Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске у складу са Уредбом о регистрацији пољопривредних газдинстава, позива сва регистрована пољопривредна газдинства да до 15. маја изврше редовно годишње ажурирања података о усјевима/засадима и сточном фонду у текућој години.

Поред ажурирања података пољопривредна газдинства имају обавезу да пријаве доприносе за 2022. годину у складу са прописима о доприносима, те измире обавезе по основу накнаде за противградну заштиту за 2022. годину у складу са прописима о противградној заштити.

Газдинства која у прописаном року не буду извршила ажурирање података, пријавила доприносе и уплатила накнаду за противградну заштиту добиће пасиван статус у Регистру газдинстава и Регистру корисника, што значи да неће моћи остварити било каква права по основу регистрације до краја текуће године.

Ажурирање података се врши у пословници АПИФ-а.

Пријава доприноса и oбрачун за уплату противградне заштите се врши у Пореској управи Републике Српске, подручна јединица Невесиње, до 31. марта 2023. године.

У Невесињу је освануло најхладније јутро ове зиме. У 7 часова жива у термометру спустила се до деветог подеока испод нуле. Метеоролози за данас пријеподне најављују сунчано вријеме, док се у вечерњим часовима уз пораст облачности очекује пролазно слаб снијег.

Највиша дневна температура кретаће се од 3 до 8, на југу до 11 степени.

Од наредног викенда се очекује веома хладно вријеме. Јутарње температуре у Невесињу спуштаће се и до -15 степени.

Температуре у 7 часова:

-11 Калиновик

-9 Невесиње

-8 Гацко

-7 Чемерно

-5 Билећа

-1 Требиње

-1 Мостар

У наредних 20 дана требало би да буде активиран кредит са кинеском банком, чиме ће бити завршена финансијска конструкција и омогућен почетак изградње хидроелектране /ХЕ/ "Дабар", изјавио је генерални директор "Електропривреде Републике Српске" Лука Петровић.

Петровић је рекао новинарима да је укупна вриједност уговора за изградњу ХЕ "Дабар" 222 милиона евра, а кредитна средства су одобрена по повољним условима.

Он каже да је недавно уплаћено осигурање кредита од 7,5 милиона евра, наводећи да је сада преостало да се уплате 33 милиона евра без ПДВ-а за активацију кредитног аранжмана, а то значи и обезбјеђење комплетне финансијске конструкције.

"Чим се уплате средства, а то се може очекивати у наредних 20 дана, ми ћемо добити потврду о активацији кредита, а то значи да уговарач може да уђе у извођење главних радова", рекао је Петровић.

Он је напоменуо да се већ двије године и седам мјесеци преговара са кинеском банком која је тражила испуњење бројних услова да би одобрила кредит за изградњу ХЕ "Дабар".

Петровић је навео да су главни радови на ХЕ "Дабар" брана Пошћење, израда канала кроз Дабарско поље у дужини од шест километара, изградња машинске зграде у мјесту Вријека, као и цјевовода од тунела до машинске зграде, уз водостан на самом тунелу.

Он је изразио увјерење да ће кинеска компанија урадити тај посао у задатом року.

Директор ХЕ "Дабар" Славиша Стајић рекао је Срни да је почетком јануара одржан састанак са представницима извођача радова, те да је тада обећано да ће банка испоштовати све рокови и да ће се финансијско затварање кредита постићи до 18. фебруара.

"Надамо се да ће извођач ући у посао у марту, након тога обавезе извођача су израда пројекта, а упоредо са тим и припремни радови на изградњи градилишних насеља и пратеће инфраструктуре", рекао је Стајић.

ХЕ "Дабар" саставни је дио пројекта "Горњи хоризонти ријеке Tребишњице", који предвиђа пребацивање вода из Гатачког и Невесињског поља, преко Дабарског и Фатничког поља у акумулацију Билећког језера.

Осим изградње ХЕ "Дабар", овим пројектом предвиђена је градња и хидроелекетране "Невесиње" и хидроелектране "Билећа".

Ријеч је о највећем пројекту који се гради у посљедњих 30 година.

СРНА

Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске и Завод за запошљавање позвали су све демобилисане борце Војске Републике Српске који су се од 1. јануара 1996. до 29. септембра 2000. године налазили на евиденцији незапослених, а још нису остварили право на пензијско и инвалидско осигурање за тај период, да се најкасније до 30. јуна обрате Бироу за запошљавање у мјесту пребивалишта.

Потребно је јавити се Бироу ради усаглашавања и отклањањa евентуалних грешака у евиденцијама око статуса у наведеном периоду.

"Усаглашавање и отклањање евентуалних грешака у евиденцијама незапослених се врши с циљем остваривања права на пензијско и инвалидско осигурање демобилисаних бораца за наведени период", наводи се на сајту Завода за запошљавање Републике Српске.

