Новинарско извјештавање некад се није могло замислити без телеграфа, поште или телефона, а данас је довољно само неколико кликова мишем и иформација је пуштена у етер. Модерно новинарство у овом дијелу Европе многи повезују са појавом „Политике“, али херцеговачка варошица Невесиње може се похвалити чињеницом да су новине са називом овог слободарског мјеста почеле да излазе 16 година прије београдског листа. Прве новине у Старој Херцеговини никле су на моралној побједи чувене „Невесињске пушке“ која је крајем 19. вијека промијенила историјске токове на Балкану. 

Први број листа „Невесиње“ изашао је у Никшићу, 6. маја 1898. године. Појавио се као плод тежње за потпуним националним ослобођењем Херцеговине од Хабзбуршке монархије, а инициран је лично од књаза Николе и тадашње црногорске владе који су давали сталну подршку Херцеговцима у њиховој вјековној ослободилачкој борби.

Због чувене Невесињске пушке овај крај је био симбол јунаштва и прегалаштва и није случајно што је одабран назив „Невесиње“.

Издавач листа било је Акционарско друштво Никшићке штампарије, а уредник Саво Врчевић, публициста и познати сакупљач народних умотворина, један од сарадника Вука Караџића.

Поред политичких чланака, прегледа и вијести, ради којих је “Невесиње” покренуто, у сваком броју објављиван је и “Подлистак” са прилозима из литерарног стваралаштва, педагогије и историје. Запажене прозне радове, од којих су неки објављивани у више наставака, писали су Нико Иванковић, Максим Шобајић, Илија Златичанин, Стево Врчевић, Косто Лучић, Петар Стојановић и други писци. 

„Невесиње“ је брзо постало омиљена штампа у словенским земљама, али и трн у оку тадашњим аустроугарским властима због промоције слободарских идеја. Након 38 бројева Аустро-Угарска укида и забрањује „Невесиње“ у Босни и Херцеговини. У извјештају Земаљске владе у Сарајеву упућеном Министарству иностраних послова у Беч, наводи се да наслов и програм листа без сумње говоре о његовој „великосрпској тенденцији“ и противљењу положају Аустро-Угарске у БиХ. Услиједиле су репресивне мјере и издато је строго наређење свим котарским испоставама да се ширењу „Невесиња“ супроставе нарочитом строгошћу и да све бројеве до којих дођу конфискују.

И поред забране за Босну и Херцеговину лист „Невесиње“ је наставио да прати догађаје у окупираним подручјима. Из Херцеговине пјесници и даље шаљу дописе о страдању народа, потписујући се разним псеудонимима и упуштају се у оштру полемику са листовима који промовишу окупациону власт.

Послије извјесног времена Аустро-Угарска упућује дипломатску ноту и врши притисак на двор краља Николе да потпуно забрани лист сматрајући да је штетан по њихове интересе. Уредништво је излаз из новонастале ситуације пронашло тако што је промијенило назив листа − умјесто „Невесиња“ почео да излази „Оногошт“, практично са истом патриотском орјентацијом, а дописници из Херцеговине су наставили, као и раније, да заговарају слободарске идеје. И његов живот је био кратак – годину дана, али је све то имало значајног утицаја на тадашње прилике у Старој Херцеговини.

Лист „Невесиње“ обновљен послије 96 година

Послије готово једног вијека, ратне 1994. године, из Радио Невесиња је покренута иницијатива да се заједно са „Никшићким новинама“ обнови излажење листа „Невесиње“. У етар путем таласа младе херцеговичке радио дифизије отишле су бројне новинарске приче, свједочанства јунаштва и најблиставији примјери чојства и славе српског војника. Али, новинарски прегаоци су жељели да о свему томе постоје и писани трагови. Руководећи се вјековно блиским духовним везама са Никшићем и у немогућности да сами организују штампање листа, Невесињци су се обратили браћи у Црној Гори за помоћ. На позитиван одговор се није дуго чекало и тако су се послије тачно 96 година у истом омоту појавиле Невесињске и Никшићке новине. Излажење листа симболично је настављено са бројем 39, тамо гдје је било и прекинуто.

Тада директор и главни и одговорни уредник Радио Невесиња Миленко Авдаловић каже да је лист представљао велику радост, не само за новинаре, него и све борце који су у рову имали прилику да гледају своје фотографије и читају изјаве сабораца и старјешина.

