Из Граничне полиције БиХ потврђено је Срни да је дошло до измјене Одлуке Владе Србије приликом уласка страних држављана у Србију тако да држављани БиХ из Републике Српске могу ући у без PCR теста, с тим што приликом уласка морају ићи у изолацију 10 дана.

Портоларол Граничне полиције БиХ Франка Вицан потврдила је да, према измијењеној одлуци Владе Србије, грађани Републике Српске без PCR теста приликом уласка морају ићи у изолацију 10 дана и морају навести тачну адресу на којој ће боравити у за вријеме изолације.

У суботу је објављено да према одлуци Владе Србије која ступа на снагу данас страни држављани морају имати негативан тест на вирус корона не може бити старији од 48 часова.

СРНА

Велибор Миливојевић, представник листе "Остајте овдје - заједно за наш Мостар" изјавио је да Срби коначно имају свог легитимног представника у Мостару.

Миливојевић је рекао да ће се борити за права Срба који, како је додао, до сада нису били конститутивни у Мостару.

Он је поручио да је листа "Остајте овдје - заједно за наш Мостар" спремна на разговоре са свим странкама већ од сутра.

- Можемо рећи да ће већ од сутра имати праву политичку ријеч која ће осликати све оно што је потреба српске заједнице. Сигуран сам да ћемо од сутра кренути да се боримо за конститутивност, за равноправност, за приступ буџетима, радним мјестима - рекао је Миливојевић.

Миливојевић је поручио да ће кроз мирољубиву политику толеранције бити заштитници свих оних који на било који начин у Мостару буду оштећени или не буду у равноправном положају са свима осталима.

РТРС

На локалним изборима у Мостару, према првим прелиминарним резултатима, највише гласова у Градској изборној јединици освојио је ХДЗ БиХ - 6.310, друга је Коалиција за Мостар са 3.820, док је Коалиција заједничке српске листе "Остајте овдје - Заједно за наш Мостар" на петом мјесту са 522 гласа, објавила је Централна изборна комисија БиХ.

Трећа је Хрватска републиканска странка са 1.056 гласова, а четврти је БХ блок који је освојио 902 гласа.

Послије Коалиције српске листе, на шестом мјесту је ХДЗ 1990. са 350 гласова, затим Платформа за прогрес која је добила 305 гласова, Независна листа "Право на град" добила је 226, "Мостар мој дом" 166 и "Лијево крило" 155 гласова.

Ријеч је о резултатима за Градску изборну јединицу по политичким субјектима у којој се бира 13 вијећника од укупно 35.

Прве прелиминарне резултате за изборе у Мостару прочитао је предсједник ЦИК-а Жељко Бакалар на конференцији за новинаре.

Из ЦИК-а су навели да ће ујутро у 9.00 часова на њиховој интернет страници бити објављени први прелиминарни резултати.

У ЦИК-у су изразили задовољство одзивом бирача будући да је излазност била 55 одсто и да су избори одржани у вријеме пандемије, а задовољни су и како је протекао изборни дан.

У Мостару су данас, послије 12 година, одржани локални избори за Градско вијеће.

СРНА

У заосталој утакмици 2. кола Друге лиге РС – Г3 одбојкашице Вележа савладале су данас на Палама екипу Волеро резултатом 3:0. Невесињке су опет биле убједљиве у сва три сета 25:14, 25:13, 25:17 и тако на најбољи начин окончале јесењи дио сезоне.

Зимску паузу Вележ ће провести на челу табеле са реалним амбицијама да у наставку првенства задржи ову позицију која обезбјеђује разигравање за улазак у Прву лигу РС. Други дио сезоне почиње половином фебруара.

ТАБЕЛА:

1. Вележ (Невесиње)...........16

2. Гацко 2 ..….......................15

3. ООК Леотар ....................14

4. Младост (Рогатица) ........ 6

5. Рудо ...................................5

6. Стакорина (Чајниче) ........4

7. Волеро (Пале) .................. 3

Сњежне падавине Републику Српску очекују наредног викенда, Новогодишња ноћ биће сува, али би Божић 7. јануара могао да се забијели, речено је Срни у Републичком хидрометеоролошком заводу.

Метеоролог Игор Ковачић је навео да ће послије вишедневног периода са стабилним али тмурним временом у седмици која слиједи све више јачати јужно и југозападно струјање ваздуха, које ће разбити ниску облачност на сјеверу и поново донијети сунчане периоде.

- У овим предјелима их стварно дуго већ нисмо видјели, а такав је био и новембар који је имао само шест сунчаних дана - рекао је Ковачић.

Он је истакао да ће јужно струјање донијети затопљење, па ће температура ваздуха бити нешто виша све до средине наредне седмице.

Утицај хладног фронта са сјевера и сјеверозапада очекује се између 24. и 25. децембра, а уз захлађење и нижу температуре, Ковачић најављује нешто обилније падавине и снијег.

