Ученици и наставници Основне школе „Ристо Пророковић“ послије вишемјесечне паузе јутрос су почели наставу у обновљеној Малој школи. Школарце су дочекале реновиране учионице и много бољи услови за извођење наставног процеса.

Директорица Основне школе „Ристо Пророковић“ Мара Шаран је истакла да су изузетно срећни што су дјеца послије два мјесеца одсуствовања из овог објекта, кренула у наставни процес у обновљену школу. Захвалила се локалној управи, Владама Републике Српске и Србије који су обезбиједили средства за радове на овој школи.

Шаран је нагласила да је специфичност овог монтажног објекта што је рађен у ратним условима, средствима УНЕСКО-а и од тада није било великих улагања у ову зграду.

– Сада је ова школа скоро у потпуности обновљена: реновиран је кров, промијењени су подови, отвори, комплетне електро инсталације и замијењен је дио столарије – истакла је Шаран.

Она је додала да је током ових радова Влада Републике Српске одобрила додатна средства за уградњу централног гријања које ће бити завршено до сљедеће школске године.

– Са завршетком свих радова, око 250 ученика који похађају ову школу, имаће одличне услове за рад – нагласила је Шаран.

Начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић рекао је да је ова школа један од првих пројеката који су кандидовани код Владе Републике Србије.

– На реконструкцију зграде, увођење гријања и још неке радове у овој школи биће уложено око 100.000 КМ, а средства су обезбиједиле владе Српске и Србије и Општина Невесиње – истакао је Авдаловић додајући да се овај пројекат ради на радост ученика, наставника, родитеља и свих грађана Невесиња.

Он је изразио захвалност владама Србије и Српске које су препознале потребе наше локалне заједнице.

Свети Сава био је архиепископ свих српских и приморских земаља, отац, учитељ, просветитељ и најљепши принос српског народа пред престолом Бога живога, поручено је на традиционалној Светосавској академији која је одржана у Владичанском двору у Мостару.

На академији, коју су организовали Српска православна црквена општина Мостар и Градски одбор СПКД "Просвјета", бесједио је старјешина мостарске Саборне цркве Свете Тројице Радивоје Круљ, а у програму су учествовали ученици "Просвјетине школе" са рецитацијама, "Просвјетин" хор "Алекса" из Мостара и Етно-група "Симонида" из Невесиња.

Свештеник Круљ је, честитајући ученицима и свим присутним празник Светог Саве, нагласио да је Свети Сава архиепископ свих српских и приморских земаља, отац, учитељ, просветитељ и најљепши принос нашег народа пред престолом Бога живога, те да је Богочовјек - Исус Христос, Савино опредјељење, живот и идентитет.

- Сава је прво себе охристовио јер је његов живот од рођења проткан Сином Божијим - Исусом Христом. Његово крштење, његово управљање овом дивном хумском земљом, његово светогорско монашење и подвиг, његово архиепископовање, његова смрт, његово мучеништво, његово светитељство, све његово јесте Христово. Само као такав, Сава је могао увести свој народ у хришћанску породицу народа - рекао је свештеник Круљ у бесједи.

Он је истакао да је Сава само као Христов и јеванђелски човјек, ширином љубави Христове успио да од српског народа учини један од најкултурнијих и најмоћнијих народа свог времена.

- Том културом и тим стваралаштвом и тим изражајем напајали су се наши преци. Требало би да се и ми напајамо. Није наш Мостар случајно прије 130 година био културни центар свих Срба и светосаваца. Нису Алекса Шантић, Светозар и Владимир Ћоровић, Јован Дучић, Атанасије Шола и многи други "мостарски апостоли" пали с неба. Они су дисали Христом преко Светог Саве - навео је старјешина Саборне цркве Свете Тројице у Мостару.

Према његовим ријечима, баш на тој локацији у Мостару прије тачно 139 година петнаестогодишњи Алекса Шантић је са својим другарима припремио, организовао и реализовао Светосавску академију.

- Из тог Алексиног почетка са Светим Савом, произишао је Алексин "Пут Богочовјека" и Алексин овоземаљски свршетак је баш о празнику Светог Саве, 2. фебруара. Алексин цјелокупни живот и Алексино светосавско опредјељење је било опредјељење његове цијеле генерације, односно славног доба Мостара - поручио је Круљ.

