Манастир Житомислић који је посвећен празнику Благовештења Пресвете Богородице данас је прославио своју крсну славу Благовијести. Свету Литургију служило је јеромонах Авросије из Манастира Крка и свештеници из цијеле Херцеговине уз присуство великог броја вјерника.

Јеромонах Авросије поздравио је све вјернике рекавши да је жеља да се и идуће године и свих наредних Благовијести у Манастиру Житомислић прослављају још масовније и радосније.

Игуман Манастира Житомислић Данило Павловић рекао је на крају Свете Литургије да је Манастир Житомислић кућа свих, те подсјетио на традицију слављења Благовијести у Житомислићу који је како раније, тако и сада велики народни сабор цијеле Херцеговине.

Светиње у долини Неретве ове године обиљежавају два велика јубилеја везана за рушење светиња и њихову обнову.

Игуман Данило напоменуо да се ове године обиљежава 30 година од рушења Манастира Житомислић, Саборне цркве у Мостару и свих 30 цркава и манастира од Коњица до Метковића.

“Тридесет година нашег памћења и нашег страдања овдје, али и 20 година нашег повратка. 2002. смо дошли овђе и почели да обнављамо Манастир и ево 20 пуних година се сви овдје окупљамо. Требамо памтити читаву ову годину и сјећати се тога и оживјети наше сјећање на рушење, али и сјећање на обнову и устрајност свих нас и љубав према нашим светињама“, рекао је игуман Данило.

Мостарски свештеник Душко Којић након литургије рекао је да су Благовијести празник над празницима.

„Најрадоснији празник, радоснији од момента стварања свијета јер данас се Син Божји оваплоти и постаде човјек, уђе у нашу природу и донесе спасење роду људском“, рекао је Којић.

Благовијести у Манастиру Житомислић и ове године окупиле су велики број вјерника из свих дијелова Херцеговине, али и региона. Велики број званичника из Републике Српске радо долази у манастир, па је тко било и данас. Славље су увеличали посланица Парламента БиХ Сњежана Новаковић Бурсаћ, Лука Петровић директор Електропривреде РС, официри Оружаних снага БиХ, замјеник предсједника Градског вијећа Града Мостара Велибор Миливојевић, начелник Општине Невесиње Миленко Авдаловић и многи други.

На Благовијести се својеверемено цијела парвославна Херцеговина окупљала у манастиру Житомисилћ гдје би се одржавао и народни сабор, а тако је и данас.

Велики број људи долазио би пјешке да се поклони овој светињи, а тај обичај одржао се и до данас. Сваке године група вјерника из Невесиња препјешачи цијелу ноћ да би стигла на Благовијести на литургију у Житомислић.

Манастир Житомислић одувијек је духовни и културни центар Срба у долини Неретве. Историја манастира Житомислић је историја сваког живог човјека са ових простора. То је историја падања, устајања, рушења и васкрсавања.

У њему се чувају мошти светих житомислићких новомученика.

Манастир Житомислић саграђен је 1566. године, исте године када и Стари мост у Мостару.

Задужбина је породице Милорадовића, која је 1566. године од невесињског кадије добила дозволу за обнављање манастира, што указује да је на том мјесту и раније постојао храм.

Порушен је до темеља 1992. године, а његова обнова почела је 2002. године и завршена је 2005., када га је освештао блаженопочивши патријарх српски Павле као прву православну богомољу која је обновљена у долини Неретве.

TОП ПОРТАЛ

Поводом празника Светог Василија Острошког (12. маја)

Црквена општина Невесиње

о р г а н и з у ј е

ПОКЛОНИЧНО ПУТОВАЊЕ ЗА ОСТРОГ

Ходочашће се састоји од три дана пјешачког хода, а маршрута путовања води путем преко Гацка и Автовца за Никшић и даље за Острог и дуга је 170 километара.

Полазак из Невесиња планиран је 9. маја у 7:30 часова.

Заинтересовани за ходочашће могу да се пријаве на телефон 065-341-050 или у просторије Црквене општине Невесиње.

Састанак са ходочасницима биће одржан 23. априла у 11 часова код Саборног храма. Присуство обавезно.

У Мостару је отворен Међународни сајам привреде који окупља око 800 излагача из земља региона и свијета, а током пет дана очекује се и више од 60.000 посјетилаца.

Сајам је отворио министар Мађарске Петер Сијарто, земље која је овогодишњи партнер сајма.

Отварању су присуствовали и српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија и предсједница Владе Србије Ана Брнабић.