Након истека рока више неће бити могуће вршити корекције и исправке евентуалних грешака у евиденцијама незапослених.

СРНА

Од памптивјека гусле су синоним херцеговачке традиције уз чије звуке су се Херцеговци рађали, одрастали, женили, крстили, одлазили у ратове и враћали се кући. Окупљени крај огњишта, окружени најмилијима, Херцеговци су уз епску поезију оживљавали силне јунаке, друговали са вилама и змајевима и «небо земљом подупирали», а јека гусала стварала је неку посебну узвишену атмосферу. Пој гусала преносио је вијековима универзалне поруке наших предака о слободи и части.

У Невесињу су гусле имале почасно мјесто у кући, уз икону свеца заштитника дома и славе породице. Овај крај је одувијек имао цијењене гусларе који су живописно, са пуно љубави, поноса и поштовања чували традицију и коријене.

Изворну традицију очаравајућих звукова на чудесном и витешком инструменту у Невесињу чува Гусларско друштво «Невесињка пушка».

Мирослав Шиљеговић је најактивнији члан невесињског друштва и један од ријетких мајстора за израду гусала. Шиљеговић каже да нашој традицији, историји и народним обичајима прави тон дају управо гусле. Од дјетињства другује са гуслама, а занат је научио од дједа и оца. Прве гусле је направио већ у деветој години.

− Најбоље гусле су од џефер јавора јер је то најзвучније дрво – тврди Шиљеговић и наглашава да је за израду овог инструмента потребно много вјештине и љубави. Додаје да успјешан гуслар поред добро уштимованог инструмента мора посједовати и изузетне гласовне могућности.

Мирослав Шиљеговић

Дугогодишњи предсједник невесињског гусларског друштва и одличан познавалац епске поезије мр Момчило Голијанин наглашава да гусле данас нису на нивоу као што су некада биле, али да и даље представљају душу српског народа.

− Као што на небу постоји свето тројство: отац, син и дух свети, тако и на земљи имамо свето тројство: славска икона, кандило и гусле – истиче Голијанин. Објашњавајући зашто су гусле толико поштоване у српским домовима, професор указује да је звук овог инструмента у најтежим временима подизао народни морал и вјеру у побједу и распаљивао слободарски жар.

Голијанин каже да се гусле не могу одвојити од наше народне епике, наглашавајући да српска епска поезија спада међу највећа остварења свјетске књижевности.

− Нашу епику често пореде са хеленским спјевовима Илијадом и Одисејом, а познато је и шта су о српским епским пјесмама говорили Гете, Хајне, браћа Грим и други познати књижевници –истиче Голијанин.

Чувени српски географ Јован Цвијић је записао да је посматрајући један гусларски скуп у околини Невесиња стекао утисак да је пјевање гуслара толико утицало на слушаоца да је одмах мотивисан кретао у бој против тираније и неправде.

Невесињско гусларско друштво под именом „Алекса Шантић“ основано је 1990. године, а данашњи назив „Невесињска пушка“ добило је 2009. године.

Мирослав Самарџић

Занимљивости о невесињским гусларима

• Милан Дука по многима је био најбољи херцеговачки гуслар у другој половини 19. вијека. Био је чест гост на Двору црногорског књаза Николе.

• Епске пјесме о Косовском боју невесињског гуслара Милована Војичића сачуване су у збирци чувеног професора са Харвардског универзитета Милмана Перија, познатог по проучавању Хомерових епова. Пери је слушао Војичића у Невесињу 1933. године и од њега добио 131 пјесму.

• Максим Продановић из Оџака био је слијеп од раног дјетињства, али је имао невјероватан осјећај за оријентацију. У Невесиње је пјешачио сам, а понекад је на коњу гонио жито чак у Благај. Једном је групу омладинаца који су залутали кроз мећаву извео на прави пут. Максим је био један од најбољих невесињских гуслара.

• Звук струна древног инструмента шездесетих година прошлог вијека емитован је на фреквенцијама највеће радиодифузне станице на свијету „Би-Би-Си“ и то захваљујући Невесињцу Алекси Ковачевићу који је у Европи био познат као успјешан атлетичар, али је своје гостовање у студију британске станице искористио да покаже и гусларско умијеће.

• На Првом фестивалу гусала на нивоу Југославије одржаном 1971. године у Сарајеву. Невесињац Раде Јамина заузео је друго мјесто.

• Први Невесињац који је побиједио на савезном фестивалу гуслара је Славко Алексић 1986. године. Као врхунски педагог и гусларски зналац ангажован је у Музичкој школи „Мокрањац“ у Београду гдје је израдио програм за теоријску и практичну наставу свирања и пјевања уз гусле.

Драгомир Граховац (Радио Невесиње/Глас Требиња)