У Kултурном центру Требиње синоћ је уприличено представљање првог тома планиране петотомне монографије наше епархије под називом “Шематизам Епархије захумско-херцеговачке и приморске”, објављеног поводом 800 година од оснивања првобитне Епископије хумске.

На промоцији, поред главног уредника, оца Радивоја Kруља и рецензената: др Милана Гулића, др Драге Мастиловића и др Милоша Ивановића, говорили су и епископ диселдорфски и њемачки др Григорије Дурић, као и историчар др Недељко Радосављевић.

Главни уредник је протојереј Радивоје Kруљ, а редакцију чине и епископ Димитрије, игуман манастира Завала Василије Kопитић, игуман манастира Тврдош Сава Мирић.

Отац Kруљ је рекао да је ово дјело припремано четири године, те да се у њему могу прочитати подаци о црквеним општинама, манастирима, парохијама и слично.

Епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије је казао да се у корицама ове монографије крије један фактографски пресјек живог живота једне епархије.

„Велика захвалност владики Григорију, чија је идеја била да се изда ова петотомна монографија, историјски саборник наше епархије. Хвала Драгану Давидовићу, фотографу Младену Вујадиновићу, рецезентима, свештенству, монаштву и многим другим учесницима који су били укључени у припреми овог саборног дјела“, истакао је владика Димитрије.

Сарадници на тексту су блаженопочивши епископ захумско-херцеговачки и приморски Атанасије Јевтић, епископ западноамерички Максим, архимандрит Исаија Дан, архимандрит Лазар Лазаревић, протојереј-ставрофор Борис Бандука и други.

Рецезенти књиге су др Драга Мастиловић, Милан Гулић, Вукашин Милићевић и Милош Ивановић.

Декан Филозофског факултета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић истакао је да је ријеч о капиталном дјелу не само за Епархију захумско-херцеговачку и приморску, него и за Српску православну цркву и за срспку културу уопште.

„Из овог Шематизма читаоци могу да се упознају са једним широким спектром дјелатности које обавља ова епархија. То је историјска читанка Епархије захумско-херцеговачке и приморске, па и Херцеговине, с обзиром на чињеницу да је историја ове епархије била неодвојива од историје српског народа у Херцеговини“, рекао је Мастиловић.

Др Милош Ивановић, виши научни сарадник на Историјском институту у Београду је истакао да ова монографија садржи веома значајне податке свих осам вијекова Епархије захумско-херцеговачке и приморске.

„Аутори су се баш потрудили да сакупе сав релевантан материјал и да га на прави начин презентују публици једним питким стилом и то је књига коју треба свако да има у кући и у којој могу наћи значајне податке како о својим прецима, тако и о мјесту у коме живе“, навео је Ивановић.

Шематизам је штампан захваљујући финансијској подршци Републичког секретаријата за вјере, чији је директор Драган Давидовић, у тиражу од 1.000 примјерака.

Уз управо издати Шематизам, преостала четири дијела монографије Епархије захумско-херцеговачке и приморске, који су у припреми, сачињаваће томови под називима: Историја, Лексикон, Прилози за историју и Библиографија Епархије.

Издавачи Шематизма Епархије су ова епархија и Видослов.

Имплементацијом пројекта „Го Паркинг рјешење“ јавно предузеће „Комус“ у сарадњи са компанијом „Ланако“ корисницима паркинг простора у Невесињу омогућило је наплату путем СМС-а.

Компанија „Ланако“ је градећи лидерску позицију у ИТ индустрији БиХ и регије креирала велики број софтверских рјешења у сарадњи са јединицама локалних самоуправа. Једно од таквих је и „Го Паркинг рјешење“ које је компанија „Ланако“ донирала “Комусу“. Укупна вриједност пројекта износи око 10.000 КМ, а компанија „Ланако“ је донирала 6.000 КМ.

Увођење СМС наплате паркинг карата које ће надоградити тренутни систем још је један од начина да се обезбиједи, олакша и уштеди вријеме плаћања паркинга.

Плаћање СМС поруком врши се тако што се пошаље СМС са уписаним регистарским ознакама возила на одговарајући приступни број, зависно од тога коју паркинг карту желите да купите.

