У Саборном храму у Невесињу данас je служен парастос невино пострадалим жртвама у егзодусу српског народа из некадашње Републике Српске Крајине.

Парастос страдалим жртвама служили су свештеници Младен Чалија и Драго Зубац.

Свешеник Чалија је рекао да су сви ови људи страдали само зато што су били православни хришћани.

„Никад не треба да заборавимо њихова имена и на темељима тих жртава треба да градимо живот, мир, љубав и будућност“, нагласио је Чалија.

Он је додао да из ових догађаја морамо да извучемо поуке и да праштајући, градимо бољи живот.

У злочиначкој акцији "Олуја" је, према евиденцији Веритаса, 1.872 Срба погинуло и нестало.

Црква Светог великомученика и исцјелитеља Пантелејмона на Сељанима у понедјељак, 9. августа прославиће крсну славу. Света литургија почиње у 9 часова. Послије свечане литије биће обављен обред ломљења славског колача, а вјерници ће приступити светој тајни причешћа.

Сељани су постојбина породица Папић, Килибарда, Бјелица и Дрљан. Име села везује се за сталне миграције људи који корјене вуку са овог подручја. Шездесетих година прошлог вијека у овом селу је живјело преко 150 лица српске националности, а сада је стално настањена само једна породица.

На православном гробљу у Сељанима мјештани овога краја започели су изградњу храма у јесен 2006. године. Радови су трајали непуне двије године, да би на Дан светог великомученика Пантелејмона 9. августа 2008. градња завршена и храм освећен.

У Цркви светих Кирила и Методија на Оџаку сутра (недјеља) ће бити служена света литургија. Богослужење почиње у 9 часова.

Према договору Црквеног одбора, света литургија на Оџаку служи се почетком августа пошто у овом периоду године у завичај наврати велики број људи који корјене вуку из Оџака, Раста, Залужја, Тртина, Жиљева, Шумића и других села.

Храм на Оџаку саграђен је уз велики труд мјештана и добру вољу донатора и прави је примјер народне солидарности.

Пребиловци су највеличанственији српски храм и ту би требало да буде служена свака Васкршња литургија, јер су Пребиловци након свега што су доживјели свједочанство да Васкрсење заиста постоји, рекао је ректор Цетињске богословије Гојко Перовић.

У препуном амфитеатру Храма Васкрсења Христовог у Пребиловцима, код Чапљине, Перовић је током предавања поводом сјећања на 80 година од страдања Светих пребиловачких и доњохерцеговачких мученика говорио о тајни живота и смрти која је уткана у хришћанско учење као њен темељ, о томе да је величанственост овога храма управо у томе што поручује да живот побјеђује смрт и да љубав побјеђује мржњу.

- Памћење - не са мржњом, него са љубављу које ће и нас и оне који не мисле као ми уједињавати у љубави и манифестовати праштање, разумијевање, толеранцију. То је оно што даје живот. Ако ћемо стално да се гледамо преко неких нишана онда ту нема живота. Онда је то само припремање да се смрт и погибија наставе. Зато је овај храм највеличанственије српско мјесто и зато је овакав начин окупљања људи у овом храму нешто најбоље - поручио је Перовић.

Парох чапљински Марко Гојачић каже да Пребиловци треба да буду у срцу сваког Херцеговца, како оних који ту живе, тако и оних који су силом прилика на неком другом мјесту.

- Сваки пут када долазимо у овај храм и када се молимо пред моштима Светих пребиловачких мученика требамо се сјетити да је овдје било велико страдање, али и велико васкрсење - рекао је Гојачић.

Према његовим ријечима, овај храм треба да буде ослонац вјере.

- Сваки долазак овдје треба да буде испраћен молитвом и љубављу, а никада мржњом већ праштањем према онима који су чинили злочине према недужним људима. У овом селу и овом храму требамо се поздрављати ријечима `Христос Васкрсе` јер су Пребиловци заиста васкрсли - поручио је Гојачић.

Предавању је присуствовао и Његово високопреосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Димитрије, свештеници, те велики број људи из цијеле Херцеговине.

