Гужве на граничним прелазима између БиХ и Црне Горе са подручја Херцеговине присутне су ових дана, у просјеку се чека око пола сата, а викендом су задржавања и до један и по час, речено је Срни на тим граничним прелазима.

На граничном прелазу Зупци, на магистралном путу између Требиња и Херцег Новог на коме је недавно укинута путарина, рекли су Срни да је у посљедње вријеме појачан саобраћај и да се на изласку из БиХ чека око 40 минута.

На улазу у БиХ из Црне Горе на том прелазу задржавања су двадесетак минута, али су викендом, када је смјена туриста, гужве доста веће.

Повећаним гужвама на том граничном прелазу допринијело је недавно укидање путарине, али и укидање скоро свих епидемиолошких мјера у Црној Гори пред туристичку сезону, што је олакшало и појефтинило путовање туристима, истакли су на Зупцима.

Kако су навели, највише је туриста из БиХ који на том мјесту улазе у Црну Гору, из Србије их је знатно мање, док је број страца занемарив.

Путници на интегрисаном граничном прелазу Враћеновићи - Делеуша, на путу између Билеће и Никшића чекају од 20 минута до пола сата, а задржавања су већа на излазу из БиХ, рекли су Срни на том граничном прелазу.

Викендом се на улазак у Црну Гору на том прелазу неријетко чека и до један и по час, док су радним данима гужве мање, које су иначе повећане посљедњих 20 дана.

На том прелазу су навели да највише туриста прође из Србије и из БиХ.

На граничном прелазу Kлобук, на путу Требиње - Никшић, кажу да путници чекају око пола часа и да се, такође, дуже чека на излаз из БиХ него на улаз.

СРНА

Невесињска полиција од лица З. Л. из Невесиња које је вишеструки повратник у чињењу прекршаја, привремено је одузела мотоцикл марке „Yamasaki YM 150-B“.

Полицијски службеници су 3. јула приликом контроле учесника у саобраћају утврдили да лице З.Л. управаља мотоциклом прије стицања права на управљање, саопштено је данас из Полицијске управе Требиње. Извршеним провјерама у службеним евиденцијама утврђено је да је наведено лице вишеструки повратник у чињењу прекршаја, те да има дуг у Регистру новчаних казни у износу од 8.520 КМ.

Мотоцикл је привремено одузет, а против лица З.Л. је поднесен захтјев за покретање прекршајног поступка надлежном суду.

Полицијска управа Требиње подсјећа грађане да је у току превентивна кампања „Вози опрезно, путуј безбједно“ и апелује на све учеснике у саобраћају да поштују саобраћајне прописе.

Стрељачки клуб „Свети Димитрије“ освојио је треће мјесто на Првенству Републике Српске за пионире које је јуче одржано у Бијељини. Бронзану медаљу у дисциплини ваздушна пушка заслужила је екипа у саставу Владан Голубовић, Алекса Цвијетић и Јован Богдановић. Најбољи су били млади стријелци СК „Геофон“ из Теслића.

Појединачно, Голубовић је имао други резултат, а Богдановић трећи.

Такмичење је организовао Стрељачки савез Републике Српске.

Подручје Херцеговине је прави изазов за археологе. Ових дана стручњаци Музеја Херцеговине наставили су ископавања на локалитету Церница код Гацка. Ту су пронађени остаци једне од цркава које је у овом крају саградила Јелена Лазаревић, кћерка Светог кнеза Лазара и кнегиње Милице.

Ископавања у Церници почели су мјештани 2013. године , а од 2018. Музеј Херцеговине у сарадњи са Биолошким факултетом Универзитета у Београду обавља истраживања овог значајног налазишта.

Археолошки налази говоре да је ријеч о средњовјековној цркви с крај 14. и почетка 15. вијека.

- Ова средњовјековна црква на којој се сада налазимо је обновљена у 16. вијеку јер имамо дијелове средњовјековних надгробнх споменика стећака и поред тих дијелова уочава се камен који је из претходних грађевина кориштен. Установили смо и да је призидана гробница, гдје је сахрањен кнез Никола Расковић, из 1453. - каже Ивана Грујић, кустос археолог.