Приступни бројеви за плаћање паркинг карте:

„0 ЗОНА“   083 5903   (1 КМ за 60 мин)

„ЗОНА I“   083 5904    (0,50 КМ за 60 мин)

„ЗОНА I“   083 5905     (3 КМ дневна карта)

Информацијe o валидности купљене паркиг карте и времену њеног истека, корисник ће добити путем СМС-а из система информација.

Становници и посјетиоци Невесиња за плаћање паркинга путем СМС-а могу да користе и „ГО Паркинг“ мобилну апликацију која се може преузети путем „Google“ или „App“ продавнице.

Видео линк: https://www.youtube.com/watch?v=K1cG4YnLQoc

Из „Комуса“ напомињу да се паркинг карте и даље могу купити и на продајним мјестима која се налазе у зонама наплате.

Мјештани Зовог Дола данас су обавили традиционалну сјечу бадњака. Овај народни обичај ове године је обављен по лијепом зимском времену.

Припадници различитих генерација из свих засеока Зовог Дола окупилили су се у јутарњим часовима  код храма Свих светих и потом заједнички кренули у оближњу шуму по бадњаке. Обавили су то онако како и налажу православни обичаји. При повратку су  навратили у све засеоке. Крајње одредиште опет је била порта храма гдје ће бадњаци сачекати  до четвртка навече (16 часова) када ће бити обављено налагање.

На Меморијалном турниру „Мишо Таминџија“ вечерас је заокружен списак полуфиналиста у конкуренцијама пионира и кадета, а познат је и први финалиста најмлађих учесника – пјетлића.

Кадетска четвртфинала су била жустра и тврда, без течне игре. У полуфинале су се пласирали Кафе Машта из Билеће и ГР Вуковић КМФ из Невесиња, након боље игре у другом полувремену. У оба сусрета прво полувријеме је протекло у изједначеној игри ривала.

У конкуренцији пионира мостарска Локомотива је на пенале избацила Ресторан Триум, а екипа ГР Вуковић је била боља од састава Х Експрес.

Први финалиста у конкуренцији пјетлића је МС дрво након велике борбе са екипом Х Експрес.

Резултати

Пјетлићи: МС дрво - Х Експрес 1:0, пионири: X Експрес – ГР Вуковић 1:3 ( Килибарда – Милићевић 2, Милутиниовић), Локомотива Мостар – Ресторан Триум 0:0 (пен 2:0), кадети: ТР Дејан – Кафе Машта Билећа 2:5 ( Шиповац, Кљакић – Ђорђић 2, Вујовић, Вучковић, Милидраговић), NO NAME – ГР Вуковић КМФ 0:4 (Продановић 3, Глоговац).

МС ДРВО - Х ЕКСПРЕС 1:0 (1:0)

Спортска дворана „Невесињка“. Судије: Ратковић, Вучетић. Стријелац: 1:0 Братић.

МС ДРВО: Граховац, Самарџић, Пиштигњат, Жерајић, Зубац, Томовић, Ђерић, Братић.

Х ЕКСПРЕС: Антељ, Савић, Будалић, Гушић, Братић, Голијанин, Ђурасовић, Говедарица, Паровић.

Понедјељак, 3. јануар

17:00 Академац ТБ – Азура (пјетлићи- ½ финала)

17:30 Wwin – Академац ТБ (пионири – ½ финала)

18:00 Ресторан Огњиште – Драгстор код Милана (кадети – ½ финала)

18:45 Локомотива Два фењера –Кафе клуб Урке (омладинци – ½ финала)

19:30 Бемикс – Кафе ЕКС (сениори – ½ финала)

Улазница до краја турнира је 2 КМ.

Јавне чесме у Невесињу некад су биле насушна потреба. Служиле су домаћем становништву, али и путницима намјерницима. Биле су мјеста предаха, састајања и разговора о градским догодовштинама. Неке су поодавно отишле у заборав, а три су обновљене и постале су украс града.

Додерова чесма 1946. године

Први градски водовод у Невесињу направљен је још 1880. године за вријеме аустроугарске владавине. Околна изворишта цјевоводом су повезана на неколико јавних чесми у граду, што је за те прилике била велика новост.

