У организацији Центра за информисање и образовање вечерас је у Музеју Херцеговине промовисано капитално дјело “Рјечник источнохерцеговачких матичних говора“, аутора Недјељка Марића, некадашњег истакнутог новинара, публицисте и дугогогодишњег уредника „Гласа Требиња“.

Као плод више од четири деценије преданог рада на сакупљању и тумачењу лексичке грађе овог краја - из говорне праксе, књижевности и стручне литературе - Марићево капитално дјело на близу 1.000 страница доноси око 90.000 описаних и примјером илустрованих лексичких јединица источнохерцеговачких матичних говора.

Директор Центра за информисање и образовање Требиње Манојло Ћук је истакао да је пред нама импонзантна „лексикографска грађевина“ и својеврсни споменик аутора, предачком језику свога краја“, кога је успио завршити упркос тешкој болести, која је изненада наишла и која га је, последњих три године живота притискала.

„Свом граду и свом народу, увјерен сам, Неђо Марић, даровао је задужбину, која, по вриједности и значењу, далеко надилази оквире његове завичајне баштине. Центар за информисање и образовање, захвалан је породици нашег Неђа, на прилици, да као издавач, ставим печат на ово дијело, једног изузетно образованог и вриједног човјека, кога је красило сјајно знање, фотографско памћење и ако се то за некога појединца може рећи, у ком је била настањена огромна библиотека најразличитије литературе“, казао је Ћук.

Истичући да Марићу слава и признања, било које врсте, нису требала, али многим књижевним, културним, новинским и умјетничким збивањима у Требињу, последњих 40-ак година, дубоко је утиснуо свој печат и дао посебну енергију.

„Био је човјек мјере и најпрофињенијег такта. Био је новинар највишег ранга, а кад добро размислимо, он је то, заправо, најмање био. Био је, прије свега, писац, публициста, сликар, фоторепортер, једном ријечју, био је свестрано обдарени умјетник, за ког би се прије могло рећи да је случајно дошао у новинарство. Узвисио је професију у коју је дошао. Новинарство је била јединствена прилика да остане у свијету писане ријечи. Ријеч је за њега била библијска категорија. Умјети са ријечима, како је он то знао и чинио, значило је живјети, значило је знати са собом и са другима“, рекао је директор Центра за информисање и образовање Требиње Манојло Ћук.

Проф. др Милош Kовачевић Ковачевић рекао je да је тешко повјеровати да од времена Вука Караџића и два његова рјечника – из 1818. и 1852. године - заправо никада није направљен нијадан рјечник Херцеговине. Зашто?

„Зато што је источнохерцеговачки дијалекат ушао у основицу књижевног језика и ваљда се мислило – све што је у књижевном језику то је заправо херцеговачки. Ево сам је Неђо Марић показао да то није тачно. Али је такође истинито да је највећи број и граматичких и лексичких особина које је Херцеговина подарила – оно што данас сви Срби сматрају српским књижевним језиком. У првом Вуковом рјечнику је било мало више од 27.000 ријечи, а у другом рјечнику мало више од 50.000 ријечи – а ако садашњу рјечник погледате, рјечник Неђа Марића, видјећете да он има близу 100.000 ријечи“, рекао је Ковачевић.

Рјечник Неђа Марића није само рјечник Требиња, Билеће, Невесиња, већ и рјечник Дубровника, Конавала, Никшића. Овај рјечник заправо показује и потврђује – шта јесте Херцеговина данас у књижевном језику и шта је била кроз историју у књижевном језику, нагласио је Ковачевић и додао да је он најбоља потврда како се језик, мимо свих лингвистичких законитости, заправо надограђује у самоме народу. И најбоља потврда Вукове мисли: нико тако добро не употребљава језик као народ који га је створио.

Проф. др Јелица Стојановић са Филолошког факултета у Никшићу нагласила је да „Рјечник источнохерцеговачких матичних говора“, аутора Недјељка Марића представља један велики труд, подвиг вриједан дивљења с обзиром на број ријечи тако и на рад на опису ријечи и прецизирања лепезе њихових вишезначности.

„Ту вишезначност Марић илуструје примјерима из говора који сами собом представљају занимљиве мисли из дјетињства, излазе из главе народа и слика су животних прилика. Овакав резултат могао је проистећи само из дуготрајног и посвећеног рада о чему свједочи, како каже аутор рјечника његово четрдесетогодишње дружење са ријечима и људима. А то иде заједно. Треба вољети и ријечи и људе, треба имати истрајности, прегнућа, пожртвованости и преданости и што је најважније љубави да би се добио овакав сабир ријечи. Недјељко Марић је очигледно сабрао све те особине у себи и преточио у овај импозантан рјечник“, истакла је она.

Проф. др Михаило Шћепановић са Филолошког факултета Београд рекао је да оно што је Марић урадио, то би требало да ради један институт дуго година.

„Замислите коју је тежину и који терет ставио на себе овај аутор – да одреди оно што је битно. И мора се потврдити оно његово, ја бих рекао, професионално поштење, јер је ипак у једној реченици у уводу наговијестио да се није ослањао на методологију. Ослањао се на доступни дијалектолошку литературу, а са друге стране, више је вјеровао, ја бих рекао, свом херцеговачком језичком знању и својој здравој и наученој памети. Имао је наш аутор и ослонца на рјечницима који су се прије њега појавили, прије свега у рјечнику Милије Станића. Оно што се не да отети утиску, јесте да је ово свакако значајно лексикографско остварење из обиља српске дијалектолошке лексикографије“, закључио је Шћепановић.

