на Аеродрому Мостар у суботу, 23. септембра, у 12.00 часова дочекати Његово преосвештенство епископ захумско-херецговачки и приморски Димитрије и градоначелник Мостара Марио Кордић.

- Након тога патријарх долази у манастир Житомислић у 13.00 часова и позивају се вјерници да дођу и дочекају патријарха, затим иде у Пребиловце. Патријарх у Мостар долази у 16.30 часова гдје ће у Владичанском двору посјетити изложбу поводом 150 година од освештања Саборне цркве, затим ће обићи Стари град и задржати се кратко, те имати пријем у Градској вијећници у 18.00 часова - навео је Којић.

Он је рекао да ће у недјељу у 12.00 часова у хотелу "Мепас" бити организован и донаторски ручак за обнову Саборне цркве заједно са Градом Мостаром, те да очекује велики одзив.

- Позвани су високи званичници из Републике Српске, Федерације БиХ, региона, начелници и градоначелници свих градова у БиХ и бројни гости - истакао је Којић, додајући да су присуство потврдили предсједник Републике Српске Милорад Додик и премијер Федерације БиХ Нермин Никшић.

Замјеник предсједника Градског вијећа Мостара Велибор Миливојевић истакао је да је град Мостар препознао значај посјете патријарха Порфирија и пристао да буде дио организације, те изразио наду да ће та посјета бити подстрек да Саборни храм коначно буде обновљен.

- Град Мостар учествује у организацији донаторског ручка и надам се да ћемо прикупити средства и да ће Храм Свете Тројице коначно засијати у пуном свјетлу. Обнова овога храма није значајна само за православне вјернике, већ за цијели Мостар који ће обогатити у туристичком смислу - нагласио је Миливојевић.

Он је додао да је град Мостар у посљедње двије године издвојио 600.000 КМ за обнову Саборне цркве, као и да се интервенисало када је у вандалском чину крајем прошле године храм био оштећен.

Миливојевић је изразио наду да ће град Мостар у будућности кроз буџет и значајније помоћи опоравак објеката и духовности српског народа.

- Стотину педесет година од освештања Саборног храма много говори о снази народа, културе и вјере у тим годинама у граду Мостару. И прије 90 година у граду Мостару је патријарх Варнава свечано дочекан од представника власти и народа. Након тога је било још посјета патријарха, али није било службе - истакао је Миливојевић.

Саборна црква Свете Тројице откако је изграђена 1873. године била је украс и један од симбола Мостара.

Саборна црква свете Тројице запаљена је 15. јуна 1992, а након тога је мјесец дана минирана и рушена, док није пао и посљедњи камен.

Обнова цркве почела је 2010. године и она се опет гордо издигла над Мостаром, али за комплетну обнову потребно је још много средстава јер нису урађени ентеријер и партер.

Највише за обнову Храма издвојиле су Републике Српска и Србија, а прилоге је дало и више од хиљаду појединачних приложника, међу којима и мостарски Бошњаци и Хрвати.

СРНА