Израз тог живота и тог опредјељења је, навео је он, Саборна црква Свете Тројице, као што је израз Савиног живота и опредјељења за Христа: Жича, Студеница, Сопоћани, Милешева, Ступови, Грачаница, Дечани, Пећаршија...

- Наш образ треба бити Свети Сава, а наше опредјељење и наш пут је Христос Господ. Да бисмо крочили на тај пут, требамо се пробудити из мртвога сна љености, немара, неодговорности и гријеха. И не само то, ми овдје у Мостару и Долини гдје дувају противни вјетрови, морамо да будемо изнад просјека да бисмо били равноправни са просјечнима. Знам, није то лако - навео је свештеник Круљ.

Он је подсјетио да није било лако ни славним мостарским прецима по турским тамницама, аустроугарским казаматима, усташким стратиштима, комунистичком сивилу и најновијем погрому и прогону, па су опет иза себе, а за нас и нашу дјецу, оставили величанствена дјела светосавске културе.

"Нека и нама, у овом нимало лаком и благонаклоном времену и тренутку, светосавски образ и хришћанско опредјељење буде живот да би оживотворили Саборни храм и истински обновили себе и Мостар", поручио је Круљ.

Светосавској академији присуствовали су конзул Србије у Мостару Марија Бакоч, свештенство Епархије захумско-херцеговачке и приморске, представници српских удружења, те бројни гости.

Светосавска академија у Мостару одржава се традиционално од 2009. године, а први пут у овом граду одржана је давне 1883. године, када ју је организовао чувени српски пјесник Алекса Шантић.

ТОП ПОРТАЛ

У Невесињу је успомена на Светог Саву вјечна и неизбрисива. Први поуздани историјски податак о овом херцеговачком мјесту налази се у Љетопису Пећке патријаршије у коме се наводи да је Сава Немањић у Невесињу 1219. поставио првог хумског епископа. Неки извори прецизирају да је Хумска епископија основана у селу Залому након чега је невесињски крај још дуго остао земља Немањића. Од тада па до данас Свети Сава пребива у душама и заједничким молитвама свих честитих Невесињаца инспиришући их на увијек нова и племенита прегнућа.

И Дечанска хрисовуља у оригиналном облику чува запис о боравку првог „принца од Херцеговине“ у Невесињу. Растков отац, Стефан Немањић у чувеној Повељи Сплићанима пише: „Ја, велики жупан Немања, дозвољавам Сплићанима да слободно улазе у моју земљу и сина ми Растка у Хумску земљу, да слободно тргују и да им се никакава неправда не догоди“. Црквени историчари тврде да је овај документ из 1190. године писан у Храму Свете Богородице на Залому.

У Невесињу је још увијек живо народно предање о Немањићима, највише о Савиној мисији, његовом ходочашћу и подизању задужбина. Тамо гдје се нису могли саградити камени храмови, подизани су дрвени и усамљени крстови.

На локалитету Ступа, испод села Сопот, налазио се најстарији манастир у Херцеговини – Гомионица. Њега помиње и Свети Сава. Предање каже да је и на уласку у село Будисавље, постојао манастир, кога су Турци запалили и порушили. У овом селу се данас налази Калуђер, извор питке воде који никада не пресушује, а на самој грађевини налазе се уклесане године 1190. и 1191. Према старим причама, Калуђер су управо сазидали калуђери из манастира.

Једна легенда говори да је у Постољанима некада постојао манастир посвећен Светом Ђорђу који је посјећивао Свети Сава. У Постољанима се налази и једно узвишење округлог облика са називом „Коло“. Многе приче везивале су се за овај земљишни феномен. Никада се није „дало“ орати, јер би увијек након тога кретало по наопаком.

У апостолској мантији Сава је крстарио Хумском земљом, упућивао народ на правовјерје, помагао сиромашне и чинио друга добра дјела, тако да није случајно први српски епископ постављен у Храму пресвете Богородице у Невесињу.

Како би сачували национални идентитет угледни Срби у Невесињу у посљедњој деценији 19. вијека почели су интензивнији и преданији рад на подизању културне и просвјетне дјелатности. Уточиште Невесињаца у којем су црпили духовну снагу за нова прегнућа постало је Српско пјевачко друштво „Застава“ основано 1891. године. Имало је своју химну „Врела крвца“ коју је на стихове Алекса Шантића компоновао Даворин Јенко. Утемељивач, предсједник и друштвени хоровођа Друштва био је Ристо Пророковић.