РАДИО ТРЕБИЊЕ

У 1. колу Купа регија Фудбалског савеза БиХ аматерска селекција Подручног фудбалског савеза Требиње савладала је данас у Храсници одговарајући састав ФС Кантона Сарајево резултатом 1:0. Једини гол постигао је Ћеранић у 67. минуту из оправдано досуђеног пенала.

Састав селекције ПФС Требиње: Зуровац (Вележ), Вучетић (Вележ), Кајевић (Стакорина), Ивковић (Херцеговац), Реповић (Вележ), Продановић (Вележ), Дачевић (Стакорина), Горановић (Младост), Ћеранић (Младост), Драшковић (Вележ), Вујовић (Херцеговац), Шиљеговић (Вележ), Илић (Херцеговац), Катана (Стакорина), Радовић (Вележ).

Тренер селекције је Мијат Мишељић, а спортски директор Томислав Стајић.

Предсједник ПФС Требиње Жарко Лакета истакао је да су играчи достојно представљали  Подручни савез и изразио очекивање да ће репрезентација ове регије имати успјеха и у наставку такмичења. Лакета се захвалио спонзорима, Кладионици Wwin која је обезбиједила опрему и бонус за играче и ХЕТ-у који је обезбиједио превоз.

Учесници овогодишњег Купа регија, односно 17 аматерских селекција кантоналних, жупанијских и подручних савеза БиХ, подијељени су у четири групе. Побједници група пласираће се у полуфинале такмичења.

ПФС Требиње жријебом је смјешен у Д групу. Данашњим тријумфом изборио је финале групе у којем су могући противници НС ХНК, НС Жупаније ХБ и НС Западно-херцеговачке жупаније.

У штали Јова Ивковића у селу Жуновина код Невесиња десио се несвакидашњи догађај ‒ чак три овце су ојагњиле по троје јагњади.

Да напредак у породичном газдинству буде и већи, још 20 оваца се облизнило.

Јовово стадо броји 40 оваца, аутохтоне врсте праменка. Овај вриједни домаћин каже да се и прошле године у његовом стаду 20 оваца облизнило, што је свакако додатни мотив за узгој оваца. Додаје да је навикао да његове овце јагње више од једног јагњета, али да се никад није десило да три овце ојагње по троје.

– Сви јагањци су живи и здрави, имам пуне руке посла, поједине морам да храним на цуцлу, а што је најважније нису ускраћени за млијеко – прича Јово.

Овчарством се бави од 2003. године, а у томе послу му помажу супруга и дјеца.

– Моја породица живи у Невесињу гдје имамо кућу. Супруга ради, старија кћерка је завршила факултет и живи у Бања Луци. Млађа кћерка је завршила средњу школу, а син похађа школу у Невесињу. Долазе сваки викенд, како би ми помогли у сеоским пословима – прича Јово.

Никада није напустио родно село, а својим радом и трудом одржава породично имање.

– Не бих могао замислити живот у граду, волим да радим, и када видите да се ваш труд исплати, онда ништа није тешко – истиче он.

На питање да ли се може живјети од овчарства, Јово каже да није лако, да увијек има потешкоћа и непланираних трошкова, али да се некако живи и ради.

– Сам сам свој газда, скоро сваки други дан одем у Невесиње, али је на селу, ипак, прави живот за мене – рекао је Јово.

Овакав примјер пуног стада у овом селу је скоро усамљен. У Жуновини је некада живјело око 130 људи, а данас ово село има само шест становника.

– Кад ме неко пита колико мјештана има у селу, ја имам обичај да кажем да би свe могли повести једним аутом – кроз смијех објашњава Јово.

У селу Жуновина живе породице Ивковић, Стајић, Братић, Чупковић и Перишић.

Нашем домаћину пожељели смо добро здравље и да му свака наредна година буде боља и успјешнија.

Верица Чупковић Авдаловић

Ученица другог разреда Средњошколског центра "Алекса Шантић" Сњежана Стајић освојила је прво мјесто на Регионалном такмичењу из српског језика које је одржано у Гацку. Представљаће Херцеговачку регију на Републичком такмичењу које је заказано за 30. април. Сњежана је ученица медицинске струке, а њен предметни наставник – ментор је Мила Тројановић Гашић.

Невесињски Средњошколски центар на завршном републичком такмичењу из руског језика имаће двије ученице четвртог разреда гимназије. Републички педагошки завод је потвдио да су Ивана Ратковић и Сара Милићевић по броју освојених бодова на регионалном такмичењу ушле у групу од 14 најбољих из Републике Српске, па ће имати прилику да 9. априла остваре још бољи резултат. Њихов наставник – ментор је Станка Ђурица.

Подјећам,о пласман на завршни републички турнир изборила је и рукометна екипа Средњошколског центра "Алекса Шантић".

Поводом обиљежавања Дана полиције Републике Српске ових дана полицијске управе широм Српске организовале су акцију добровољног даривања крви.

У Служби за трансфузију у Невесињу крв су даровли припадници полицијских станица Невесиње, Гацко и Берковићи. Прикупљено је укупно 17 доза течности која живот значи.

Ова акција има традиционални карактер и сваке године припадници МУП-а на овај начин показују хуманост полицијске професије.