Електропривреда Републике Српске налази се у највећем инвестиционом циклусу у производне објекте, од кад постоји и у плану је изградња нових енергетских капацитета из обновљивих извора енергије, укупне снаге 1.000 мегавата, изјавио је генерални директор тог предузећа Лука Петровић.

- Приоритет у првој трогодишњој фази су изградња Хидроелектране Дабар, снаге 160 мегавата, три хидроелектране на Горњој Дрини, укупне снаге 190 мегавата и три хидроелектране на ријеци Бистрици, укупне снаге 34,5 мегавата - истакао је за Срну Петровић.

Он је напоменуо да је планирана и изградња Вјетропарка /ВЕ/ "Хргуд", снаге 50 мегавата и Соларне електране "Требиње један" капацитета 73 мегавата, те да се паралелно са тих пет великих, развијају и други пројекти.

- Имамо два закључена ЕПЦ уговора са кинеским компанијама - за изградњу ХЕ Дабар и за пројекат хидроелектрана на Бистрици, али је још потребно завршити финансирање ова два пројекта, што је веома сложена процедура разговара са банкама, по чијем завршетку ће доћи и до увођења извођача радова на ова два пројекта - рекао је Петровић.

Он је нагласио да теку радови на терену по већ закљученим уговорима за ХЕ Дабар, пренствено на капиталном објекату пробијања тунела Невесиње-Дабар, дужине 12.150 метара, а почело је и бетонско облагање тог тунела који је највећи у БиХ после рата.

- За хидроелекране на Бистрици је у току анализа документације, организација градилишта и прибављање неопходних прикључака како би све било спремно за изградњу три хидроелектране - додао је Петровић.

Када је ријеч о пројекту ХЕ Горња Дрина, он је подсјетио да је Уставни суд БиХ усвојио одлуку о новој процедури доношења концесије за ту хидроелектрану желећи, како је рекао, да прогласе територију Републике Српске и изградњу тог хидроенергетског објекта у своју надлежност.

- Свакако, немогуће је зауставити тај пројекат, јер никоме није сметао ни 80-их година прошлог вијека, ни у првим годинама овог вијека, када су биле у оптицају и друге концесије и инвеститори, али очито је да је засметало када је инвеститор Електропривреда Србије и сматрамо да овдје има више политике него икаквих прекршаја - истакао је Петровић.

Он је нагласио да се морају прихватити одлуке надлежних органа Републике Српске, који су надлежни за давање сагласности за изградњу ХЕ Горња Дрина и додао да "постоје интенције да се омета развоје ЕРС-а, а тиме и Републике Српске и да је то позната политика за коју се зна да долази искључиво од бошњачке стране".

- Што се тиче ВЕ Хргуд, у току је веома сложена процедура Њемачке развојне банке, почев од избора тендер агента, консултаната, еколошке студије до грађевинских дозвола и овако спором динамиком, коју контролише искључиво та банка, може се очекивати да тек следеће године буде расписан тендер за увођење извођача у тај посао, који треба да траје 18 мјесеци, а објекат би могао да буде на мрежи тек 2024. године - рекао је Петровић.

Иначе се, указао је он, овакви пројекти припремају по пет година, а извођење радова траје годину до годину и по.

- ВЕ Хргуд ће много значити за општину Берковићи, која ће имати скоро милион КМ годишње од концесионих накнада и та локална заједница ће тиме дугорочно бити спасена и омогућиће се њен одрживи развој - указао је Петровић.

Говорећи о Соларној електрани Требиње један, он је напоменуо да је то пројекат који ће омогућити стабилност напајања за око 50.000 домаћинстава у Републици Српској, али и енергију за извоз и напоменуо да је завршена сва припремна документација и да се преговара са реномираним инвеститором из Мађарске, који је реализовао више сличних пројекта.

- Сложена је правна процедура увођења страног инвеститора у наше инвестиције и као што смо то радили са Горњом Дрином и увођењем инвеститора из Србије, исто тако морамо и за ову соларну електрану са новим инвеститором - појаснио је генерални директор ЕРС-а.

Он каже да нису занемарени ни ХЕ Билећа и Невесиње, у оквиру пројекта Горњи хоризонти, те да је чак "враћена у живот" и могућа изградње ХЕ Фатница са водама из гатачког платоа, путем церничко-кључког поља.

