Radio Nevesinje
Од посљедњег извјештаја о епидемиолошкој ситуацији у Републици Српској, у посљедња 24 часа, извршено је тестирање 1254 лабораторијских узорака, а нови вирус корона потврђен је код 646 особе у Републици Српској. Међу њима је и пет лица из Невесиња.
Према завничним подацима Института за јавно здравство РС у Невесињу је од почетка епидемије ковид-19 потврђен код 170 особа. Тренутно је активно 86 случајева.
У посљедња 24 часа пријављено је 16 смртних случајева код којих је потврђено присуство новог вируса корона.
С обзиром на сложену епидемиолошку ситуацију, из Епископског савјета СПЦ у Црној Гори, међу којима је и Епархија захумско-херцеговачка и приморска, позивају све православне вјернике и све остале грађане на поштовање здравствених препорука, као и на прослављање крсних слава у кругу уже породице.
"Видимо да епидемија овога вируса погађа читав свијет. Не смије се дозволити да ова болест заустави живот, па ни духовни и црквени живот, али је неопходно да се придржавамо, колико је год могуће, мјера предострожности, како би умањили штетне друштвене посљедице епидемије“, наводи се у саопштењу Епископског савјета СПЦ.
Православни вјерници се позивају, нарочито они који ће у наредном периоду прослављати своје крсне славе, да ове године то ураде уздржаније и скромније него иначе.
"Лијепо је и благословено угостити своје рођаке и пријатеље у свом дому на дан крсног имена, али је још љепше и благословеније, нарочито у оваквој здравственој ситуацији, бринути о добробити свих наших ближњих. Сматрамо да је умјесно да се крсне славе, којих је доста у наредних неколико мјесеци, по нашим домовима овога пута прославе у ужем кругу, уз благослов дома од стране свештеника или благосиљање славског колача у храмовима, у договору са паросима", наводи се у саопштењу.
Радио Требиње
Након што су, током маја и јуна 1992. године, етнички очистили од Срба простор од Брадине понад Коњица све до Пребиловаца, нови господари долине Неретве дуго нису били организационо и логистички спремни да контролишу пространу територију испражњених српских села и крајева. На том простору налазио се читави галиматијас војних и паравојних јединица, а за команду над њима и за планирање и извођење војних операција водио се тихи рат између муслиманског и хрватског војног и политичког руководства.
Почетком новембра извршена је реорганизација непријатељских јединица којом су од бојни (батаљона) и сатнија (чета) формиране бригаде. Тако су од Рошце планине на обронцима Прења на сјеверу до ријеке Брегаве на југу борбене положаје наспрам Невесињске бригаде запосјеле четири непријатељске бригаде. Иако су главне полуге командовања још увијек биле у рукама Хрватског вијећа обране (ХВО), све што се дешавало у долини Неретве било је под будним оком политичког и војног руководства Хрватске, а њена команда Јужног војишта је учествовала у планирању и реализацији свих војних операција на том подручју.
Та команда је, 9. октобра 1992. године, издала наредбу за припрему нападне операције на мостарско-невесињском правцу. Циљ операције је био да се у првој етапи јаком артиљеријском ватром Невесињској бригади нанесу што већи губици у људству и борбеној техници, поремети систем командовања и веза, те унесе дезорганизација у борбени поредак бригаде. Потом би слиједили фронтални пјешадијски напади на изабраним правцима да се разбије прва линија одбране бригаде, а затим, увођењем свјежих пјешадијских и оклопно-механизованих јединица, настави напад и заузме линија: Мала Вележ – Гребак – Фатњача – Снијежница – Хргуд. У другој етапи, у случају повољног развоја борбене ситуације, непријатељ би наставио гоњење јединица бригаде до границе са Савезном Републиком Југославијом (СРЈ). Операција је добила тајни назив Бура.
Стање Невесињске бригаде уочи битке
Након стабилизације и учвршћивања положаја Невесињске бригаде у Подвележју, у јулу 1992. године, дошло је и до својеврсне стабилизације саме бригаде. Избјеглички талас из долине Неретве се донекле примирио, људи су нашли какав – такав смјештај за своје породице и могли су са мање проблема да се посвете одбрани преостале територије и да буду спремни за евентуални повратак на своја тек напуштена огњишта.
Треба нагласити да је прије почетка операције Команда бригаде располагала информацијама о припремама непријатеља за напад. Различитим методама прикупљања обавјештајних података дошло се до сазнања о циљевима, покрету и груписању његових снага.
Пуковник Новица Гушић, командант Невесињске бригаде
Кретање становништва утицало је и на промјене бројног стања бригаде, које се до јесени прилично стабилизовало и износило око 3.500 људи. Ако се има у виду да је дио бројног стања отпадао на јединице које нису биле у непосредном додиру с непријатељем, да је око половине људства било на одмарању код куће, процјена је да је у јединицама на првој борбеној линији у тренутку напада било око 1.500 бораца.