На штанду Републике Српске, површине 100 метара квадратних, новитетима из свог асортимана се представља седам привредних друштава из различитих сектора привреде, а путем каталога биће представљено више од 20 привредних субјеката са циљем што боље промоције привредних потенцијала Републике Српске.

Сајам у Мостару траје до 9. априла.

Фонд за дјечију заштиту Републике Српске почиње данас редовну исплату дјечијег и материнског додатка, права на помоћ за опрему новорођенчета, накнаду за трећерођено и четврторођено дијете и права на накнаду родитељу-његоватељу или његоватељу, саопштено је из овог фонда.

Мартовска исплата додатка на дјецу обухвата 19.009 дјеце, односно 11.210 корисника-родитеља за прво, друго, треће и четврто дијете, као и за дјецу вулнерабилних категорија. За исплату овог права обезбијеђено је 2.344.885 КМ. Материнским додатком за март је обухваћено 5.329 мајки-породиља, за исплату кога је издвојено 2.158.245 КМ.

Право на пронаталитетну накнаду за трећерођено и четврторођено дијете остварило је 155 мајки/породиља, односно 145 трећерођене и 18 четврторођене дјеце, за шта је издвојено 95.100 КМ. За исплату права на помоћ за опрему новорођенчета издвојено је 442.250 КМ за 866 породиља/мајки, односно 885 дјеце/новорођенчади.

Исплатом за март за право на накнаду родитељу-његоватељу или његоватељу издвојено је 315.360 КМ, за укупно 584 родитеља/његоватеља. На основу права за рефундацију накнаде плате за вријеме коришћења породиљског одсуства за март издвојено је и исплаћено 3.902.580 КМ.

СРНА

Узгој кромпира једна од основних грана којом се баве херцеговачки пољопривредници, поготово у Невесињу, гдје активно раде на унапређењу производње како би њихов производ до краја године завршио и на трпезама европских купаца.

Невесињски кромпир има ознаку заштите географског поријекла, а наредни циљ јесте да се ово поврће нађе и на полицама европских маркета.

Члан пољопривредног Кластера “Стара Херцеговина” и ИФАД консултант Бојан Граховац за “Глас Српске” каже да је производња кромпира у Невесињу на задовољавајућем нивоу, гдје се сади и до 500 хектара.

- Кромпир је добио ознаку заштите географског поријекла. То доноси бројне добробити за пољопривредне произвођаче, међу којима и већу цијену производа. Ми ћемо током ове године радити и на паковању, а циљ нам је да добијемо европску ознаку и изађемо на тржиште Европске уније. Већ радимо на томе и надамо се да ћемо успјети да то завршимо до краја ове године - рекао је Граховац.

Поручује да је квалитет највећа предност кромпира који се производи у том крају.

- На ИФАД-ов пројекат ове године пријавила су се 104 корисника. У старт пакет је улазило хиљаду килограма сјеменског кромпира, 600 килограма минералног ђубрива и заштитна средства за ту површину. Планирано је да се посади уз тај пакет најмање пет дунума, тако да ће кроз овај пројекат површине под кромпиром бити увећане за више од 50 хектара - рекао је Граховац.

Он се нада да ће ова година бити успјешније од прошле, јер бројне породице уз сточарство живе од производње кромпира.

- Много тога зависи од временских прилика. Пољопривредни произвођачи у нижој Херцеговини, Љубињу и Берковићима посадили су кромпир и већ је суша, а у брдско-планинском крају још није посађен - казао је Граховац.

Произвођачи из села Братач наглашавају да садња кромпира надопуњује њихове кућне буџете.

- Цијена кромпира на тржишту могла би бити мало већа с обзиром на то да све поскупљује. Ипак, без обзира на све, пронађемо купце, иако би добро било ако би наш кромпир био на полицама маркета у Европи. Оно за шта увијек гарантујемо јесте квалитетан производ - поручују произвођачи који се узгојем овог поврћа баве генерацијама.

Предност

Професор Пољопривредног факултета у Земуну Зоран Броћић истакао је да су уситњене парцеле проблем када је ријеч о производњи кромпира у Херцеговини, али предност може да има производња у пластеницима који би на тржишту могао да се појави већ у априлу.

- Ланац вредности производње кромпира подразумева избор квалитетног садног материјала, одговарајуће сорте, примене агротехничких мера у процесу производње, као и брендирање и паковање. Сви аспекти морају бити заступљени да би производња била квалитетна - навео је Броћић.

ГЛАС СРПСКЕ