- Оно што је сигурно је да имамо у потпуности спремну документацију за ХЕ Билећа и Хидроелектране на Требишњици су у фази добијања концесије за изградњу те хидроелектране, снаге 30 мегавата на улазу у Билећко језеро у мјесту Чепелица. Сматрамо да је то изванредан пројекат за изградњу хидроелектране по такозваном БООТ моделу, јер би пуштањем у рад ХЕ Дабар било корисно те исте воде, које се преведу кроз тунеле и канале, прерадити и на овој енергетској степеници - навео је Петровић.

Он је најавио да ЕРС у свом десетогодишњем плану развоја има и изградњу хидроелектрана на средњој и доњој Дрини, као и ХЕ Цијевна на Босни, вјетропаркова у Херцеговини и соларних електрана Требиње три и Љубиње три и ХЕ Суторина, која је планирана у рејону Бококоторског залива, а за коју је ЕРС прије мјесец дана добио писмо намјера од Електропривреде Црне Горе.

Према његовим ријечима, руководство ЕРС-а је то писмо намјера озбиљно схватило и именовани су стручни тимови за анализу могућности изградње те хидроелектране, која би била значајна, не само енергетски, него и за водоснабдијевање Бококоторског залива и шире.

- Постоји велика заинтересованост да се овај пројекат реализује, а знајући да изградњом Горњих хоризоната добијамо вишкове вода у акумулацијама Билећа и Требиње, увјерени смо да ће постојати физибилност овог пројекта и да ће бити потребно донијети још низ важних одлука за његову реализацију - рекао је Петровић.

Он је указао да су сви енергетски објекти, а посебно из обновљивих извора, у корак са свијетом и да се очекује и наплата "зелених сертификата" за енергију из тих извора.

- Њиховом изградњом приходе неће остваривати само ЕРС и Влада Републике Српске, него и локалне заједнице од концесионих накнада, а запошљаваће се и становништва што ће допринијети и поправљању демографске слике на нашим подручјима - рекао је он и додао да ће се тако искористити расположиви енергетски ресурси, а ЕРС покренути и друге привредне гране у Српској.

- Видимо да је тржиште електричне енергије доживјело колапс, да слиједи велика енергетска криза у наредних неколико година и ко не буде имао инвестиције у обновљиве изворе енергије и могућност извоза струје, биће у великим проблемима и мораће државе прискочити у помоћ таквим електропривредама, иначе ће завршити у стечају - рекао је Петровић и истакао да је ЕРС једна од ријетких електропривреда која је извозно оријентисана и има загарантовану будућност.

Петровић напомиње да Енергетска заједница очекује од електропривреда на Балкану да приступе наплати такси за емисију угљен-диоксида, што се првенствено односи на термоелектране, истакавши да су те накнаде сада енормно велике у ЕУ.

- Наш став је да желимо да уводимо те таксе, али истовремено желимо и конкретну помоћ у реализацији пројеката из обновљивих извора енергије, јер немамо никаквих грантова, фондова, ни повољних кредитних линија. Нисмо спремни ни финансијски, нити технички да улазимо у плаћање тих такси, а да немамо никакву помоћ у изградњи постројења на "зелену енергију" - нагласио је Петровић.

Он истиче да су електропривреде из окружењу већ повукле огромна средства за реализацију пројеката из обновљивих извора и за ревитализацију постојећих електрана и да су конкурентније од ЕРС-а, те да се без помоћи, бар онакве какву су имале Хрватска, Словенија и Мађарска не може приступити новим наметима, а тих погодности, каже, до сад још није било.

СРНА

Поводом Mеђународне недјеље дјетета Народна библиотека Невесиње данас је подијелила годишње чланске карте ученицима другог и шестог разреда Основне школе „Ристо Пророковић“. Годишње чланске карте у библиотеци такође су добили сви невесињски гимназијалци као и ученици првих разреда Средњошколског центра „Алекса Шантић“.

У Народној библиотеци организован је пријем за ученике другог разреда и том приликом дјеци је одржано кратко предавање о библиотеци и књизи уопште.

Директор Библиотеке Синиша Килибарда је рекао да имају за циљ да пробуде свијест о читању и љубав према књизи код најмлађе популације. Истакао је да библиотечки фонд располаже насловима који су предвиђени наставним планом и програмом Педагошког завода РС . Он је додао да је од посебног значаја што је у књижном фонду ученицима доступна школска лектира и сва литература, коју им препоруче њихови наставници.

