Одбојкашице Вележа освојиле су вечерас прве бодове у Првој лиги Републике Српске. У херцеговачком дербију одиграном у Спортској дворани „Невесињка“ савладале су Леотар резултатом 3:0 (25:23, 25:21, 25:12). Ношене фантастичном подршком публике Невесињке су играле са пуно жара и на крају убједљиво тријумфовале.

Неизвјесно је било једино у првом сету у којем су се ривалке смјењивале у вођству, али како је сусрет одмицао Вележове одбојкашице биле су све сигурније. У другом, а посебно у трећем сету, у потпуности су контролисале и игру и резултат.

Првјенац невесињских одбојкашица у прволигашком друштву значајан је не само због бодова, него и на мотивационом и психолошком плану. Млада невесињска екипа је показала да се равноправно може носити са стандардним члановима Прве лиге РС.

На премијери пред домаћим навијачима невесињске одбојкашице су наступале у новим дресовима које им је даровала Кладионица Вилијамс. Захвалне су за двије гарнитуре дресова, мајице и тренерке.

У наредном колу Вележ гостује Раднику у Бијељини.

Од посљедњег извјештаја о епидемиолошкој ситуацији у Републици Српској, у посљедња 24 часа, у Институту за јавно здравство Републике Српске, Универзитетском клиничком центру Републике Српске, Универзитетској болници у Фочи и у болници Св. Врачеви у Бијељини и Св. апостол Лука у Добоју извршено је тестирање 991 лабораторијског узорка, а вирус корона потврђен је код 413 особа.

Ради се о 199 мушкараца и 214 жена, од којих је 109 млађе, 220 средње и 84 старије животне доби.

Према мјесту пребивалишта, 63 особе су из Бањалуке, 43 из Бијељине, по 23 из Приједора и Требиња, 21 из Гацка, 20 из Сокоца, 18 из Градишке, 17 из Лакташа, 15 из Добоја, 13 из Источног Новог Сарајева, по 12 особа је из Козарске Дубице и Челинца, 11 из Рогатице, по десет из Вишеграда и Зворника, по девет из Прњавора и Фоче, по осам из Невесиња и Пала, по седам из Модриче и Шамца, шест из Теслића, по пет особа из Билеће, Котор Вароша и Угљевика, четири из Чајнича, по три из Источне Илиџе, Новог Горажда, Хан Пијеска и Шипова, по двије из Дервенте, Лопара, Рибника и Рудог и по једна особа је из Берковића, Источног Дрвара, Источног Старог Града, Језера, Милића, Новог Града, Оштре Луке, Српца и Сребренице.

У посљедња 24 часа, Институту за јавно здравство Републике Српске пријављено је 16 смртних случајева. Ради се о 11 мушкараца и пет жена, средње и старије животне доби, од којих су три особе из Добоја, по двије из Бањалуке, Градишке, Лакташа и Гацка и по једна особа је из Прњавора, Станара, Сребренице, Лопара и Рудог.

До сада су у Републици Српској потврђена 76.083 случаја вируса корона, а преминуло је укупно 4.270 особа код којих је потврђен тест на вирус корона.

У Републици Српској, тестиране су укупно 322.823 особе.

Укупан број хоспитализованих у Републици Српској је 731, у Универзитетском клиничком центру Републике Српске 300, а у осталим болницама 431. На респиратору је 76 особа (37 у Универзитетском клиничком центру Републике Српске, 39 у осталим болницама).

У Републици Српској под здравственим надзором тренутно је 8.151 особа.

На дан 01.10.2021. године, накнадно је пријављен један смртни случај који се десио у претходном периоду (једно лице са пребивалишем у Источној Илиџи).

Стрип албум “Тетовирани облаци”, херцеговачког ауторског тандема сценаристе/пјесника Јована Братића и цртача Горана Лојпура недавно је изашао из штампе, а ова два талентована аутора направила су крајње занимљиву стриповску симбиозу, гдје је Јован писао пјесме на Горанове цртеже, уз крајње надахнут и аутентичан стрип, као крајњи резултат сарадње.

Јован Братић који је писао стихове, који савршено прате Горанове фантастичне цртеже, каже да је ова симбиоза слике и стиха посљедице пријатељства и заједничке љубави према стрипу.

- Са Лојпуром сам се упознао у току ратних збивања деведесетих година у специфичним условима. Он је иначе Мостарац кога су комплексне околности довеле у Невесиње. По много чему је био оригиналан и харизматичан, али када сам се увјерио да је истински познавалац стрипа и да помало као и ја црта сопствене стрипове, наше познанство је добило нову потпунију димензију. Уживање је било пронаћи саговорника о бројним стрип темама гдје смо један другога мотивисали и анализирали. По афинитетима и жанровски смо различити, али се у потпуности разумијемо и поштујемо - каже Братић, док Лојупур заједнички албум види као спој неспојивог.

Он наводи да су пријатељи скоро тридесет година и да су класичан примјер приче о плусу и минусу.

