У Невесиње је вечерас допутовало 46 дјеце са Косова и Метохије, из општине Звечан, која ће у наредних седам дана боравити код својих вршњака.

Дочек за ученике и њихова четири наставника организован је испред Основне школе „Ристо Пророковић“. Добродошлицу су им упутили директорица школе Мара Шаран, замјеник начелника општине Невесиње Богдан Ботић и ђакон Дејан Ивановић. Пјесмом их је поздравила Етно-група „Симонида“.

Дирекотирца Основне школе „Ристо Пророковић“ Мара Шаран пожељела је ученицима са Космета да ових седам дана проведу лијепо и да им остану заувијек урезана у сјећање.

„Желим да током боравка у нашем граду стекнете нова пријатељства и да знате да сте код своје браће, своје друге куће и својих других родитеља“, поручила је Шаран.

Она је истакла да је планиран организовани излет до Мостара, гдје ће ученике угостити конзул Србије, Црквена општина Мостар и СПКД „Просвјета“ из Мостара.

Замјеник начелника општине Невесиње Богдан Ботић захвалио се невесињским породицама, које су угостиле дјецу, а гостима пожелио да се осјећају као код своје куће.

„Надам се да ће доћи вријеме када ће наша дјеца долазити у посјету вама на Косову и Метохији“, нагласио је Ботић.

У име Црквене општине Невесиње добродошлицу је пожелио ђакон Дејан Ивановић.

„Добродошли у нашу Херцеговину, светосавску и световасилијевску! Иако наизглед се чини кршевита и хладна, увјерићете се, ипак, да је то једна топла земља, пуна срдачних људи“, рекао је Ивановић.

У селу Љесков Дуб код Гацка обиљежено је 80 година од великог злочина који се догодио 29. јуна 1943. године.

Тог дана су усташе и Нијемци опколили село и на свиреп начин убили 183 жртве, међу којима је било више од 82 дјеце млађе од 12 година.

Убијено је 165 мјештана као и људи из околине који су се затекли у селу Љесков Дуб тог кобног дана. Око стотину жртава је затворено у двије куће и запаљено, а остали су стријељани и убијани пред својим домовима.

У спомен храму свих Светих мученика српских свету архијерејску литургију служио је епископ захумско - хервеговачки и приморски Димитрије, а присуствовали су потомци жртава, мјештани Гацка и других херцеговачких општина те бројни гости.

Масакр у Љесковом Дубу је преживјело мање од трећине мјештана, а неке породице потпуно су угашене.

Кинеска државна телевизија Си-Си-Ти-Ви објавила је у ударном термину централног информативног програма вијест о почетку главних радова на изградњи Хидроелектране Дабар у Билећи.

Ријеч је о највећем енергетском пројекту у југоисточној Европи вриједном 338 милиона евра.

Главне радове на изградњи ХЕ Дабар изводи реномирана кинеска компанија Гезуба која је изградила највећу хидроелектрану на свијету Три клисуре инсталисане снаге 22.500 мегавата.

Церемонија полагања камена темељца за почетак главних радова на изградњи ХЕ Дабар одржана је у петак 23.јуна у мјесту Вријека код Билеће а присуствовали су званичници Републике Српске и Кине.

ХЕ Дабар је инсталисане снаге 160 мегавата, а рок за завршетак радова на изградњи је 46 мјесеци.

РТРС

Поменом погинулим устаницима и полагањем вијенаца и цвијећа данас су на Трусини обиљежене 82 године од Јунског устанка 1941. године када су храбри горштаци, борци за слободу, под командом поручника Крста Ђерића зауставили усташе у њиховом злочиначком походу на српски живаљ у Невесињу.

Свечаност су организовали Општинска борачка организација и Одбор за обиљежавање Јунског устанка.

Код спомен обиљежја часном официру и српским јунацима који су се супроставили усташкој хорди и најезди фашизма служен је помен, а потом су вијенце положиле делегације општина Невесиње и Берковићи, Општинске борачке организације, чланови Равногорског покрета отаџбине Српске и потомци и родбина невесињских устаника.

Свештеник Дејан Грчић нагласио је да су наши преци заслужни што данас можемо слободно стајати на овом историјском мјесту и прослављати име Божије.