Под мотом „Заједно можемо све“ малишани и васпитачи Вртића „Света Евгенија царица Милица обиљежили су Дјечију недјељу. Тим поводом ову предшколску установу посјетили су представници општинске управе и уручили им поклоне ‒ дидактички материјал и играчке. Малишани су узвратили пригодним програмом уз истицање дјечијих права.

Обиљежавање Дјечије недјеље почело је посјетом делегације Владе Србије предвођене премијерком Аном Брнабић, а настављено је веселим дружењима, приредбама и шетњама.

Вртић су посјетиле и представнице Црвеног крста Невесиње које су дјеци поклониле слатке пакетиће. Малишани су највише уживали уз музику и плес, а по њиховој мјери је била и омиљена дјечија представа „Дадиља“.

Почетак рaдoва нa рeкoнструкциjи магистралног путa M6.1 Нeвeсињe – Moстaр дo eнтитeтскe грaницe биће озваничен у понедјељак, 11. октобра у 15 часова.

Овом догађају од изузетне важности за невесињску општину присуствоваће представници Министарства саобраћаја и веза РС, Јавног предузећа “ Путеви Републике Српске“, општине Невесиње и извођача радова.

Рaди сe рeхaбилитaциjи пoстojeћe кoлoвoзнe кoнструкциje у дужини oд 10,7 килoмeтaрa, a вриjeднoст рaдoвa je oкo 3,3 милиoнa мaрaкa кoje финaнсирa JП „Путeви РС“.

Извoђaч радова је Конзорцијум „ХП Инвeстинг – Невесињепутеви“.

Нaдзoр нaд извoђeњeм рaдoвa вршићe Институт зa грaђeвинaрствo ИГ Бaњa Лукa.

Произвођач Невесињског кромпира Весо Радић из села Придворци код Невесиња је први произвођач неке од заштићених географских ознака хране у БиХ који је прошао поступак потврђивања усаглашености са спецификацијом производа која се спроводи након доношења рјешења о заштити назива заштићене ознаке, а спроводи га овлашћено тијело за оцјењивање усаглашености, акредитовано од Института за акредитовање.

Поступак потврђивања усаглашености спроводи се према плану контроле, који израђује тијело за оцјењивање усаглашености. План контроле, који је одобрила Агенција за безбједност хране БиХ, израђује се на основу спецификације производа Невесињски кромпир који је од 04.06.2020. године заштићен ознаком географског поријекла.

Поступак усаглашености производње мора поднијети сваки корисник ознаке Невесињски кромпир с називом заштићеним као заштићена ознака географског поријекла, као и сваки учесник у ланцу производње, прераде и дистрибуције наведен у спецификацији производа.

Након завршеног поступка потврђивања усаглашености тијело за оцјењивање усаглашености даје потврду о усаглашености производа са спецификацијом произвођачу који је прошао овај поступак.

Агенција за безбједност хране БиХ води евиденције свих произвођача заштићених географских ознака у БиХ који су успјешно прошли оцјењивање усаглашености.

Оцјењивање усаглашености радила је Органска контрола из Сарајева. Поред њих присуствовао је др Драган Брењо из Агенције за безбједност хране и проф. др Грујица Вицо са Пољопривредног факултета у Источном Сарајеву.

Проф. Вицо је обишао газдинство у склопу реализације активности пројекта USAID Turizam, којим се подржавају пољопривредни произвођачи у процесу сертификације и јачању тржишне позиције и увезавиња са сектором туризма.

Молитвеним сјећањем на упокојене мјештане у Цркви светих апостола Петра и Павла у Лукавцу у суботу, 9. октобра биће обиљежене Михољске задушнице.

Света литургија почиње у 9 часова, а након богослужења биће одржан и помен погинулим и умрлим Лукавчанима.

Кроз историју Лукавац је често помињан као примјер борбе за слободу и достојанство. Од времена Невесињске пушке, па кроз добровољачки покрет у ослободилачким ратовима Србије и Црне Горе, те као активни учесници антифашистичке борбе у Другом свјетском рату Лукавчани су показивали јунаштво и плементитост. Коначно, у посљедњем одбрамбено отаџбинском рату опет су устали да бране свој дом и слободарску традицију предака.