Почетак и ток битке
За почетак операције непријатељ је изабрао недјељу, Митровдан, 8. новембар 1992. године, празник који један дио српских породица слави као своју крсну славу. Артиљеријска припрема напада отпочела је у 5.55 часова дејством по свим важнијим циљевима у зони одбране бригаде, као и по цивилним објектима у граду Невесињу. Цијени се да је за вријеме операције на положаје бригаде пало између 15 и 20 хиљада артиљеријских пројектила. Таква силина удара, посматрана бројем испаљених пројектила и трајањем саме артиљеријске ватре, није забиљежена у Херцеговини прије, а ни послије те операције.
Око 10.00 часова интензитет непријатељских удара је смањен, поготово по циљевима на предњем крају одбране, а отпочели су пјешадијски напади.
Најинтензивнији напад је био у рејону одбране 4. моторизованог батаљона у рејону села Горњи Врањевићи. Јаки пјешадијски напади отпочели су и на другим правцима и то у рејону одбране Првог батаљона на Доњем Брштанику, гдје је непријатељ потиснуо дио одбране на Коташници и са коте 690; у рејону одбране Другог батаљона у Подвележју, гдје је непријатељ успио заузети објекат Шиповац и у рејону одбране Трећег батаљона у рејону Равница и Гњилог брда.
Око поднева су почели пристизати борци који су били на одсуству, али и појачања од сусједних јединица. Најприје је дошла помоћ из Друге лаке бригаде и јединица МУП из Невесиња. То је за све био изузетно позитиван знак, који је давао гаранције да ће бригада успјети у одбрани својих положаја. Пристигли борци, поред појачања, пренијели су борцима на фронту атмосферу из Невесиња која се једноставно могла сажети у неколике ријечи: све се дигло на ноге, и старо и младо хоће да пружи свој допринос одбрани бригаде и Невесиња.
У смирај првог дана битке смирила су се и обострана дејства. Тај предах је искоришћен да се сведу резултати борбе, да се изврши попуна муницијом и другим потребним средствима и спремно дочека наставак операције.
Напади нису престајали наредних пет дана. Њихов интензитет није био једнак ономе који је испољен првог дана, али је сво вријеме трајања операције одржавана борбена тензија која није дозвољавала ни тренутак опуштености. Непријатељ је на разне начине покушавао да промијени ситуацију у своју корист: покретао је тенковске јединице ка предњем крају одбране бригаде, нападао са фронта на различитим правцима, убацивао диверзантске групе у борбени распоред, ометао радио везе, испољавао различита психолошко-пропагандна дејства преко својих средстава информисања, али се све то показало безуспјешним.
Поред Друге лаке бригаде и Станице јавне безбједности из Невесиња, помоћ бригади је стигла и из других јединица Херцеговачког корпуса. Незамјењиву улогу у неутралисању непријатељских артиљеријских јединица имао је 13. мап. Треба истаћи помоћ у људству коју је на Врањевиће упутила Станица јавне безбједности из Гацка.
Што се тиче приштапских јединица Херцеговачког корпуса, помоћ бригади је пристигла од стране Извиђачко-диверзантског одреда, Батаљона војне полиције и Батаљона везе.
Изузетно корисно садејство остварено је са Билећком бригадом и њеним артиљеријским јединицама које су ватрене положаје имале на планини Хргуд.
Непријатељ је претрпио потпуни пораз!
Бригада је успјешно одбранила своје положаје, а враћени су они који су изгубљени првог дана. Сви, осим коте 690, која је враћена под контролу бригаде почетком фебруара 1993. године.
У току битке погинула су 42 српска борца. Теже и лакше је рањено око 100 бораца.
Подаци о губицима непријатеља нису прецизни. Незванични подаци од појединих припадника непријатељских снага који су објављени у књигама, фељтонима штампаних медија, на интернет страницама… говоре да су њихови губици били велики. Погинула су два официра ХВО високог ранга, пуковници Божан Шимовић и Перо Далматин.
Значај битке
Важност битке се огледа у томе што је стављена на пробу снага комплетне Невесињске бригаде, први пут након њеног формирања. По броју и јачини ангажованих снага непријатеља, посебно када се гледа количина испаљених артиљеријских пројектила, ова битка спада у ред најопсежнијих које су вођене на простору Херцеговине током читавог рата.
У току ове битке у пуној мјери дошло је до изражаја јединство народа и његове војске на овом дијелу ратишта, које може послужити као позитиван примјер у анализама у којима се цијени спремност једног народа да брани своју слободу.
Колико је показала снагу и јединство српског народа у Невесињу, ова битка је на површину избацила суштинску неискреност хрватско-муслиманске коалиције. Наиме, њихов међусобни рат, који је отпочео непосредно након митровданског пораза, ставио је до знања да Хрвате и Муслимане једино може удружити оружана борба против Срба.
