На Првенству Републике Српске за дјецу до 13 година  које је одржано у Челинцу каратисти Вележа освојили су три медаље.

Филип Вуковић је у борбама, у категорији до 45 кг, заслужио сребрну медаљу, а у катама је добио бронзано одличје. Јелица Товаришић се у борбама, у категорији до 49 кг, домогла бронзане медаље. Невесињски клуб наступао је са шест такмичара.

На првенству су учествовала 304 такмичара из 37 клубова.

Младе одбојкашице Вележа освојиле су сребрну медаљу на завршном турниру за пионирског првака БиХ. Невесињке су данас у Сарајеву послије велике борбе у пет сетова поражене од екипе Либера резултатом 3:2(16:25, 25:20, 25:20, 14:25, 15:9).

Била је то реприза финалног меча за првака Српске и доказ да су пионирке екипе из Невесиња и Бијељине ове сезоне најбоље у држави.

Подсјећамо, Вележ је у полуфиналу савладао првака Федерације БиХ „Центар-ОРТ“ из Сарајева, а Либеро је био бољи од вицешампиона „Куле“.

Одбојкашки клуб „Вележ“ је тако заокружио најуспјешнију сезону од оснивања клуба у којој су три селекције стигле до завршнице за првака, а први тим је изборио пласман у Прву лигу РС.

Младе одбојкашице Вележа избориле су финале Пионирског првенства БиХ. У полуфиналу завршног турнира у Сарајеву Невесињке су данас савладале шампиона Федерације БиХ, екипу ОК «Центар-ОРТ» резултатом 3:1(25:17, 25:23, 18:25, 25:10) и сутра ће се борити за титулу државног првака.

Противник у финалу биће им «Либеро» из Бијељине, екипа са којом су играле у Невесињу прије седам дана за првака Републике Српске. Бијељинке су у полуфиналу поразиле ОК «Кула» резултатом 3:0.

Велико финале на програму је сутра у 14 часова.

Организација "Slow Food" из Требиња је, заједно са Музејом Херцеговине из овог града, покренула поступак заштите аутохтоног херцеговачког сира из мијеха као дијела културног насљеђа, а све је урађено у оквиру пројекта "Траговима предака - виртуелно путовање".

Божана Ђузеловић, виши кустос етнолог у Музеју Херцеговине, каже да је ова установа дио партнерства у коме, осим "Slow Foodа", учествују Центар средњих школа Требиње, Фото-кино клуб Требиње и пољопривредни кластер "Стара Херцеговина".

"Акценат је био на томе да се што више младих људи упозна са нашом традиционалном исхраном, а у току пројекта смо дошли на идеју да сир из мијеха уврстимо на прелиминарну листу нематеријалног насљеђа БиХ, па смо ми из музеја обрадили све расположиве податке и послали их Центру за нематеријално насљеђе у Бањалуци", каже Ђузеловићева.

Из Бањалуке је по процедури све стигло до комисије УНЕСЦО-а, тако да се сир из мијеха сада налази на прелиминарној листи нематеријалног насљеђа.

У требињском "Slow Foodu" гдје су до сада покретали иницијативе за заштиту многих прехрамбених производа, кажу да су многе врсте хране најприје спасене од одумирања, а онда су и сертификоване као здраве и аутохтоне.

"Ту су грах пољак, кукуруз стоданак, боранија рога, парадајз јабучар, али и сир шкрипавац, као и кајмак и сир из мијеха, који су стари и били помало заборављени херцеговачки производи, али су ипак опстали захваљујући јаким напорима појединаца да очувају њихову производњу", кажу у "Slow Foodu" .

Божана Ђузеловић о сиру из мијеха додаје да докази о аутохтоности и старом поријеклу овог производа датирају још из средњег вијека, а што је најзанимљивије, технологија његове производње се није мијењала да данашњих дана.

"Постоје материјални докази да се сир из мијеха помиње још у 14. вијеку, о чему говоре подаци из Дубровачког архива", каже Ђузеловићева, објашњавајући да је процес прављења ове намирнице потекао од сточара који су због потребе чувања сира у љетним мјесецима стављали мале грудвице у козје и овчје мјехове и затим их затварали.

Мијех се прије употребе стављао на дим да се просуши и на тај начин се стерилисао, а онда се у њега стављао сир и све би се добро запечетило да тако одстоји два до три мјесеца, што би представљао добар извор исхране у зимским мјесецима.

