Свети Сава био је архиепископ свих српских и приморских земаља, отац, учитељ, просветитељ и најљепши принос српског народа пред престолом Бога живога, поручено је на традиционалној Светосавској академији која је одржана у Владичанском двору у Мостару.

На академији, коју су организовали Српска православна црквена општина Мостар и Градски одбор СПКД "Просвјета", бесједио је старјешина мостарске Саборне цркве Свете Тројице Радивоје Круљ, а у програму су учествовали ученици "Просвјетине школе" са рецитацијама, "Просвјетин" хор "Алекса" из Мостара и Етно-група "Симонида" из Невесиња.

Свештеник Круљ је, честитајући ученицима и свим присутним празник Светог Саве, нагласио да је Свети Сава архиепископ свих српских и приморских земаља, отац, учитељ, просветитељ и најљепши принос нашег народа пред престолом Бога живога, те да је Богочовјек - Исус Христос, Савино опредјељење, живот и идентитет.

- Сава је прво себе охристовио јер је његов живот од рођења проткан Сином Божијим - Исусом Христом. Његово крштење, његово управљање овом дивном хумском земљом, његово светогорско монашење и подвиг, његово архиепископовање, његова смрт, његово мучеништво, његово светитељство, све његово јесте Христово. Само као такав, Сава је могао увести свој народ у хришћанску породицу народа - рекао је свештеник Круљ у бесједи.

Он је истакао да је Сава само као Христов и јеванђелски човјек, ширином љубави Христове успио да од српског народа учини један од најкултурнијих и најмоћнијих народа свог времена.

- Том културом и тим стваралаштвом и тим изражајем напајали су се наши преци. Требало би да се и ми напајамо. Није наш Мостар случајно прије 130 година био културни центар свих Срба и светосаваца. Нису Алекса Шантић, Светозар и Владимир Ћоровић, Јован Дучић, Атанасије Шола и многи други "мостарски апостоли" пали с неба. Они су дисали Христом преко Светог Саве - навео је старјешина Саборне цркве Свете Тројице у Мостару.

Према његовим ријечима, баш на тој локацији у Мостару прије тачно 139 година петнаестогодишњи Алекса Шантић је са својим другарима припремио, организовао и реализовао Светосавску академију.

- Из тог Алексиног почетка са Светим Савом, произишао је Алексин "Пут Богочовјека" и Алексин овоземаљски свршетак је баш о празнику Светог Саве, 2. фебруара. Алексин цјелокупни живот и Алексино светосавско опредјељење је било опредјељење његове цијеле генерације, односно славног доба Мостара - поручио је Круљ.

Израз тог живота и тог опредјељења је, навео је он, Саборна црква Свете Тројице, као што је израз Савиног живота и опредјељења за Христа: Жича, Студеница, Сопоћани, Милешева, Ступови, Грачаница, Дечани, Пећаршија...

- Наш образ треба бити Свети Сава, а наше опредјељење и наш пут је Христос Господ. Да бисмо крочили на тај пут, требамо се пробудити из мртвога сна љености, немара, неодговорности и гријеха. И не само то, ми овдје у Мостару и Долини гдје дувају противни вјетрови, морамо да будемо изнад просјека да бисмо били равноправни са просјечнима. Знам, није то лако - навео је свештеник Круљ.

Он је подсјетио да није било лако ни славним мостарским прецима по турским тамницама, аустроугарским казаматима, усташким стратиштима, комунистичком сивилу и најновијем погрому и прогону, па су опет иза себе, а за нас и нашу дјецу, оставили величанствена дјела светосавске културе.

"Нека и нама, у овом нимало лаком и благонаклоном времену и тренутку, светосавски образ и хришћанско опредјељење буде живот да би оживотворили Саборни храм и истински обновили себе и Мостар", поручио је Круљ.

Светосавској академији присуствовали су конзул Србије у Мостару Марија Бакоч, свештенство Епархије захумско-херцеговачке и приморске, представници српских удружења, те бројни гости.

Светосавска академија у Мостару одржава се традиционално од 2009. године, а први пут у овом граду одржана је давне 1883. године, када ју је организовао чувени српски пјесник Алекса Шантић.

ТОП ПОРТАЛ