Полицијска станица Невесиње је јуче зауставила и контролисала путнички аутомобил марке „Форд“ којим је у тренутку контроле управљало лице иницијала И.М. из Широког Бријега, саопштено је из Полицијске управе Требиње.

У аутомобилу је пронађено 100 паковања по 500 грама резаног дувана, за које лице иницијала И.М. није имало потребну документацију.

Окружно јавно тужилаштво у Требињу је догађај квалификовало као кривично дјело „Недозвољена трговина“ из члана 271. Кривичног законика Републике Српске.

Друштво за очување баштине из Гацка и ЈУ Центар за културу „Небојша Глоговац“ из Невесиња приредили су синоћ поетско – музичко вече. Невесињској публици представљене су три књиге поезије у издању ДОБ-а, „Наши очеви“, „Дар за мајку“ и „Молитва за љубав“.

Предсједник овог Друштва Радослав Таминџија истакао је да се сваки пут радује сусрету са Невесињем и невесињском публиком, јер и сам води поријекло из овог мјеста.

- Повод окупљања су три књиге које су избор поезије српских пјесника, на тему мајки, очева и молитве. Ово је друго издање овог трокњижја - појаснио је Таминџија.

Присјетио се да су прије 17 година заједно са Етно групом „Свети Димитрије“ из Невесиња били у Призрену, гдје су промовисали „Монографију православних манастира у Босни и Херцеговини“.

- Друштво ДОБ тренутно ради на фото монографији „Пут Светог Василија Тврдошког и Острошког“ заједно са Фото кино клубом из Требиња. Имамо у плану да са Етно групом „Свети Димитрије“ направимо једну промотивну вече у Никшићу, почетком маја, када многи ходочасници долазе да се поклоне моштима Светог Василија – додао је Таминџија.

Изабрану поезију из ових књига рецитовали су ученици СШЦ „Алекса Шантић“: Елена Голијанин, Миа Вуковић, Анђела Антељ, Ивана Чалија, Матија Војичић, Вукашин Тодоровић и Сергеј Кљакић.

У музичком дијелу програма наступиле су Етно групе „Симонида“ и „Свети Димитрије“, и гитариста из Београда Горан Бољановић.

Присутне је поздравио и директор Културног центра Александар Вуковић. Захвалио се Друштву ДОБ и свим учесницима који су ово вече учинили посебним.

Министарство пољопривреде, шумарства и водoпривреде Републике Српске исплатило је данас 2.439.694 КМ по основу премије за млијеко за октобар.

Наташи Ћејић са само 26 година одстрањена је жучна кеса, али борба за здравље и даље траје.

Наташа је незапослена медицинска сестра у чијој породици нико не ради и након ове операције потребна јој је помоћ добрих људи због даљих контрола и посебног режима исхране након операције.

– Добри људи су ми помогли и оперативни захват је завршен, одстрањена је жучна кеса. Извађени су конци. Али сада је исхрана ригорознија због одстрањивања жучне кесе. У породици и даље нико није у радном односу, а органска исхрана много кошта. Око једне ране кренуо је гранулом, боли ме. Не знам шта ће бити касније, искомпликовало се због споредних дијагноза – прича млада дјевојка за Српскаинфо.

Проблем је и што за сљедеће контроле, ако дође до било какве компликације, нема новац. Новац је потребан и за даље консултације и контроле хирурга по потреби, али и за то нема.

– Једноставно без људи добре воље ја не могу наставити с лијечењем до краја, нити с посебном исхраном – каже Наташа и додаје да је бескрајно захвална свима који су јој помогли до сада у њеној борби за здравље.

Како смо већ писали, живот младе дјевојке у једном моменту кренуо је тотално низбрдо. Без посла је остала у марту прошле године, а у породици нико није запослен.

Отац је РВИ, борац прве категорије, а мајка не ради. Мјесец дана након прекида радног односа почиње да добија на тежини, не знајући разлог. Обавља ендокринолошки преглед, дијагностикована јој је хиперинзулинемија, синдром ПЦОС.

Након тога дијагнозе се само нижу.

Лијечила се од серопозитивног реуматоидног артритиса, има ерозију грлића материце, потврђена јој је реактивна хипогликемија и церебрална артеросклероза. Од дјетињства се бори са тешким обликом астме.

Новац се може уплатити на ATOSBANK на име Наташа Ћејић, Помоћ за лијечење 567-603-50002543-31.

Извести се друмом из Мостара уз голе и врлетне огранке Вележ планине, значи сагледати слику најљепшег херцеговачког платоа. Благо заталасана раван, висока око 1.000 метара, оивичена џиновским сњежним врховима Вележа и Црвња представља несумљиво најљепши планински предио Херцеговине. Један зелен саг ливада и њива прошаран густим и безбројним шумарцима створеним за љетовање и одмор, искрсне пред очима чим аутомобил избије на врх брежуљка Грепка. Тај зелен саг, огроман и непрегледан, јесте чувено „Невесиње равно“ некад гнијездо устаника и раје. Тај зелени саг представља најљепшу херцеговачку равницу чија надморска висина прелази 900 метара. А на ивици те равнице, испод шумовитог Грепка који је погодан за опоравилиште и санаторијум, лежи Невесиње, планинско мјесташце и чувено херцеговачко љетовалиште, које је ових дана најзад дочекало да буде проглашено за ваздушну бању.

Невесиње је одавно на то чекало. Јер ово мало планинско мјесто, на домаку увијек сњежног Вележа, има све услове да постане једно од наших најљепших и најздравијих љетовалишта. Што то већ није, оно томе није криво.

Удаљено 40 километара од Мостара, Невесиње је годинама љетовалиште богатих Мостараца који сваког љета „изађу на планину“. Ту се љетовало и пландовало још за вријеме турске управе. Још у то вријеме људи су осјетили благотворно дејство невесињске климе и невесињског „зрака“. Посљедњих година у Невесињу љетује и велики број Далматинаца, као и неки Херцеговци настањени у Београду. Интересовање за ово љетовалиште у посљедње вријеме је знатно порасло.

Живот у Невесињу преко љета је необично јевтин. Сви сељачки производи могу се купити сваког петка на невесињској пијаци за багателну цијену. Исто тако и цијена станова је прилично ниска. У Невесињу постоји и једна велики и модеран хотел, чији комфор ни у чему не оскудијева. То је хотел „Невесиње“. На тераси овог хотела свако вече трешти циганска музика која забавља госте до дубоко у ноћ.

Послије званичног проглашења Невесиња за ваздушну бању, посјета гостију биће знатно већа. Сви гости, који у Невесињу буду боравили најмање седам дана, имају право на бесплатан повратак на железници до Мостара. Невесињска општина сада настоји да посјета гостију овом чувеном херцеговачком љетовалишту буде што већа. У ту сврху потребно је најхитније оснивање једног пропагандног друштва у самом Невесињу, које би стајало у тијесној вези са мостарским „Путником“.

ПОЛИТИКА, 1936. година

Запослени у РиТЕ Гацко, као што су и најавили, одржали су получасовни штрајк, без прекидања производње.

Од понедјељка, 28.новембра, у координацији са колегама из РиТЕ Угљевик, најавили су да ће ићи у смањење производње откривке и угља за двадесет одсто.

Запослени су тражили повећање плата за петнаест одсто, односно да се плате повећају за вриједност који је умањила инфлација.

Такође, траже повећање примања запослених који раде у отежаним условима рада, који повећање плата најмање осјете.