„Застава“ је организовала приредбе, забаве, сијела и увијек била у средишту националног живота. Светосавска академија приређена 1892. године била је почетак националне мисије која је трајала деценијама касније. Светосавске забаве биле су извори на којима су се ђаци кријепили вјером и културом. Поред светосавске бесједе, у којој је обично неко од учитеља говорио о великом српском светитељу и просвјетитељу Сави, на програму су биле пјесме, декламације и позоришни комади.

Иако је светосавска свечаност организована прије 130 година у околностима ограничене слободе националног изражавања, Невесињци су припремили богат програм на коме им могу позавидјети садашње генерације:

1. Бесједу је отворио Ристо Пророковић;

2. „Ускликнимо“, пјевају чланови Српског пјевачког друштва „Застава“;

3. „Дижите школе“, декл. Душан С. Зечевић;

4. „Малена сам“, декл. Јока М. Перин;

5. „Бранково коло“, пјевају чланови Српског пјевачког друштва „Застава“;

6. „Мач и перо“, декл. Божидар Л. Ђаић (пјесма Јована Јовановића Змаја);

7. Српске народне пјесме уз гусле пјева Вуле Рњез;

8. „Крст и круна“, драма из прошлости српске у четири слике од др. Јована Суботића;

9. Пјевање српских народних пјесама.

Прослављање Светог Саве у Невесињу, најчешће у организацији Православне цркве, Српског просвјетног и културног друштва «Просвјета» и соколских организација, потрајало је све до Другог свјетског рата. Од 1947. године нова власт у попуности мијења цјелокупну идеологију друштва разрачунавајући се са црквеним коријеном, традицијом и нацијом. Дјело и учење Светог Саве потпуно су истиснути из школских установа, а поприлично и из друштвеног живота. Ипак, култ светитеља остао је да живи у невесињским породицама, у срцима и прегнућима честитих људи.

Деведесетих година прошлог вијека поново се интензивирају светосавска саборовања у Невесињу. Ученици, наставници, духовници и јавни радници за суграђане сваке године организују достојну светосавску приредбу са разноврсним културним и музичким садржајима и духовним поукама. Програм је обично састављен од бесједе о Светом Сави, драмских приказа, етно музицирања, хорског пјевања и других прикладних садржаја посвећених духовном препородитељу српског народа.

У Цркви пресвете Тројице у Кифином Селу традиционално се на Савиндан служи света литургија још од времена Краљевине Југославије. Обичај је да на овај празник дјеца рецитују пјесме и здравице о Светом Сави и да том приликом добију пригодне поклоне у храму. Сваке године се изабере кум из неког села у парохији и то су овијек дјеца из основне школе.

Прича о Светом Сави у Невесињу траје пуних 800 година. Она ни данас не стаје, нити се умара, а култ светитеља и даље трасира путеве образа и савјести, знања и мудрости, а прије свега богочовјечности.

Драгомир Граховац (Радио Невесиње / Глас Требиња)

У општини Невесиње у току су радови на замјени постојеће јавне расвјете енергетски ефикаснијим ЛЕД свјетиљкама. Пројектом вриједним 513.000 КМ са урачунатим ПДВ-ом, предвиђено је постављање нових 877 свјетиљки, замјена инсталација у металним стубовима и освјетљење Теслиног торња. Планирано је да се кроз овај пројекат за 60% смање трошкови одржавања и потрошње електричне енергије за освјетљење.

Уговор је потписан са компанијом "Roaming Networks" из Бањалуке која ће инсталирати најквалитетнију Филипсову опрему и одржавати систем у наредних пет година.

Начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић каже да ће ново освјетљење бити квалитетније, а рачуни за јавну расвјету доста нижи.

̶ Од уштеда за потрошену енергију и одржавање финансираћемо пројекат у наредних пет година, с тим да је гаранција за свјетиљке чак седам година ̶ истиче Авдаловић. Према његовим ријечима, планирана је комплетна замјена старе јавне расвјете, а поједине улице ће по први пут добити освјетљење.

За електричну енергију потрошену на јавну расвјету годишње је из општинског буџета издвајано око 120.000 КМ, а на одржавање око 25.000 КМ.