Црква Вазнесења Господњег у Бијелом Пољу код Мостара данас је, након двадесетогодишње обнове, освећена. Свету архијерејску литургију и чин освећења обавили су владика захумско-херцеговачки и приморски Димитрије и викарни епископ патријарха Порфирија, Нектарије.

Чину овога, за многе једног од најљепших мостарских храмова, присуствовало је на стотине Мостараца и Херцеговаца, настањених у долини Неретве, али и расутих по цијелом свијету.

Епископ Нектарије је у бесједи након литургије казао да овај прелијепи храм треба бити мјесто окупљања и исцјељења душа. Поменуо је бројне задужбинаре и ктиторе како овога, тако и других православних храмова, казавши да ктитори храмова јесу људи који обнављају у себи храм Духа Светога јер смо сви створени да се обожимо.

Владика Димитрије захвалио се епископу Нактарију што је поново дошао у Херцеговину која је његово родно мјесто.

„Црква Божија се простире кроз простор и сви смо заједно. Све литургије које се служе улазе у једну љубав Христову као једно велико море. У срце Христово, милост Христову, у свијетлост Христову. Све наше службе по читавом свијету гђе православни служе, оне се све сједињују у Христу. Исто тако ова Света служба нас и кроз историју и вријеме проноси и ми се сједињујемо са нашим прецима и свима који овђе почивају, али и са свима светима“, рекао је владика Димитрије.

Захвалио је свима који су уложили труд у обнову Храма.

„Хвала Богу што вас је надахнуо да обновите ово мјесто и хвала о. Небојиши и његовој породици што вас овђе окупља. Таква је тајна Христова и тајна вјере да удар нађе искру у камену. На овом стубу сада има једно мјесто гђе је ударила граната и кроз наш живот када нас невоље ударају и када долазе лоша времена, ако смо прави хришћани тај удар ће наћи искру у нашем срцу и ми ћемо се још више учврстити у хришћанској вјери, љубави, милосрђу, молитви и љубави према Богу и једни према другима. То сте ви учинили овђе драги Бјелопољци и овај храм је само видљиво оваплоћење и знак ваше унутрашње љубави, љепоте, чистоте вашег унутрашњег живота и тога колико се старате, иако вас је мало, о овоме храму“, рекао је владика Димитрије.

Више од двадесет година Србима у Бијелом Пољу код Мостара требало је да у потпуности обнове Цркву Вазнесења Господњег у овом мјесту, једну од најстаријих православних светиња у долини Неретве.

Ова црква, као и сви православни храмови, страдала је у посљедњем рату, а вјерни народ расут по цијелом свијету од 2003. године, марку по марку, је сакупљао средства и обнављао свој храм. Ово је данас храм у потпуности завршен, осликан и уређен и можда по изгледу много љепши него што је био прије уништења. По љепоти и уређености бјелопољска црква једна је од најљепших у Мостару, а што је најважније мјесто је окупљања вјерног народа, нарочито омладине која на спортским теренима око цркве проводи сваки слободан тренутак.

Ова црква и вјерни народ дочекали су да коначно заврше радове и обнову, но пут није био ни лаган ни кратак. Много рада, вјере и труда требало је да се све заврши, али и много слоге и подршке свештенства.

ТОП ПОРТАЛ

Јавно предузеће «Водовод» је у посљедња три дана два пута вршило узорковање и контролу воде из језера Алаговац која се користи у градском водоводу.

Према анализи урађеној у петак, 26. маја вода је хемијски и бактериолошки била исправна.

Ново узорковање обављено је јутрос и утврђене вриједности параметара су у границама рефернтних вриједности према Правилнику о здравственој исправности воде намијењене за људску потрошњу. Резултати бактериолошке анализе биће познати у наредна 24 часа колико је потребно да се обави контрола, наводи се у обавјештењу из ЈП „Водовод“.

Светом литургијом, свечаном литијом и славским обредом црква Светог мученика Вукашина у Придворцима данас је прославила крсну славу.

Богослужење је обавио свештеник Младен Чалија. Он је у надахнутој бесједи говорио о животу Светог мученика Вукашина, који је реченицом „Само ти дијете ради свој посао“, свједочио да је његов живот био утемељен на истини Христовој.

– Живимо живот у миру и хармонији, живот који неће нимало бити усмјерен против некога, као што ни живот Светог Вукашина није био усмјерен према његовом џелату – нагласио је Чалија.

Он је рекао да је прије неколико дана Бошко Радић из Аустрије послао Јеванђеље из којег су данас читане ријечи Божије.

– Овај храм је образ и огледало Придвораца, и треба да будете поносни какав сте храм направили, коме сте га посветили и како га одржавате. Дај Боже да наставите у том духу – додао је Чалија.

Замјеник начелника Богдан Ботић пожелио мјештанима да у будућности буде доста вјенчања и крштења у овом прелијепом храму, како би ово мјесто наставило да живи и да се развија.

Вјерницима је поручио да буду саборни и јединствени, да се помажу и буду упућени једни на друге, јер једино тако жртва Светог Вукашина неће бити узалудна.