- Јован је традиционалиста, класичан, патријархално одгојен, озбиљан, одговоран, поуздан и савјестан грађанин. Не псује, не опија се, нема порока, итд. Ја сам све супротно од наведеног. Наши стрипови немају ниједну заједничку тачку осим папира и оловке. Но, код договора и реализације овог стрипа није било проблема. Чак сам био позитивно изненађен како се Јован добро снашао и уклопио у моје халуциногене цртеже. Ово је први и једини стрип у свијету код кога је прво настао цртеж затим текст. Обично прво иде текст па сценарио, а затим графичка реализација - каже Лојпур.

Јован се слаже са својим партнером у стрипу, истичући спонтаност као кључни покретач идеје која је довела до настана овог албума.

- “Тетовирани облаци” су настали спонтано и мислим да су круна нашег дружења и разумијевања у овом послу. Наиме, Горан је имао низ урађених табли без текста, са својим оригиналним стилом цртања и онако сам размишљао да је права штета да то стоји тако неексплоатисано. Упоредо са стрипом бавим се и писањем поезије и посматрајући Горанове цртеже видио сам да су они сами од себе визуелна поезија и само сам употријебио свој поетски осјећај да текстуално и ријечима оживим сваку његову таблу. Видио сам одмах да је то нешто потпуно ново и да ће бити интересантно. Цртежи су ми давали инспирацију да и пишем потпуно другим стилом од мог уобичајеног. Приступ писању је био новина и посебан мотив. То је слично као када имате компоновану музику и онда на њу убацујете текст који се уклапа у аранжман композиције - каже Братић.

Наслов албума представља садржај који можемо видјети на таблама овог лирско-цртачког експеримента, иако Лојупур истиче да није посљедица неког посебног плана већ тренутног надахнућа аутора.

- Сви наслови који се дуго смишљају нису добри. Код нас је било овако. Три, четири сад и на брзину наизмјенично смо износили своје приједлоге. Када сам изговорио “Тетовирани облаци”, Јово рече стоп и то је то. “Тетовирани облаци”. Значи наслов је настао у неких седам, можда осам секунда - јасан је Лојпур.

Обојица кажу да нису претјерано размишљали о стварању посебне стрип форме кроз комбиновање цртежа и лирике, већ да им је било важније да пренесу емоцију и надахнуће које су осјећали током стваралачког процеса и да оставе неки траг о том процесу.

- Ова симбиоза поезије и стрипа биће добитна комбинација и обрадоваће и љубитеље оба умјетничка израза. Мислим да ће експеримент успјети и постати занимљив траг у једном специфичном времену - каже Братић.

Лојупур истиче да је права умјетност изнад било каквих подјела те да је свеједно да ли ће неко албум гледати као поезију или стрип.

- Човјечанство и цивилизација су на издисају, а умјетност је задња сламка спаса у овом суноврату човјечанства - каже Лојпур.

Сам албум штампан је у Б5 формату са тврдим корицама на 80 црно-бијелих страна” док насловне корице излазе у три боје. Уреднички дио посла обавио је Предраг Иконић, илустрација на насловној страници дјело је Горана Лојупура, док је дизајн и лого рад Дејана Шијука. Издавач је “Девета димензија”, која наставља своју серију издања стрип аутора из Републике Српске.

Круна рада

Иван Вељковић, стрип критичар и сценариста, тврди да је у питању круна у раду оба аутора.

- Ако бих одабрао праву ријеч да опишем збирку стриповане поезије или поетског стрипа, та ријеч не би била ова из наслова, односно склад, већ једна нешто дужа и прецизнија - кулминација. Сви догађаји у животима Јована Братића и Горана Лојпура: дјетињство, рат, настањивање у Невесињу те збирке поезије и стрипа са једне и кратки стрипови са друге стране, као и обострано пријатељство и респект који трају деценијама, довели су до настанка овог дјела и уз ризик да претјерам, рећи ћу да је ово дјело крунски врхунац оба аутора - каже Вељковић.

ГЛАС СРПСКЕ

У 8. колу Друге лиге РС – исток фудбалери Вележа дочекује гатачку Младост. Сусрет на Градском стадиону у Невесињу игра се у недјељу са почетком у 15:30 часова. Правду ће дијелити требињски судија Милан Кукрика.

Комшијски дерби Невесињци дочекују у добром расположењу након серије одличних резултата. С друге стране, Гачани су у промјенљивој форми, а без бодова су остали на сва четири гостовања ове сезоне.

Ривалство Вележа и Младости траје пола вијека, а домаћи терени су обично били несавладиве тврђаве за гостујућег ривала. Комшијска надметања изазивала су посебну пажњу љубитеља фудбала.

СЈЕЋАЊА: 23. април 1990. године

ВЕЛЕЖ – МЛАДОСТ 4:1 (3:1)

Градски стадион у Невесињу. Гледалаца: 200. Судија: Чаваљуга (Мостар). Стријелци: 0:1 Поповић у 17, 1:1 Бркић у 21, 2:1 Ројевић у 25, 3:1 Ројевић у 38, 4:1 Стојић у 60. минуту.

