Марија Вујадиновић, ученица припремног разреда Основне музичке школе „Свети Роман Мелод“ у класи професорице Марије Мастило освојила је високу прву награду (97,67) на Првом међународном такмичењу пијаниста „Требиње класик“ које је окупило младе пијанисте и њихове професоре из БиХ и земаља региона. Тиме је још једном потврдила да је вриједан и узоран ученик невесињске музичке школе и Основне школе „Ристо Пророковић“.

Марија има само шест година и већ има завидну ризницу признања.Ове године је учествовала на три такмичења и сваки пут је заслужила прву награду.

Радио Невесиње емитује програм на ултра кратким таласима фреквенције 96,3 мегахерца. Први пут се огласио 13. маја 1992. године.Током рата група ентузијаста је са аматерском техником у простору потпуно неусловном за радио дифузију успјела је да направи респектабилну радио станицу која је врло брзо добила повјерење слушалаца свих узраста.

У периоду од 1992. до 1995. године Радио Невесиње је прави ратни радио са програмском шемом која је у потпуности прилагођена потребама слушалаца да чују шта се дешава на фронту широм Херцеговине и Републике Српске, али и организовању живота на територији општине Невесиње. Слушаност Радио Невесиња у том ратном времену посебно је била велика у долини Неретве. Радио се са пажњом слушао у Мостару, Чапљини, чак и у Метковићу. Био је то велики професионални изазов за људе који су креирали програм настојећи да свака информација буде одмјерена и објективна.

Радио Невесиње је у току цијелог рата радио сваким даном од 8 до 18 часова. Готово свакодневно репортери одлазе на фронт, биљеже разговоре са борцима, официрима грађанима, рањеницима, представницима хуманитарних организација, страних мисија.

Већ током првих година емитовања програма информативне и забавне емисије Радио Невесиња награђене су на радијским фестивалима Републике Српске. Поред редовних програмских обавеза Радио Невесиње се често налазио у улози организатора разних спортских, културних и музичких догађаја.

Доласком мира и потписивањем Дејтонског споразума програмска шема је промијењена и усмјерена на цивилни живот. Након што је НАТО авијација разорила предајник на Буквици, инсталиран је нови на Цргову. Од тада сигнал Радио Невесиња стиже у општине Гацко и Калиновик и дијелове општина Билећа и Берковићи.

Преласком у нове пословне просторије у Улици Немањића и обнављањем студијске и емисионе опреме обезбијеђени су много бољи услови за рад тако да је Радио испратио савремена кретања у радио дифузији.

Одлуком Скупштине општине Невесиње 2011. године радио станица која је до тада функционисала као јавно предузеће трансформисана је у Јавну установу Центар за информисање и културу са широким спектром дјелатности.

Велики број квалитетних новинара прошао је кроз ову радијску кућу и у њој оставио свој траг. Свака генерација која је учествовала у креирању програма уводила је неке новине и унапређивала програм, све уз помоћ старијих и искуснијих колега. У овом радију поникли су дописници најзначајнијих штампаних и електронских медија у региону. 

Лист Невесиње

У етар путем таласа младе херцеговичке радио дифизије отишле су бројне новинарске приче, свједочанства јунаштва и најблиставији примјери чојства и славе српског војника. Али, новинарски прегаоци су жељели да о свему томе постоје и писани трагови.

Послије готово једног вијека, ратне 1994. године, из Радио Невесиња је покренута иницијатива да се заједно са „Никшићким новинама“ обнови излажење листа „Невесиње“.

Излажење листа симболично је настављено са бројем 39, тамо гдје је било и прекинуто.

Новинари Радио Невесиња су тако уз помоћ колега из Никшића сачували од заборава догађаје и личности из ратних деведестих година које су биле пуне искушења и страдања, али на срећу са епилогом слободе. Уз повремене прекиде лист је излазио двије године.

Тачно на стоту годишњицу од излажења првог броја 1998. године Јавно предузеће Центар за информативну дјелатност из Никшића приредио је фототипско издање старих бројева „Невесиња“ и „Оногошта“ и један комплет се чува и у Радио Невесињу.

Награда Радио Невесиња

Радио Невесиње је 2013. године установио признање „Полетарац године“ намијењено најмлађим Невесињцима који се талентом, трудом или вјештином разликују од својих вршњака, са циљем да се скрене пажња широј јавности да се на другачији начин односи према стваралаштву и улози младог човјека у друштву.