− Била су тешка времена у којима је информисање представљало важну друштвену компоненту − истиче Авдаловић, подсјећајући да су се у новинама нашле невјероватне ратне приче, рубрике о погинулим борцима, хуманитарним организацијама и ратној болници, интервјуи са највишим републичким званичницима и црквеним великодостојницима...

Новинари Радио Невесиња су тако уз помоћ колега из Никшића сачували од заборава догађаје и личности из ратних деведестих година које су биле пуне искушења и страдања, али на срећу са епилогом слободе. Уз повремене прекиде лист је излазио двије године.

Тачно на стоту годишњицу од излажења првог броја 1998. године Јавно предузеће Центар за информативну дјелатност из Никшића приредио је фототипско издање старих бројева „Невесиња“ и „Оногошта“ и један комплет се чува и у Радио Невесињу.

Да ли ће „Невесиње“ опет бити инспирација неким будућим генерацијама новинара и љубитељима писане ријечи показаће вријеме.

Одломак из опширног уводника првог броја “Невесиња”:

“Пријатељи и непријатељи, звани и незвани, кад нас угледају, по наравној логици, питаће нас, откуда ми сада банусмо и куд намјеравамо, па прво да их извијестимо чисто и без натезања одмах при нашем изласку.

Као што је прва пушка пукла и објавила устанак у Невесињу из руке старца Јована Гутића, те пламеном својијем захватила цијелу БиХ, привела Црну Гору и Србију да у крв загазе, па и саму руску војску изазвала да се спусти са леденијех пољана и да бој бије на Дунаву за слободу балканскијех народа, тако и ми нађенусмо име нашем листу “Невесиње” да нас подсјећа на та времена, када је српски народ устао да добије потпуну народну слободу, те усвојивши то име, златно у историји српског прегалаштва, узнастојимо наставити пером пут, гдје је пушка стала. Прихватисмо то име, да нам увијек пред очима сјаје, да и нас прегалаштво бодри за нове српске побједе…”

Чланак из јула, 1898. године − Теслина ледена свјетлост

Сви свјетски листови говоре сада о Теслиној електричној свјетлости, уз коју се не развија никакава топлота, већ сва електрична снага претвара се у свјетлост. Тај научни проналазак нашега Тесле примјењује сада практично електротехничар Мур, те је на посљедњој електричној изложби у Њујорку прекрасно освијетлио једну црквицу тако да у њој није било ни спомена о каквој загријаности.

„Тај Муров проналазак на основу Теслинијех штудија, вели бечка штампа, јест свјетлост будућности. Кад се сјетимо колико је несрећа проузроковало садашње освјетљење, то је оправдана жеља, нека би ледена свјетлост што прије и код нас засијала“. 

У Невесињу су током протеклог викенда преминула два пацијента код којих је потврђено присуство вируса корона. Ради се о особама старије животне доби које су имале више хроничних удружених обољења. У Болници Невесиње ноћас је преминула још једна старија особа из Гацка.

На Ковид одјељењу невесињске здравствене установе тренутно је хоспитализовано 16 пацијената, махом средње и старије животне доби. Десет особа користи кисеоничку терапију.

Према посљедњем извјештају Института за јавно здравство РС у Невесињу није било новозаражених лица.

Према подацима Републичког завода за статистику у прошлој години просјечна плата након опорезивања у Невесињу је износила 913 КМ и за 73 КМ је већа у односу на 2019. годину.

Републички просјек износи 956 КМ.

Од девет локалних заједница које имају просјечне нето плате веће од 1.000 КМ три су из Херцеговине ̶ Гацко (1162 КМ), Требиње (1015 КМ) и Источни Мостар (1044 КМ).

Просјечна плата у Љубињу износи 910 КМ, Калиновику 838 КМ и Билећи 795 КМ.

Највећу плату у Републици Српској у 2020. години имали су запослени у општини Станари који су у просјеку зарађивали 1295 КМ.

Српско просвјетно и културно друштво ”Просвјета” Градски одбор Мостар подијелило је данас годишњу Просвјетину стипеднију ”Владимир Ћоровић” за 97 стипендиста – ученика основних и средњих школа и студената из цијеле Херцеговине.

Дођела стипендија одржана је у дворишту Старе цркве након литургије на Васкрсни понедељак.