- Већ 26. децембра у већини крајева имаћемо сњежни покривач, у планинама може бити и већи, за сада су то висине између 20 и 30 центиметара снијега - рекао је Ковачић, који је додао да ће се временска прогноза још кориговати, јер је тешко предвидјети тачну висину снијега.

Према његовим ријечима, 27. и 28. децембра јутра ће бити сува са мразем, а током дана ће уз јужно струјање поново накратко затоплити.

Ковачић је навео да ће 29. и 30. децембра доћи до малог отопљења, па и смањења снијежног покривача, који ће се на планинама дуже задржавати, а најмање на сјеверу.

Новогодишња ноћ ће, према садашњим прогнозама, бити без падавина са температуром ваздуха нешто изнад нуле, али се нове падавине већ очекују 1. јануара и то током пријеподнева.

- Падавине ће почети са кишом на југу, а затим ће се проширити на сјевер и поново ће постојати услови за снијег - додао је Ковачић, који је напоменуо да је несигурно причати и о новом сњежном покривачу.

Он је навео да ће тај период бити са чешћом појавом кише будући да нови поремећај времена долази 4. јануара, па ће за Божић, 7. јануара, постојати услови за снијег.

Сигурно је, напоменуо је, да ће до 10. или 11. јануара бити период и хладнијег времена и услова за падавине, па и снијега, а потом ће наступити период пораста температуре ваздуха која ће бити изнад просјека за јануар.

Ковачић је истакао да нова захлађења треба очекивати крајем јануара и почетком фебруара који би требало да донесе већи пад температуре, израженије минусе.

- Мора постојати период са доста нижом температуром да зима покаже своје зубе - рекао је је Ковачић.

Потом, додао је, опет слиједи период нешто више температуре и стабилнијег времена, да би се крајем фебруара и почетком марта појавио период када би требало да буде снијега и ниске температуре ваздуха.

- Из свега тога требало би да изађемо послије 15,17. марта. Све у свему зима ће бити доста изражена у смислу промјене временских стања - нагласио је Ковачић.

Ковачић је подсјетио да зима на ове просторе стиже сутра и трајаће до 20. марта када наступа прољеће.

СРНА

Српска православна црква и верници прослављају данас Светог Николу Чудотворца – Никољдан, у помен на дан када је овај светац окончао овоземаљски живот 343. године Нове ере. Свети Никола је један од највећих хришћанских светитеља који важи за заштитника путника, морепловаца, рибара и сплавара.

Слава Свети Никола је по броју оних који је славе, без премца међу Србима, а такође је храмовна и манастирска слава СПЦ-а. Посвећено му је више од 600 цркава под јурисдикцијом Српске православне цркве.

Овом празнику посебно се радују деца, која уочи Светог Николе оставе чизмицу у коју се потајно остављају поклони. Обичај потајног остављања поклона везан је за живот Светог Николе, јер он доброчинства и милосрђа никада није чинио јавно.

Свети Никола слави се у време Божићног поста, па верници припремају искључиво посну храну.

Никољдан – најчешћа слава у Невесињу

Најраширенија слава у Невесињу је Никољдан који се прославља у 91 породици што обухвата приближно трећину становништва општине. Јовањдан се прославља у 80, а Ђурђевдан у 65 невесињских породица. Свети архангел Михило као заштитник обиљежава се у 50 невесињских породица и по броју свечара је на четвртом мјесту.

Најрјеђе српске славе у Невесињу су Мратиндан, Свети Вартоломеј, Свети мученик Агатоник и Свети Климент који се обиљежавају у по једној породици.

Поред крсне славе неке породице прислужују још један дан у години који је везан за неки црквени празник. То чине она братства којима се тог дана десило нешто изузетно лијепо или нешто лоше. Тај дан се у већини невесињских породица готово ни по чему не разликује од крсне славе.

Крсна слава се прославља уз обреде и гозбу

У Босни и Херцеговини има скоро 6.000 српских презимена која се везују за 72 славе. Ако је код истог презимена заступљена само једна крсна слава несумњиво је да се ради о једном племену.

Сваки Србин има по један дан у години који он слави и то се зове крсно име, свети и благ дан, записао је у Рјечнику Вук Караџић. Данас је крсна слава обичај да поједине породице и родови сматрају својим заштитником једног хришћанског светитеља и уз посебне обреде и гозбу прослављају његов празник. Иначе, трагове овог обичаја имали су сви Словени, па и Индоевропљани, Трачани, стари Грци, Илири, Римљани и други. Али, као крсна слава одржао се прије свега код православних Срба, а до прије неколико деценија и свих Македонаца. Спорадично су крсну славу имали и Хрвати у Херцеговини, средњој Босни, Лици и Далмацији. Има је такође код Арбанаса католика, а под српским утицајем било је и код Румуна.

Поријекло крсне славе ни до данас није довољно расвијетљено. Све досадашње хипотезе могу се свести на два основна гледишта. Једно предање сматра да је крсно име успомена на дан када су многобожачки преци појединих породица прешли у хришћанску вјеру, а друго гледиште је анимистичко које у крсној слави види један култ предака.