ВЕЛЕЖ: Гризовић, Т. Стајић (З. Стајић, Жерајић), Ратковић, Бејатовић, Пажин, Вујиновић, Ројевић, Бркић, Стојић, Мишељић, Таслиџа.

МЛАДОСТ: Гребовић, Југо, Никочевић,Граљо, Слијепчевић, Мемић, Пољановић (Лого), Томовић (Ђолота), М. Гребовић, Поповић, Вуковић.

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске исплатило је данас 2.655.634 КМ за премију за млијеко за јул ове године.

Плаћање је извршено посредством Агенције за аграрна плаћања Српске, а о наредној уплати јавност ће бити благовремено обавијештена, саопштено је из Министарства.

Дугогодишња наставница у невесињској Основној школи „Ристо Пророковић“, а данас пензионерка Силвија Жерајић остала је у лијепом сјећању генерацијама школараца, посебно оним које је занимала журналистика и књижевност. За име ове неуморне ентузијасткиње, врсног познаваоца лијепе ријечи и дјечијих стваралачких могућности, везује се покретање школског листа „Планинче“ који је осамдесетих година прошлог вијека на конкурсу београдске „Политике“ проглашен за најбољи ђачки лист у бившој Југославији.Силвија је и у пензији остала привржена култури, умјетничком стваралаштву и највише дјеци.

Наставница Силвија Жерајић оставила је дубок траг у ОШ „Ристо Пророковић“, не само због посвећености наставном предмету, него због великог ентузијазма у откривању дјечијих стваралачких могућности на пољу журналистике и књижевности. Име и мисија школског листа „Планинче“, некад најбољег у бившој Југославији, нераздвојно су везани за плодни рад овог врсног педагога, познаваоца дјечије душе, наставника широке културе.

Рођена Приједорчанка након школовања у Србији своје друговање са дјецом почела је у Невесињу и ту је остала све до данас.

– Давне 1963. године дошла сам у невесињску основну школу, упознала драг колектив и стекла пријатеље – присјећа се Силвија.

За кратко вријеме постала је омиљена наставница која је знала да мотивише ученике, разбуди њихову машту и научи их да воле школу. На литерарно-новинарску секцију коју је водила журили су школарци да искажу своје афинитете. Млади ствараоци, под будним оком неуморне наставнице Жерајић, почели су да објављују своје радове на зидним новинама у холу школе, а успостављена је и сарадња са чувеним дјечијим листом „Мале новине“.

Посебна страница у школском времеплову почиње покретањем ђачког листа „Планинче“.

– Са трошним „гештетнером“ и старом машином, на матрицама цртајући оштрицама шестара обнародовали смо 1979. године први број славног „Планинчета“. Лист је био огледало културне и младалачке снаге која је бујала у лијепој невесињској вароши. Талентовани литераци, новинари и ликовњаци стварали су пјесме, приче, забиљешке и репортаже о људима и догађајима које се и данас радо читају – прича Силвија.

Златна плакета „Политике“ намијењена најбољем школском листу и друга признања били су потврда да ова ђачка публикација стварана са радошћу и љубављу има квалитет.

Силвија каже да јој посебно драго што су ђаци, некад главни уредници листа, данас успјешни људи, познате личности, професори, сликари, преводиоци, инжењери...

– Вријеме сам проводила играјући се са дјецом и жељела је да и они буду такви, да остану што дуже млади духом и да све проблеме које живот носи прихватају разумно – истакла је наставница Жерајић.

Посљедњи број листа „Планинче“ 1992. године остао је на матрицама, припремљен за штампу и историју. Пожутјеле странице и данас говоре о даровитости невесињских ђака и свједоче о времену другарства, младости и ентузијазма.

Литерарци и новинари вратили су се добрим старим зидним новинама којима су некада давно и започели свој рад.

Силвијин одлазак у пензију никако није значио престанак дружења са дјецом. Окупила је ентузијасте, просвјетне раднике и бројне грађане у друштву „Наша дјеца“ са главним циљем да Невесиње добије предшколску установу.

–Почели смо од играонице „Планинче“ гдје је стотињак млађе дјеце проводило вријеме у игри и дружењу, а касније нас је све обрадовало оснивање Дјечијег вртића „Света Евгенија царица Милица“– каже Силвија и додаје да и данас кад прође поред вртића застане, баци око на лијепо уређено двориште, цвијеће и шаре по бетону.

Омиљена невесињска наставница послије много година васпитно-образовног рада и данас вријеме проводи уз књигу, испред телевизора или у шетњи са пријатељима. Радује се свему лијепом у граду, новим парковима, приредбама у Дому културе, изложбама у Градској галерији, сусретима са колегама и бившим ученицима.

Данашњим школарцима поручује: „Својим радом и трудом досегните највише што можете и будите добри, вриједни и поштени људи“!

Драгомир Граховац (Радио Невесиње/Глас Требиња)