Било је великих битака које су вођене и прије и послије Митровданске, али је она по стварним размјерама и у свијести народа и бораца Невесиња и Херцеговине постала и остала мјера и „мајка“ свих битака. Захваљујући блиставој побједи над вишеструко јачим непријатељем, Невесињска бригада је о Видовдану 1993. године одликована орденом Немањића, међу првим јединицама које су то признање добиле у Војсци Републике Српске.
Зоран Јањић / Слободна Херцеговина
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске данас је исплатило 2.444.349 КМ подстицаја за пројекте руралног развоја и премију за млијеко.
Подстицаји су исплаћени посредством Агенције за аграрна плаћања Републике Српске, саопштено је из ресорног министарстарства.
- О наредној уплати јавност ће бити благовремено обавијештена - наведено је у саопштењу.
Из Дома здравља Невесиње обавјештавају све грађане са респираторним инфекцијама да преглед закажу на број тел. 066 143 324.
Прегледи ће се обављати у ковид амбуланти у периоду од 08 до 10 часова и од 11 до 13 часова.
Узимање лабораторијских узорака за пацијенте са респираторним инфекцијама обављаће се у 09 часова, а снимак РТГ плућа у 11 часова.
Осигураници Фонда здравственог осигурања Републике Српске од данас ће моћи да користе нова права из здравственог осигурања, првенствено у области продужене медицинске рехабилитације која се, између осталог, односе на оне који су прележали вирус корону, као и на дјецу до 15 година.
Из Фонда су навели да почиње примјена прописа којим је, између осталог, омогућено осигураницима који су прележали инфекцију вирусом корона на продужену медицинску рехабилитацију у трајању до 28 дана, а у случају потребе и на обнову рехабилитације.
Ово право остварује се на основу отпусног писма из болнице, на приједлог надлежних љекара специјалиста.
Измјеном Правилника о условима и начину остваривања права на продужену медицинску рехабилитацију омогућена је рехабилитација и осигураницима послије акутног инфаркта миокарда на приједлог кардиолога, васкуларног или кардиохирурга, док су раније ово право имали само осигураници који су имали неки оперативни захват на срцу.
Новина је и да ће дјеца до 15 година, када је то неопходно, моћи да одлазе на продужену медицинску рехабилитацију, више пута у току године, и то само на упутницу породичног доктора, без комисијског одлучивања.
Из ФЗО подсјећају да су прије неколико година омогућили да дјеца до 15 година имају право сваке године на рехабилитацију.
- Такође, тада смо и дјеци до 18 година омогућили рехабилитацију без комисијског одлучивања и ограничавања трајања рехабилитације - наводи се у саопштењу.
У случајевима посттрауматских стања, односно прелома код дјеце, још раније је омогућено да се дјеци обезбиједи директан приступ рехабилитацији и након ванболничког збрињавања.
- Дакле, сада је учињен још један искорак и настављен је континуитет у обезбјеђивању што квалитетније здравствене заштите најмлађих. Такође, протеклих година, поред за дјецу, доступност медицинске рехабилитације је нарочито унапријеђена и за лица са инвалидитетом, али и за осигуранике са другим обољењима и стањима - наводи се у саопштењу.
Да поред проширења права, настоје и поједноставити процедуре остваривања права, из ФЗО потврђују и новим примјером једноставније процедуре код одобравања продужетка медицинске рехабилитације.
Раније су осигураници сами морали да поднесу захтјев стручној комисији да им се одобри већи број дана рехабилитације, док ће сада здравствена установа у којој се лијечи осигураник подносити захтјев за продужетак рехабилитације.
Поред новина у области продужене медицинске рехабилитације, од данас ће лијекови "еноксапарин" и "далтепарин", које најчешће користе труднице код тромбофилије и венске тромбозе, убудуће ићи на терет Фонда, а не домова здравља.
- Захваљујући томе, очекујемо да ће ови лијекови бити доступнији трудницама, а истовремено ћемо значајно финансијски растеретити домове здравља. С обзиром на то да су поменути лијекови представљали велико финансијско оптерећење за домове здравља, дешавало се да их труднице саме морају да купују, јер их није било у домовима здравља, и накнадно рефундирају трошкове од Фонда - наводе из ФЗО Републике Српске.
Осигураницима за вријеме болничког лијечења биће убудуће доступан нови лијек "ертапенем".
Ријеч је о антибактеријском лијеку који је намијењен првенствено лијечењу дјеце, али и одраслих у случајевима инфекције коже и меких ткива код дијабетичног стопала, акутних гинеколошких инфекција и другог.
У саопштењу се наглашава да наведена проширења права из здравственог осигурања потврђују опредијељеност ФЗО Републике Српске да, када год се укаже финансијска могућност, раде на додатном побољшању здравствене заштите грађана Српске и да је то њихов приоритет.
СРНА