Фудбалери Вележа савладали су Леотар 2:1 у контролној утакмици у оквиру припрема за наступ у Првој лиги РС. У сусрету одиграном у Билећи голови су постигнути у другом полувремену. Стријелци за невесињску екипу били су Реповић и Анђеловић, појачање из Младог Радника, док је гол за Требињце постигао Панџић.

Оба ривала су прву припремну утакмицу искористила да пробају више играча. Тренер Вележа Марко Јовановић био је задовољан издањем својих изабраника. Каже да је ово тек почетак уигравања и да још није завршен процес формирања екипе.

Наредну утакмицу Вележ ће одиграти у суботу, 22. јула у Невесињу против Сутјеске из Фоче.

У Доњој Блатници у општини Читлук одржава се занимљив футсал турнир стокилаша под мотом „И ми дебели смо нечија дјеца“. У конкуренцији 26 екипа невесињски састав „Ресторан Миленијум“ стиго је до финала и вечерас ће имати прилику да освоји награде намијењене љубитељима доброг залогаја.

Након што су синоћ у полуфиналу на пенале елиминисали екипу из Метковића, невесињски тешкаши вечерас на мегдан излазе домаћем саставу „Сто и више“. Побједник ће добити печено јагње и 30 литара вина. Најбољи играч може рачунати на панцету, а за најтежу екипу резервисан је пршут.

Турнир је посебан по томе што на њему не може наступити нико испод 100 килограма тјелесне тежине, а сваки играч прије изласка на терен мора стати на контролну вагу.

На 14. Јањском вишебоју који је одржан у Стројицама код Шипова кршне делије из Српског Сокола освојиле су шест медаља. Невесињци су најуспјешнији били у надвлачењу штапа пошто побједник био Душан Савић, а трећепласирани Раде Андрић. У скоку у даљ, као и на Невесињској олимпијади, Радован Спремо је велику борбу водио са Александром Крајишником. Апатинац је на крају био први, док се Спремо задовољио сребрном медаљом. Најбољи хитац Драгана Ковачевића у бацању камена с рамена био је довољан за бронзано одличје. Медаљу истог сјаја заслужио је Мићо Марић у витешкој дисциплини обарање руке. У најатрактивнијој дисциплини – повлачење конопца екипа Српског Сокола освојила је бронзану медаљу.

Јањски вишебој је спортско-забавна и етно-туристичка манифестација која се одржава недалеко од Шипова.

Источна Херцеговина у посљедње вријеме све више привлачи пажњу домаћих и страних туриста као недовољно истражена дестинација. Захваљујући пројекту "Стаза сира и меда Источне Херцеговине“ којег финансира ЈУЕСЕЈД Туризам и Пројекат развоја одрживог туризма у Босни и Херцеговини, у фокус су стављени Билећа, Гацко, Невесиње, Берковићи и Љубиње. Наша екипа посјетила је газдинства која су дио пројекта у близини Невесиња.

Бранимир Таминџија из Невесиња пчеларством се бави већ 16 година, од када је добио дијагнозу мултипле склерозе. Трагајући за лијеком који би му олакшао тегобе, заљубио се у пчеларство.

Захваљујући овом пројекту планира приближити пчеларство посјетиоцима Невесиња, а посебно људима који имају дијагнозу као он.

“Тада сам прочитао да помаже апитерапија, написао сам пројекат, подржало га је Министарство пољопривреде Републике Српске и кренуо сам са 20 кошница. Сада моји пчелињаци имају преко 50 кошница. Ми смо добили подршку у виду два стола и четири клупе гдjе можемо дочекати наше туристе у пчелињаку када дођу, да могу сјести и дегустирати мед, али и сир од наших комшија пријатеља.”

Таминџија истиче да је потражња за препаратима од меда који могу помоћи ублажавању тегоба код мултипле склерозе велика, али да због обима посла не могу ићи у комерцијализацију. Жеља му је да помоћу будућих пројеката оспособе простор у којем би се могли обучавати будући пчелари.

“Ми смо у посљедњих неколико година обољелим у Херцеговини дали пет пчелињих друштава и пет кошница, а прошле године смо дали неколико кошница без друштава. И то нам је веома драго, да се сви укључе у ову причу, јер ово је здрава прича, корисна за све људе физички у смислу да изађу из куће у природу, а овђе имају и радну и окупациону терапију.”

Циљ пројекта “Стазе сира и меда“ је оснажити туристичку понуду регије Источне Херцеговине, као и првог корака ка изградњи будуће Слоу Фуд дестинације што ће резултирати повећањем долазака посјетилаца и повећањем прихода за локалне произвођаче. Једна од понуда је и незаобилазни “Сир из мијеха” који је уврштен на листу нематеријалног културног наслијеђа Босне и Херцеговине.

“Почело је то има неких 20 година. У почетку је ишло полако док се нису стекле муштерије, а сад тог сира фали јер све нас мање и мање производи. Тренутно имамо девет грла, а тај број варира од 8 до 10 комада”, присјетио се произвођач сира Мирослав Глоговац.

Мјеста и планова за проширење производње има, наглашава Глоговац, али све је мање радне снаге. Каже и како је све је већа заинтересованост туриста за рурални туризам.

“Има људи, странаца, који случајно укуцају, то су појединци. Укуцају “Сир из мијеха” који је члан Слоу Фуда и на основу тога контактирамо и онда они ту дођу, обиђу и виде. Свиђа им се.”

Да овај крај има шта да понуди, доказ је и још један појекат ЈУЕСЕЈДА- а, односно Пројекат развоја одрживог туризма, захваљујући којем је крајем прошле године невесињско село Братач уврштено на попис 14 најљепших села у Босни и Херцеговини.

“Ми смо већ предали поједине мјештане који имају капацитет за преноћишта. Недавно су били неки доктори геолози, био је један из Бразила који је питао: ‘Гдjе ја могу овдjе да одсједнем да се одморим?’, тако да да је то један дио гђе би могли да направимо добру причу”, сматра Слободан Гушић, учесник у “Пројекту развоја одрживог туризма.”

У плану је, каже нам Гушић, постављање инфо паноа на улазу у село гђе би биле означене све знаменитости и пут до њих, а у неком скоријем периоду он и његове колеге планирају отварање инфо пулта у просторијама некадашње Основне школе.