Чесме нису уништене у свјетским ратовима, а соколске чете су их одржавале и правиле нове. Изградњом водоводног система Алаговац 1965. године изгубила се ранија функција јавних чесми, али су поједине још коју деценију остале у употреби.

Старији Невесињци тврде да је на ужем градском подручју било шест јавних чесми. Сјећају се и градског купатила са више кабина на Диспанзеру гдје су грађани плаћали услугу купања. Ова мјеста била су омиљена састајалишта млађих Невесињаца који су најчешће са дрвеним посудама стрпљиво чекали на ред. Долазак на воду био је прилика да се поразговара, просијели и сазна каква градска новост.

Додерова чесма је прва јавна чесма у невесињској чаршији. Била је чест мотив на разгледницама из периода аустругарске окупације. Име је добила по власнику земљишта на којем је направљена.

У свим славинама старих чесми вода је била изворска, увијек хладна и питка. И након што је шездесетих година успостављено водоснабдијевање из акумулације Алаговац, многи Невесињци су и даље право освјежење тражили на јавним чесмама. Проблем је представљао зимски период када би славине замрзле, а прилазе заковао лед.  То је вјероватно и био и главни разлог да су јавне чесме пале у заборав.

Богојављенска литија 1939. године

Извориште Једреш је и данас популарно, а традиционална Богојављенска литија више од сто година полази испред Храма Вазнесења Христовог и завршава на овом врелу гдје се обавља водоосвећење.

Извор пећина Једреш са занимљивом морфологијом осамдесетих година прошлог вијека била је предмет интересовања спелеолога. Посљедња детаљна истраживања геолози су урадили 1981. године када је направљен профил до тада недовољно познатог пећинског простора.

 Све до 1965. године читав град се снабдијевао са два изворишта- Једреш и Јездош, као и Велика војна касарна која је тада била у функцији.

Чесма у Улици Цара Душана

Када је прије пет година у градску дистрибутивну мрежу стигла квалитетна вода са Удбине појавила се идеја да се обнове старе јавне чесме, а посебан печат овим градским украсима дали су умјетници. Прво је донацијом породице Кнежевић обновљена чесма у реконструисаној Улици Цара Душана. За декорацију је кориштен домаћи камен.

Билећки умјетник Драган Батинић који је добро познат Невесињцима по својим сликама, али и радовима у камену, потрудио се да посљедња обновљена чесма код куће Пророковића заблиста у пуном сјају. Пошто ради у просвјети био је посебно инспирисан да на локацији прве комуналне школе у Невесињу сагради право умјетничко дјело са уклесаном ћирилицом.

Калуђер чесма одолијева вијековима

Најстарији уређени извор воде у општини Невесиње налази се у селу Будисављу. Калуђер никад не пресушује, а на самој грађевини су уклесане године 1190. и 1191. Да ли је то година изградње или нешто друго, не зна се поуздано, али оно што се са сигурношћу може тврдити је да је на уласку у село, на самој обали ријеке постојао манастир који су порушили Турци. Према предању, извор су сазидали сами калуђери из манастира, па је по томе и добио име. Чесма је оправљена 1937. године.

Драгомир Граховац 

Највећи број Невесињаца Нову годину је дочекао у својим домовима уз празничну трпезу и телевизијски програм, без посебне еуфорије. Лијепа новогодишња журка приређена је у локалној дискотеци гдје је омладина у свом стилу прославила улазак у 2022. годину.

Најмлађи суграђани су претходних дана уживали у посебним новогодишњим приредбама организованим у јавним установама.

Полицијска станица Невесиње током претходне ноћи није регистровала нарушавања јавног реда и мира. Било је, истина, лакших саобраћајних незгода са материјалном штетом, али без повријеђених лица.

У хитној медицинској служби током новогодишње ноћи обављено је 13 прегледа. Није било хитних интервенција на терену или пријема пацијената као посљедице новогодишњих славља.

У Невесињу је освануло суначано јутро и слаб мраз. У 7 часова измјерено је -2 степена Целзијуса. Метеоролози за данас најављују угодан празнични дан.