„Надамо се да се ова имена исписана на спомен обиљежју налазе у књизи вјечнога живота заједно са нашим светитељима“, рекао је Грчић, наглашавајући да је важно да нашој дјеци покажемо ко су били наши преци.

Замјеник начелника општине Невесиње Богдан Ботић рекао је да окупљањем на Трусини и другим мјестима значајним у историји Невесиња од заборава чувамо славне претке који су знали како се чува слобода и кућни праг.

„Невесиње је пуно споменика и догађаја из прошлости који престављају симболе страдања и борбе против разних окупатора“, истакао је Ботић и додао да устанак из јуна 1941. године када је Крсто Ђерић са саорцима зауставио надирање непријатеља показује колико је српска слога важна у рату, али и у миру.

У име потомака невесињских устаника учеснике данашњег обиљежавања Јунског устанка на Трусини поздравио је Крстослав Ђерић.

Храбри невесињски устаници су под командом поручника Крста Ђерића 24. јуна 1941. године дочекали усташе на Трусини и водили борбе све до 6. јула. Убили су злогласног Павелићевог поглавника Мија Бабића и спасили српски живаљ од покоља. Ђерић је 24. марта 1942. године постао жртва комунистичког терора.

Захваљујући потомцима и људима добре воље надахнутих патриотизмом поред Споменика Краљу Петру Првом Ослободиоцу 2017. године је довршено и освјештано још једно спомен обиљежје које ће трајно свједочити о часном официру и српским јунацима.

Шеста генерација матураната невесињске Гимназије окупила се јутрос испред Старе зграде гимназије како би прославила велики јубилеј, 50 година од матуре. Средњошколско образовање 1973. године завршило је 48 ученика предвођених разредним старјешинама Владимиром Дабарчићем и Милијом Перишићем.

Након пола вијека поново су сјели у школске клупе, а на прозивку се одазвало њих 17. На почетку часа минутом ћутања одали су почаст преминулим друговима и професорима. Након тога упутили су се у Храм Вазнесења Господњег гдје су прислужили свијеће за све преминуле.

Милимир Мића Ковачевић животни вијек провео је у Новом Саду гдје је студирао и радио. Преко 30 година био је на руководећим позицијама у овом граду, а једно вријеме био је и члан Владе града Новог Сада. Данас је пензионер, и како каже, годишње одморе углавном проводи у родном мјесту и селу Залужју гдје су му живјели родитељи.

– Пут ме увијек водио у завичај. Радо сам се одазивао прославама матуре, јер је то била јединствена прилика да видим своје школске другове. Треба се радовати сваком новом сусрету и надам се да ћемо се још окупљати у оволиком броју – истакао је Ковачевић.

Пуковник у пензији Зоран Ђурасовић из Лесковца, службовао је на југу Србије и на Косову и Метохији. За вријеме Одбрамбено – отаџбинског рата вратио се у своју родну Херцеговину и био је командант Гатачке бригаде. За своје заслуге добијао је одликовања у Републици Србији и Републици Српској.

– Са великом нестрпљивошћу чекао сам данашњи дан, али морам да признам да ме је долазак и потресао јер доста наших школских другова нису међу живима – рекао је Ђурасовић.

Божица Солдо Андрић живјела је у Мостару, а након избијања рата одлази у Београд гдје живи и данас. Наглашава да је бака петоро унучади, који су највећа радост у њеном животу.

– Сваки долазак у родно мјесто је као да сам се поново родила. Јако сам везана за Невесиње, и са нестрпљењем ишчекујем сваки сусрет са својим друговима са којим сам провела младост и најљепши дио живота – носталгично прича Андрић.

Један од организатора данашње златне годишњице Данило Капор рекао је да су неколико мјесеци трајали договори за ово дружење.

– У организацији је учествовало неколико нас који живимо овдје, и могу рећи да смо били као мала дјеца, која су једва чекала да се поново састану, проведу вријеме заједно и присјете се свих згода и незгода из школских дана – прича Капор.

Бивши матуранти изразили су задовољство што су након дуго година поново сјели у школске клупе, присјетили се ђачких дана и на тренутак вратили успомене на гимназијске дане.

Дружење је настављено у ресторану „Стадион“.