Назив признања „Полетарац“ асоцијација на култну тв серију Телевизије Београд посвећену најмлађем аудиторијуму.

Свечано уручење признања и пригодних поклона Радио Невесиње организује сваке године пред новогодишње празнике.

1. МОМО КАПОР – ЗОЕ

2. МИРОСЛАВЉЕВО ЈЕВАНЂЕЉЕ

3. ДЕЈАН СТОЈИЉКОВИЋ – ЗВЕЗДА НАД ПРАЗНИНОМ

4. СЛАВИША ПАВЛОВИЋ – АПИСОВ АПОСТОЛ

5. САША ЂОРЂЕВИЋ – ЈАНИЧАР

6. МИЛОШ КНЕЖЕВИЋ – КОСМЕТСКЕ ТЕМЕ

7. ЗОРАН ПЕТРОВИЋ - ПРАЗНИК ЗВЕРИ. НЕЗВАНИ ГОСТ

8. СИМОНИДА МИЛОЈКОВИЋ – ЖЕНА

9. ЈЕЛЕНА БАЧИЋ АЛИМПИЋ – КЛЕТВА

10. ТАТЈАНА ТОЛСТОЈ – КИС

11. ОЛГА СУБОТИЋ – КОЊИЋ ОД ЖАДА

12. МИОДРАГ МАЈИЋ – ОСТРВО ПЕЛИКАНА

13. ДУШАН ВЕЛИЧКОВИЋ – ЂИНЂИЋ

14. МИЛОРАД УЛЕМЕК – КРОЗ ВАТРУ И ВОДУ

15. МИЛОРАД УЛЕМЕК – ЧОПОР

16. МИЛОРАД УЛЕМЕК – СТАЗЕ ПОРАЗА

17. МИЛОРАД УЛЕМЕК – ДОЛИНА СУЗА

18. МЛОРАД УЛЕМЕК – ЗА ЧАСТ И СЛАВУ

19. ИВАН СТАМБОЛИЋ – ЖРТВЕ

20. ВЕСНА АЛЕКСИЋ – КАЉАВИ КОЊ: ПРИЧЕ ИЗ СЛОВЕНСКЕ МИТОЛОГИЈЕ

21. НЕНАД ГУГЛ – УМРО САМ У ПЕТАК

22. МИЛАН ВИДОЈЕВИЋ – ДОСИЈЕ ОМЕГА :НОВИ СВЕТСКИ ПОРЕДАК

23. ДАВОР КОЛЕТИЋ - ДОСИЈЕ 552

24. МАJКЛ ПАРЕНТИ – УБИТИ НАЦИЈУ. НАПАД НА ЈУГОСЛАВИЈУ

25. ДАЈАНА ГАБАЛДОН – ТУЂИНКА 1. И 2. ДИО

26. ЕЛИЗАБЕТ КАРПЕНТЕР – САМО МАЈКА

27. АЊЕС МАРТЕН-ЛИГАН - УСПЕЋЕШ, ДРАГА МОЈА

28. ЕРИН КЕЛИ – ГЛЕДАЛА ЈЕ КАКО ПАДА

29. САМЈУЕЛ БЈЕРК - СОВА

30. МИШЕЛ МАРЛИ - ДИВА МАРИЈА КАЛАС

31. САНТА МОНТЕФЈОРЕ - ТАЈНИ САТИ

32. НОРА РОБЕРТС – ИСПОД ПОВРШИНЕ

33. ЖИЛИЈЕН САНДЕЛ – СОБА ЧУДА

34. ЏЕЈ АШЕР – ТРИНАЕСТ РАЗЛОГА

35. КРИСТИ ЛЕФТЕРИ – ПЧЕЛАР ИЗ АЛЕПА

36. ЛОРА ДЕЈВ – ПОСЛЕДЊЕ ШТО МИ ЈЕ РЕКАО

37. ЛИСА ЏУЕЛ – ПОРОДИЦА С ГОРЊЕГ СПРАТА

38. СОФИ КИНСЕЛА – ВОЛИ СВОЈ ЖИВОТ

39. ГИЈОМ МУСО – НЕЗНАНКА СА СЕНЕ

40. САРА БЛЕДЕЛ – СТАЗА СМРТИ

41. ФАБИО ВОЛО – КАД БИ ЈУЧЕ БИЛО СУТРА

42. Џ.Ф.КУПЕР - ЛОВАЦ НА ЈЕЛЕНЕ

43. ХЕНРИ ЏЕЈМС – ПОРТРЕТ ЈЕДНЕ ДАМЕ

44. МАЈКЛ КАНИНГЕМ – МЕСО И КРВ

45. ПРОСПЕР МЕРИМЕ – КАРМЕН. КОЛОМБА

46. И.А БУЊИН – ТОЛСТОЈЕВО ОСЛОБАЂАЊЕ

47. НИЛ ДОНАЛД ВОЛИ – РАЗГОВОРИ С БОГОМ ( 1-4 )

48. ШТРУМПФАСТИЧНЕ ПРИЧЕ (1-6 )

49. КАЛИМЕРО И ДРУГАРИ ( 1-4 )

50. РОБЕРТ ТАКАРИЧ – УПОМОЋ! ИЗГЛЕДА ДА САМ СЕ ЗАЉУБИЛА

Удружење родитеља дјеце и омладине „Моја нада“ прославило је данас крсну славу Светог Василија Острошког. Славски обред обавио је свештеник Младен Чалија. Свечаностима су присуствовали представници локалне власти, јавних установа и други гости.

У пригодној бесједи свештеник Чалија пожелио је свим полазницима, њиховим родитељима и радницима ове установе срећан празник.

‒ Нека молитвено заступништво Светог Василија Остошког увијек буде над овим домом, и над свима вама који се трудите да овој дјеци олакшате њихову свакодневницу – истакао је Чалија.