Током ископавања средњовјековне цркве, археолози су пронашли и много артефаката који упућују на период из 12. вијека, што указује да је испод ове цркве била још старија сакрална грађевина.

Церница је позната по томе да се у њој налазио српски средњовјековни град Кључ у коме је кратко столовао Растко Немањић, прије него што је отишао из очевог двора на Свету Гору и постао Свети Сава.

Мјештанин Цернице Јован Бајчетић на чију иницијативу је почело истраживање овог локалитета, и данас памти предања која говоре да се у овом мјесту некада налазило шест цркава, које су и сада закопане.

РТРС

У Невесињу је ноћас пало 11 литара кише по метру квадратном. Према подацима Републичког хидрометеоролошког завода то је и највећа количина падавина у Републици Српској регистрована у посљедња 24 часа. Осим што је донијела освјежење киша је обрадовала и невесињске пољопривреднике.

Падавине у Херцеговини:

Требиње – 1 л

Гацко- 2

Билећа - 2

Чемерно- 6

Калиновик – 9

У 7 часова у Невесињу је измјерено 15 степени Целзијуса.

Метеоролози за данас најављују промјенљиво облачно вријеме повремено са слабом кишом. Од сутра се поново очекује пораст дневне температуре.

Од почетка ове године двије највеће здравствене установе у источној Херцеговини, болнице у Требињу и Невесињу, збринуле су скоро 800 пацијената позитивних на вирус корона.

Ова два здравствена центра покривају седам општина у којима живи око 70.000 становника и прије пандемије нису имала инфективно одјељење, због чега је било неопходно унаприједити процес рада, саопштено је из Развојног програма УН /УНДП/.

У томе им је помогла висококвалитетна медицинска опрема коју је донирала ЕУ, а која укључује апарат за анестезију, рендген апарат, респираторе, ултразвучне и ЕКГ апарате и значајне количине заштитне медицинске опреме.

Како би растеретили постојеће болничке капацитете који су у априлу достигли максимум, градске власти у Требињу и надлежно министарство отворили су дневну болницу у просторијама студентског дома.

"Трећи пандемијски талас је донио нове рекорде у броју пацијената, па је само у једном дану болница у Требињу хоспитализовала 31 особу", рекао је доктор Станко Буха, напомињући да су капацитети ковид одјељења у Требињу ограничени на 27 болничких кревета, уз додатних шест за изолацију.

Двије трећине укупних капацитета, болница у Невесињу ставила је у функцију збрињавања пацијената обољелих од вируса корона.

Директор ове болнице доктор Велибор Миливојевић истакао је да је ова здравствена установа, иако најмања у систему здравства Републике Српске, успјела савладати бројне изазове и да су реорганизација рада, примјена доступних протокола лијечења и вриједне донације биле најважније карике у борби против пандемије.

Иако је прошло годину и по дана од почетка пандемије, и даље је много непознаница. Водећи људи двије болнице у Источној Херцеговини слажу се да је донирана опрема била кључни елеменат у пружању адекватне здравствене заштите и његе обољелих.

"У тренуцима када се тешко долазило до заштитне и медицинске опреме, достављена помоћ Европске уније и УНДП-а, допринијела је да адекватно његујемо наше пацијенте и лакше организујемо рад медицинског особља", истиче директор болнице у Невесињу.

Путем програма помоћи ЕУ у борби против вируса корона, здравствене установе у Републици Српској до сада су добиле медицинску и заштитну опрему у вриједности око четири милиона КМ, док помоћ за наведене двије болнице у источној Херцеговини износи пола милиона КМ.

ЕУ је до сада издвојила више од 15 милиона КМ за помоћ здравственим установама широм БиХ.

Испорука опреме започела је одмах након избијања пандемије и континуирано се испоручује медицинским установама широм БиХ.

СРНА