Кум славе био је Богдан Бобан Радић, а славски колач за наредну годину спремиће Александар Шиљеговић.

Дружење мјештана Придвораца и околних села, као и бројних гости настављено је уз разговор и трпезу љубави.

Млада каратисткиња Вележа Симона Савић завршила је учешће на Балканском првенству за дјецу које се одржава у Бару.У јакој конкуренцији талентована Невесињка је остала без медаље након пораза од црногорске репрезентативке Ане Павловић. Обје дјевојчице су радиле исту кату, а судије су побједу додијелиле Црногорки резултатом 3:2.

Деветогодишња Невесињка иза себе има већ два балканска шампионата и мноштво освојених медаља на републичким и регионалним такмичењима.

Ба Првенству Балкана у Бару учествује преко 1.400 такмичара из 11 држава.

Удружење Невесињаца у Београду одржало је Изборну скупштину, седму по реду од како је формирано 2009. године. На почетку засједања одата је пошта члановима Удружења који су преминули у периоду од претходне Скупштине, као и трагично пострадалим у Основној школи „Владислав Рибникар“ у Београду и у селима у околини Младеновца.

У име Скупштине извјештај је поднио предсједник Светко Ковач, а извјештај о раду Извршног одбора представио је досадашњи предсједник Зоран Јањић. Он је рекао да је тежиште у раду било организовање Невесињског сијела, награђивање најбољих ученика Основне школе из Невесиња и његовање културе сјећања кроз обиљежавање значајних историјских догађаја и служење помена борцима погинулим за слободу. Као посебно позитивну и важну околност истакао је оживљавање сарадње са градском општином Вождовац.

Извјештај о раду Надзорног одбора поднио је предсједник Вукашин Драговић који је исказао позитивно мишљење о извјештајима предсједника Скупштине и Извршног одбора. Суштина његовог извјештаја је да је Удружење домаћински располагало финансијским средствима и да због таквог односа имамо позитивно стање на рачуну.

Сви извјештаји су једногласно прихваћени од стране присутних чланова Скупштине.

Након усвајања извјештаја о раду приступило се избору чланова органа Удружења у наредном мандату које је предложила раније формирана комисија. За предсједника Скупштине поново је изабран Светко Ковач, а за потпредсједника Трифко Брењо. На челу Изврног одбора и даље ће бити Зоран Јањић. Посао потпредсједника обављаће Зоран Пејановић,а секретара Наташа Глигорић. За предсједника Надзорног одбора именован је Митар Ђерић.

По завршеном гласању, предсједник Скупштине и предсједник Извршног одбора предложили су план рада за наредни период. Поред до сада дефинисаних редовних задатака, Удружење ће дати свој допринос обиљежавању догађаја који се односе на манифестације поводом 150 година од устанка Невесињска пушка. Осим тога у обавезу је стављено веће ангажовање на изналажењу метода за значајније укључивање младих у рад Удружења.

Генерација матураната невесињске Гимназије из 1983. године прославила је вечерас јубилеј 40 година од матуре. Школски час одржали су професори Даница Ђурасовић и Никола Лакета, а на прозивку се одазвало њих 35.

Један од организатора овог окупљања Славојка Богдановић из Невесиња рекла је да јој је драго што је остала у свом родном мјесту. Она је додала да је прошло 40 година од испита зрелости, али је предивно опет видјети своје другаре.

„Ово је дан сјећања на најљепше доба живота и срећа за све нас који смо данас овдје“, истакла је Богдановић.

На обиљежавање јубилеја стигао је и Жарко Мишељић из Београда. Послије гимназије завршио је Грађевински факултет у Мостару, као студент генерације. Иако је живио и радио у Алжиру, Израелу и Русији, каже да је најљепше доћи у Невесиње.

„Многе не могу да препознам, али ми је неизмјерно драго што сам вечерас овдје и што сам дио ове манифестације“, нагласио је Мишељић.

Милена Вукосав је послије гимназије остала у свом родном мјесту, гдје је основала породицу. Истиче да је данас поносна мајка двоје дјеце и да је задовољна свим што је остварила у животу.

Добрила Аћимовић која живи и ради у Котору каже да је мало тужна што сви познаници из гимназије нису међу живима.

"За све нас који смо дочекали 40 година матуре то треба да буде срећа, радост и задовољство", додала је она.

Из Аустрије је на ово дружење дошао Горан Рул. По занимању је љекар у Бечу гдје има своју приватну праксу, и како истиче, једна је од успјешнијих у овом граду.

"Радујем се и сретан сам што сам овдје и што видим своје друштво из гимназије“, рекао је Рул.

Разредни старјешина, професор Никола Лакета, превалио је најдужи пут да би присуствовао јубилеју. Дошао је у Невесиње из Аустралије да би поразговарао са својим бившим ученицима. Лакета је нагласио да је ово прво окупљање петнаесте генерације предратне гимназије и да му је  драго што су дошли у великом броју. Пожелио је свима ново окупљање за 50. годишњицу матуре.

Прије прозивке, минутом ћутања одата је почаст свим преминулим професорима и ђацима невесињске Гимназије.

Дружење је настављено у Ресторану „Стадион“.