Замјеник начелника општине Богдан Ботић честитао је запосленима и полазницима крсну славу.

‒Дај Боже да вам Свети Василије да снаге и воље да се наставите бавити овим послом, јер сте велика подршка и ослонац свим родитељима, и ово што ви радите је за сваку похвалу – нагласио је Ботић.

Директорица Удружења Славица Булут захвалила се свим установама, организацијама и појединцима који помажу и подржавају рад овог Удружења.

‒ Свим малишанима желим здравља прије свега, а њиховим родитељима пуно стрпљења у њиховом одгоју и васпитању. Нека им Свети Василије да благослов и благостање да успију на том путу – поручила је Булут.

Удружење „Моја нада“ основано је 2008. године, са циљем пружања помоћи дјеци, њиховој рехабилитацији и социјализацији.

Директорица Булут рекла је да су учествовали на Хуманитарно - продајној изложби за породицу Мићевић, гдје су продавани разни сувенири које су дјеца правила са великом љубављу.

‒ Мјесец јануар је увијек испуњен осмијехом и срећом, јер у Удружење долази Деда Мраз и доноси новогодишње пакетиће. Обиљежили смо и Свјетски дан особа са Дауновим синдромом и Међународни дан дјеце са аутизмом, а у алрилу мјесецу смо ишли на поклоничко путовање под Острог – појаснила је Булут.

Она је додала да у наредном периоду планирају посјету херцеговачким манастирима.

Пригодан програм, са бројним рецитацијама, пјесмом и игром, припремили су полазници Центра и глумица Драгана Матрак Буквић.

Црква светог великомученика кнеза Лазара и свих мученика косовских у Батковићима данас је прославила празник Светог Василија Тврдошког и Острошког.

Свету литургију служио је свештеник Драго Зубац. Након литије, у присуству великог броја вјерника, обављен је обред ломљења славског колача, а потом су услиједиле здравице домаћина и гостију.

Честитајући празник свештеник Драго Зубац пожелио је вјерницима добро здравље уз жељу да данашњи дан донесе срећу, радост и благостање свима који га прослављају.

Домаћин ове године је био Горан Реповић, који је пожелио присутнима добро здравље и напредак у породицама, поручивши да данашњи празник свима буде на радост и спасење.

Предсједник Црквеног одбора Добривоје Граховац се захвалио свим присутним који су се окупили, а посебно домаћинима из Кифиног Села и Залома који увијек испоштују мјештане Батковића. Напоменуо је да се у септембру навршава 50 година од освјештања цркве и најавио да ће то бити обиљежено како доликује.

Наредно саборовање у Батковићима је на Видовдан, када црква прославља крсну славу.