Овогодишњи стипендијски фонд је 80. 000 КМ, а стипендије је добило 25 ученика основних школа у износу од 500 КМ, 24 ученика средњих школа у износу од 700 КМ и 48 студената по 1000 КМ. Осим стипендија подијељена је помоћ за ученике и студенте који нису међу добитницима, а који су у стању социјалне потребе.

Предсједник Организационог одбора Просвјетине стипендије ”Владимир Ћоровић” Славко Андрејевић поручио је стипендистима да улажу своје знање, покажу заједништво и чувају своју традицију и коријене.

”Поред жеље да материјално подржимо ђаке, студенте и студенткиње, желимо и да Вас подсјетимо на неопходност усвајања и очувања највиших животних вриједности док сте млади, јер сте Ви будућност нашег народа, а наша велика жеља јесте да будете бољи од нас. Примите наше савјете у најбољој намјери и сјећајте их се кроз живот. Нека Вас ова стипендија подстакне на још већу марљивост и прегалаштво и нека буде надахнуће које ће Вас усмјерити ка томе да увијек гледате на животне ситуације позитивно и храбро”, поручио је Андрејевић студентима.

Он је стипендисте подсјетио да требају брижљиво да његују своју традицију, културу и историју.

”У животу ће Вам познавање сопствених коријена и насљеђа омогућити да боље савладате нове околности и изазове на које ћете наилазити. Своје родољубље и национални идентитет увијек исказујте на миран, смислен и достојанствен начин, између осталог и тако што ћете и Ви, с временом, почети да помажете другима, као што ми данас помажемо Вама. Будите увијек поштени људи, с личном одговорношћу и морално исправни. У коријену ријечи образовање јесте ријеч образ, односно поштење, а то је стога што је образована особа само она која је и морално исправна. Улажите у сопствено знање за вријеме школовања, али и током цијелога живота, јер Вам једино знање нико не може узети. Срби и Српкиње Мостара и Херцеговине увијек су били природно господствени људи. Његујте ту особину, не само ријечима већ и ђелима, у сваком тренутку”, нагласио је Андрејевић.

Предсједник СПКД ”Просвјета” Градски одбор Мостар Сана Бјелица Шаговновић честитајући стипендистима истакла је да је мостарска ”Просвјета” поносна што Просвјетина стипендија ”Владимир Ћоровић” из године у годину расте и што су данас у Мостару међу добитницима ученици и студенти из цијеле Херцеговине.

”Иза овога, сада већ могу казати, великог пројекта стоје добри људи који воле свој народ, који воле Мостар и Херцеговину и који желе да улажу у образовање, знање и свјетлију будућност нашег народа и ових простора. Стога им се захваљујем у име ‘Просвјете’ и Организационог одбора Просвјетине стипендије, али и свих наших стипендиста. Срећни смо што се у мостарској Просвјети поново раде велике и лијепе ствари и што се у Мостару окупљамо око добрих и племенитих идеја. Овај град и наша ‘Просвјета’ изњедрили су велика имена попут Шантића, Ћоровића, а надамо се да ће тако бити и у будућности, јер смо се кроз пријаве за ову стипендију увјерили да у Херцеговини стасавају сјајни млади људи”, казала је Бјелица Шаговновић.

Она им је поручила да наставе учити, улагати у себе и своје знање, јер ни вријеме ни сила људска не могу отети: знање и врлине.

”Нашим стипендијама награђујемо најбоље, подстичемо их да се образују и буду изврсни, али настојимо да им поручимо да је једнако важно бити добар човјек и његовати врлине. Настојимо да шаљемо поруку поштовања и заједништва. Будите неко ко у свим својим ђелима, мислима и ријечима – сабира и умножава. Никада не заборавите да су поштовање и љубав према нашој вјери и нацији утемељени на поштовању и свих других вјера и нација”, поручила је Бјелица Шаговновић.

Једна од стипендиста Јелена Кандић из Мостара, студенткиња четврте године руског и енглеског језика и књижевности захвалила се ”Просвјети” и донаторима и изразила наду да ће овај програм, дугорочно опстати.

”Ово је нешто дивно што се десило за Херцеговину и ево наш Мостар. Надам се да је ово традиција која ће се одржати и да ће број стипендиста све више и више да расте. Овим се вреднује наш труд и успјеси”, казала је Јелена Кандић.

