Radio Nevesinje
У холу Дома културе „Небојша Глоговац“ данас је одржан продајни базар поводом Међународног дана инвалида, који је организовало Удружење „Моја нада“ са пријатељима. Циљ овогодишњег продајног базара био је прикупити новчана средства за невесињску породицу Мићевић.
Петочлану породицу Мићевић чине самохрана незапослена мајка са четворо дјеце, од којих једно има потешкоће у развоју.
Директорица Удружења „Моја нада“ Славица Булут захвалила се учесницима ове хуманитарне акције: Основној школи „Ристо Пророковић“, Дјечијем вртићу „Света Евгенија царица Милица“, Црвеном крсту Невесиње, Удружењу са четворо и више дјеце „Осмијех више“, Основној музичкој школи „Свети Роман Мелод“, Народној библиотеци Невесиње, Предузећу „Шиповац“ и свим суграђанима, који су својим добровољним прилозима помогли да се олакша свакодневница породице Мићевић.
Прикупљено је oкo 7.000 КМ.
Породица Мићевић, такође, је упутила ријечи захвалности.
Асфалтирањем дијела улице Богдана Жерајића и санацијом ударних рупа на локалним путевима у Дрежњу и Братачу завршавају се инфраструктурни радови на градским и сеоским саобраћајницама планирани за ову годину. Из Општине Невесиње која реализује ове пројекте најављено је да ће радови бити настављени на прољеће.
Улица Богдана Жерајића након 50 година пресвучена је новим слојем асфалта у дужини од 300 метара, док ће преостали дио радова бити завршен наредне године. Пројектом је обухваћена изградња потпорног зида, постављање ивичњака и пресвлачење асфалта на површини од око 2800 м2.
У болничкој Служби за трансфузијску медицину у Невесињу данас су крв даровали чланови Удружења добровољних давалаца крви „Гацко“. Ово је њихова редовна акција у којој је прикупљено 25 доза драгоцјене течности.
Специјалиста трансфузиолог Максим Брењо каже да су захваљујући хуманим људима залихе крви у Служби за транфузијску медицину стабилне. Наглашава да су гатачки хуманисти чести даваоци крви у Невесињу. Брењо подсјећа да је ово била 27 акција добровољног даривања крви у невесињској служби у 2022. години.
Добровољни даваоци крви из Гацка своју хуману мисију проводе широм Републике Српске и Србије. Као и у ранијим приликама, хуманисте је предводио предсједник Удружења Мирослав Вуковић Хрго. Каже да увијек нађу времена за солидарност, посебно у Невесињу.
Министарство просвјете и културе Републике Српске расписало је данас Јавни позив за избор кандидата за додјелу Светосавске награде васпитачима и стручним сарадницима у предшколским установама те наставницима, стручним сарадницима и школским библиотекарима у основним школама за постигнуте изузетне резултате у области васпитања и образовања, те допринос квалитетнијем васпитању и образовању у Републици Српској, у радној/школској 2022/2023. години.
Кандидате за додјелу Светосавске награде, запослене у предшколским установама и основним школама на подручју Републике Српске, могу предлагати предшколске установе, на приједлог стручног вијећа или стручног тима, основне школе и струковна удружења васпитно-образовних радника.
Светосавска награда се додјељује у облику повеље и новчане награде, а у сладу са основним условима и посебним критеријумима прецизираним наведеним јавним позивом.
Рок за достављање пријава на јавни позив за запослене у предшколским установама и основним школама је 15.12.2022. године, док ће јавни позив за избор кандидата за додјелу Светосавске награде за запослене у средњим школама бити расписан накнадно.
Јавни позив за избор кандидата за додјелу Светосавске награде васпитачима и стручним сарадницима у предшколским установама те наставницима, стручним сарадницима и школским библиотекарима у основним школама, уз пратећи образац пријав, доступан је на Порталу Владе Републике Српске (www.vladars.net) – на страници Министарства просвјете и културе.
Пјесма „Добро дош'о Митровдане“ Етно групе „Свети Димитрије“ из Невесиња изабрана је за најљешу пјесму у мјесецу новембру Телевизије ХРАМ. Ова телевизијска станица која обрађује теме из религије, културе и образовања емитује циклус „Славите Господа“ са циљем промоције и очувања духовне и традиционалне пјесме.
У конкуренцији десет пјесама, нумера невесињске етно групе коју смо имали прилику чути током Митровданских свечаности у Невесињу добила је највише гласова посјетилаца сајта ТВ ХРАМ.
На крају циклуса, ТВ ХРАМ ће уприличити заједнички концерт на којем ће наступити аутори и извођачи пјесама које су се највише допале гледаоцима.
Милан Миливојевић, из села Долови у Берковићима, најстарији Херцеговац преминуо је јуче у Требињу у стотину четвртој години живота.
Миливојевић, који је рођен 1919. године биће сахрањен сутра на градском гробљу Бањевци у Требињу.
Старац је живио са сином Савом и његовом породицом, али су га, како нам је тада рекао на прослави 100. рођендана, пазила сва дјеца једнако.
"Kолико ме сви лијепо пазе - видите и сами, па су ми припремили и двије рођенданске торте, што нисам доживио у своме вијеку, а проживио сам баш цио вијек", рекао нам је тада Милан, који је, за столом око кога су се биле окупиле четири генерације, с унуцима и праунуцима дувао и рођенданске свјећице - први пут у животу.
Шалећи се да је успио умаћи Првом свјетском рату, родивши се годину након његовог завршетка, дјед Милан је говорио да га ипак два рата нису мимоишла, Други свјетски и Одбрамбено-отаџбински рат, а најтеже му је било када су га заробили Италијани у Другом свјетском рату и када је с италијанске границе до куће пјешачио пуних 19 дана.
Одмах по окончању Другог свјетског рата запросио је Спасенију, с којом је ашиковао и прије рата.
"Најљепше тренутке сам и доживио тада, када су ми се почела рађати дјеца и кад сам имао најслађи живот. Kако су се они рађали, ја сам се осјећао јачи, задовољнији и моћнији, три сина и три моје узданице - моје кћери, моје мезимице", говорио је тако поносни старина.
Био је, 66 година у браку са супругом Спасенијом, живећи тежачким животом и увијек у великој заједници, али поштујући једно друго и остале укућане. То дјед Милан сматра и рецептом за дуговјечност јер, како додаје, није залудна народна пословица "Стрпљен - спасен".
"То је дио рецепта за дуговјечност, мада ја већ 40 година узимам мед, лимун и бијели лук, што ме држи здравим и отпорним, а има ту и генетике, јер су сви моји мушки преци дуго живјели", говорио је тада дјед Милан за "Независне".
Миливојевићи и уопште Берковићани имају и генетске предиспозиције за дуговјечност јер су у овом крају уобичајени стогодишњаци. Међу њима је био и Сава Бјелица из села Мече, који је умро са 106. година, а сличну животну доб и поред тешког тежачког живота имали су и преци дједа Милана.
НЕЗАВИСНЕ