Иако ова намирница апсолутно задовољава критеријум аутентичности и континуитета, а на исти начин се производи и данас, што му даје специфичности, Ђузеловићева додаје да је за цјелокупан процес заштите потребан дужи период, јер је тек доспио на прелиминарну листу, а онда БиХ треба да га кандидује на општој листи УНЕСЦО-а.

Ипак, у Требињу су сви убијеђени да ће се то ускоро десити, што би дало велике бенефите и произвођачима и граду Требињу.

Произвођачи све продају на кућном прагу

Божана Ђузеловић каже да је херцеговачки сир из мијеха, специфичног укуса и мириса, и након вишевјековног периода, права делиција на херцеговачким трпезама, па је веома тражен и у ресторанима и у трговинама.

"Иако је можда најпознатији сир из мијеха са подручја Невесиња, све врсте ове делиције су изузетно квалитетне и врло тражене, па сви они који га производе могу на кућном прагу продати све", каже Ђузеловићева.

НЕЗАВИСНЕ НОВИНЕ

Најбоља одбрана Српске је знање, а они који су најбољи су и награђени. Студенти генерације два јавна универзитета у добијају посао у републичким институцијама.

Тим се наставља пракса уведена доласаком на премијерско мјесто Радована Вишковића.

Најбоља међу најбољима је млада невесињска умјетница Ангелина Вукосав. Студенткиња је генерације Академије ликовних умјетности Требиње Универзитета у Источном Сарајеву. Каже да је вриједило учити и имати десетке у индексу. Чека је сигуран посао.

- Наш труд коначно је уродио плодом и да своје знање које смо стекли можемо да оставимо овдје у својој држави. Ово је јако лијеп гест, и вољела бих да се настави са овом праксом, како би и будуће генерације имале исте могућности - рекла је Ангелина Вукосав са Академије ликовних умјетности Требиње, Универзитета Источно Сарајево.

А да се један од најтежих факултета може завршити у року и са најбољим просјеком доказује Ђорђе Ђукановић .Основне студије завршио је на Медицинском факултету у Бањалуци, одсјек фармација .Запослен је у оквиру Центра за биомедицинска истраживања.

- Након годину дана добио сам стално запослење. А оно што ми је јако драго је што сам од Факултета добио подршку у даљем образовању, што ми финансира докторске студије на Медицинском факултету у Бањалуци - изјавио је Ђукановић.

Да је будућност на младима ,не треба да буде само флоскула, поручио је премијер Радован Вишковић.Влада жели да их задржи у Српској и да покаже да вриједи бити најбољи.

- Често се спочитава да не можете добити посао без чланске карте. Ове младе људе нико данас није питао о политичкој националној ни било којој другој припадности, они су овдје само због индекса и оцјена у њему - нагласио је Вишковић.

Република Српска и институције биће увијек уз младе јер су они њена будућност!

РТРС

Општина Невесиње и Саборни храм Вазнесења Господњег обиљежили су данас крсну славу Спасовдан.

Свету литургију у Храму Вазнесења Господњег служио је Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Димитрије са свештенством Епархије.

Након богослужења традиционална свечана литија прошла је градским улицама. Ломљење славског колача и славски обред обављени су у порти Саборног храма.

Владика Димитрије је поручио вјерницима да у радости и љубави прославе празник и отворе своје срца пред Господом.

– Пазите и чувајте једни друге, а то ћете најбоље постићи ако љубите Господа - рекао је Димитрије, нагласивши да треба да се окрећемо свјетлости и љубави и одричемо мрака.

Честитку свештенству и суграђанима упутио је и начелник општине Миленко Авдаловић. Он је своју бесједу посветио упокојеном епископу Атанасију за кога је рекао да је подизао православне светиње и Србима из Херцеговине улијевао хришћанску наду и вјеру. Грађанима је поручио да буду сложни најављујући напредак за ову локалну заједницу.

– Очекујемо да наредних мјесеци уз помоћ влада Републике Српске и Србије урадимо доста добра за народ Невесиња – истакао је Авдаловић.

У порти Саборног храма припремљено је послужење и пригодан културно-умјетнички програм у којем су учествовали чланови КУД-а „Невесиње“ и етно групе „Симонида“ и „Свети Димитрије“.

Славским свечаностима присуствали су црквени великодостојници, представници локалне извршне и законодавне власти, борачких организација, јавних институција, предузећа и гости из херцеговачких општина.