Сава Милојевић из Билеће, студент пете године Медицинског факултета у Фочи, другу годину заредом је добитник стипендије. ”Велико ми је задовољство и част што сам другу годину заредом добитник стипендије СПКД ”Просвјета” из Мостара. ‘Просвјета’ и ова стипендија издвајају се изнад свих осталих, јер нас окупљају на светим литургијама гђе захтијевамо живу ријеч Христову. Нису могли наћи љепше дане од Васкрса да нас све окупе под овим сјајним небеским сводом и мостарским сунцем”, казао је Сава Милојевић.

”Неизмјерно је значајна ова стипендија и захвални смо на њој. Јако сам срећна што сам у прилици да се сретнем са људима који у овако тешким временима настоје да се издигну и помогну младима да лакше корачамо на животној стази. Велика је част што су ову стипендију примали Иво Андрић, Светозар Ћоровић и други знаменити људи”, навела је Хелена Брајић ученица из Требиња.

Ученице из Мостара Ивана Маврак и Андреа Беловић нагласиле су да им стипеднија много значи и да их подстиче да буду још боље ученице.

Стипендисти су на поклон добили и по три књиге од Славка Андрејевића – ”Владалац” од Никола Макијавелија, ”Какве су ти мисле, такав ти је живот” оца Тадеја и ”Моћ садашњег тренутка у пракси”, Екарта Тола, а књигама су награђени и студнети који су написали најбоља мотивациона писма.

Просвјета је 1902. године основана, прије свега, као друштво за стипендирање ђака и студената, а Просвјета у Мостару основала је прва два ђачка дома у Босни и Херцеговини.

Просвјетина стипендија обновљена је 2016. године, прво под именом „Стипендија (потомака) породице Докић за ђецу Мостара“, коју је успоставио Славко Андрејевић, потомак чувене мостарске породице Докић, уз подршку Епархије захумско-херцеговачке и приморске, као и породице Бориса Пешке. Године 2018. ова иницијатива се проширује, те од тада стипендија носи назив Просвјетина стипендија „Владимир Ћоровић“. Од 2019. године програм стипендирања укључује ђаке и студенте с територије цијеле Херцеговине. Наш програм данас подржавају 71 донатор и донаторка, који тим својим ђелом шаљу најважнију поруку – поруку заједништва.

Међу најпознатијим Просвјетиним стипендистима били су: Иво Андрић, Јефто Дедијер, Бранко Радуловић, Светозар и Владимир Ћоровић, а стипендије су добили и многи други, касније истакнути Херцеговци и Херцеговке.

ТОП ПОРТАЛ

Српска православна црква данас слави други дан Васкрса, у народу назван Свијетли понедјељак. Сутра је Васкршњи уторак, по народном вјеровању, једини добар уторак у години. И данас и сутра настављају се обилне гозбе у оквиру породичних домова.

На Васкршњи понедјељак свете литургије биће служене у Саборном храму у Невесињу , Цркви Светог цара Константина и царице Јелене у Слату, Храму светог Вукашина у Придворцима и Цркиа светих апостола Петра и Павла на Залому. Богослужења почињу у 9 часова.

Света литургија јутрос ће бити служена и у Храму рођења пресвете Богородице у Мостару.

У Зовом Долу данас је одржана традиционална Васкршња туцијада. У порти Храма свих светих по јубиларни десети пут окупили су се мјештани различити по статусу и годинама да учествују у лијепој обичајној манифестацији. Педесетак учесника подијељено је у три групе.

У конкуренцији дјеце и омладине најтврђе васкршње јаје имала је Николина Миловић. Организатори су је даровали слатким наградама.

Међу омладином овогодишњи побједник је Стефан Зечевић, а увијек занимљиво надметање ветерана завршено је тријумфом Драгана Гутића.

Да све протекне регуларно бринуо се жири. У правилима се наводи да јаје мора бити кокошије, скувано и обојено, без било каквих вјештачких ојачања. Побједничко јаје на крају се разбија пред учесницима и публиком.

Најмлађи учесник Васкршње туцијаде Никола Зечевић нема ни годину дана, а најстарији Милован Зечевић напунио је 63 године.

Такмичари кажу да им је била част што су учествовали у овом лијепом православном обичају. Организаторе радује што се на велики хришћански празник у Зовом Долу окупило доста дјеце.

Празнични дух задржао је мјештане у вишечасовном дружењу.