Епархија захумско-херцеговачка и приморска и Храм Христовог Васкрсења у Пребиловцима ове године обиљежавају сјећање на 80 година од страдања Светих пребиловачких и доњохерцеговачких мученика, а чапљински парох Марко Гојачић позвао је све људе из Херцеговине који могу да дођу у Пребиловце 6. августа и буду дио овог великог дана за Пребиловце и Епархију захумско-херцеговачку и приморску.

Сутра увече у Храму у Пребиловцима ће бити служена празнична вечерња служба, а потом ће се одржати промоција књиге "Страдање Срба чапљинског краја, по документима проте Васе Медана",чији је аутор парох чапљински Марко Гојачић.

У наставку вечери услиједиће предавање историчара Милана Гулића, Немање Девића и Предрага Лозе о страдању Срба у Другом свјетском рату.

Централно обиљежавање празника Пребиловачких мученика је у петак, 6. августа, када ће Свету архијерејску литургију и помен за око 4.000 пострадалих Срба из Пребиловаца и доње Херцеговине служити епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије.

У Дому културе „Небојша Глоговац“ синоћ је одржана промоција збирке пјесама „Вјетрови су пробудили сјенке“, аутора Јована Братића.

Међу корице књиге сабрано је 115 пјесама широке тематске лепезе, које се могу сврстати у родољубиве, љубавне, завичајне, мисаоне и актуелно-ангажоване.

Књига представља симбиозу нових и већ објављиваних пјесама.

„У збирци пјесама симболичног назива 'Вјетрови су пробудили сјенке', вјетрови су сви они догађаји који усталасају нашу јаву, живот, наносећи различите врсте интезивних осјећања, а сјенке су наше успомене и емотивни оквири који дријемају увијек дубоко, некад чак и непримјетно у нама“, појаснио је Братић.

Аутор каже да пјесници имају задатак да на сензибилан начин сачувају емоције и све оно што доживљавају или ће доживити у изазовима времена у коме живе. Наводи да као продукт свега тога понекад настану бесмртни стихови, који у многим случајевима надживе своје ауторе, што је у осталом и једина права награда и величанствена побједа сваког правог ствараоца.

„Ова збирка пјесама је нека врста пресјека мог досадашњег поетског стваралаштва. Искрено се надам да ћете у њој пронаћи изгубљени дјелић себе и да ће вас, можда, навести да размислите о стварима које чине и испуњавају наш живот“, поручио је Братић љубитељима поезије.

Своје стихове Јован Братић посвећује Херцеговини, Шумадији, Дрини, отетом Косову, родном завичају, друштвеној анархији, али и неузвраћеним љубавима.

Љубитељ је традиционално римованог пјесништва, које има своје законитости, укључујући прављење строфа, поштовање слогова, метрике и риме, а понекад прибјегне и модерним изражајним варијантама.

О Јовановој поезији своје стручно мишљење синоћ је дао књижевни критичар мр Момчило Голијанин.

„ Јован Братић крупним корацима ходи по замршеним стазама поезије. Усталио је стил, језик и риму, али и етичке принципе, које је одредио за себе као путоказ“ рекао је Голијанин.

Он је нагласио да су све рјеђи пјесници попут Братића, који пишу о овом времену и за ову генерацију. Посебно је истакао, ријетко виђену, Братићеву емотивну везаност за своје коријене, топлину родног кутка и сеоски амбијент.

Поетско-музичко вече у Дому културе „Небојша Глоговац“ синоћ су употпунили Драгана Матрак Буквић и Горан Дука, казивајући одабране стихове из промовисане збирке пјесама, као и чланови Етно-групе „Свети Димитрије“. Стихове је говорила и Весна Стајић. Једна Братићева пјесма од композитора Горана Дуке добила је и нотни запис, а музичка интерпретација је награђена аплаузима.

Промоцију збирке пјесама „Вјетрови су пробудили сјенке“ уприличили су „Просвјета“ Невесиње и Народна библиотека Невесиње.