Уважени српски научник и географ Јован Цвијић још прије једног вијека за Невесиње је рекао да је колијевка народне пјесме, мјесто витешких традиција, бунта и вјечите борбе – крај етички и национално најсвјежији у којем се испољавају „најбоље врлине динарског типа наше расе“.

Невесиње је одувијек рађало горштаке – витезове које ни турска груба сила, ни аустријска мудра политика, ни окрутна фашистичка експедиција није могла саломити и у њима убити патритски и национални дух.

Славни турски путописац Евлија Челебија још 1666. године за становнике тадашње Невесињске жупе написао је да се одликују бистрином, знањем и сналажљивошћу. Пажњу и дивљење напредне свјетске јавности Невесињци су завриједили 1875. године када су први у поробљеној Европи смогли снаге да се супроставе моћној турској царевини. Њихови јуначки мегдани по херцеговачким гудурама исписани су златним словима на странама историје, а њихова пожртвованост ушла је у народне пјесме и филмове. Слободарско опредјељење, јунаштво и племенитост Невесињци су испољили и кроз добровољачки покрет у ослободилачким ратовима Србије и Црне Горе и као активни учесници антифашистичке борбе у Другом свјетском рату. Коначно, у посљедњем одбрамбено – отаџбинском рату опет су устали да бране свој дом и слободарску традицију предака.

На невесињском кршу поникли су признати научници, инжењери, љекари, глумци и спортисти који су трагајући за бољим животом населили све свјетске меридијане. Ипак завичај и корјене никад нису заборављали, радо су причали о свом крају и интересовали се за братственике који су вриједно радили у питомом Невесињском пољу.

Након славних устаника које је предводио чувени Перо Тунгуз, крајем 19. вијека Невесиње показују да им од руке иде и наука. Први Невесињац са титулом доктора Петар Миљанић стиче европску славу и најављује плејаду угледних љекара који су поникли на херцеговачким просторима. Међу њима треба посебно издвојити браћу Милана и Риста Жерајића, љекаре српске војске у Првом свјетском рату и Владимира Гаћиновића који је скоро двије деценије сам лијечио народ у Невесињу.

Богдан Жерајић

Прва Херцеговка и уопште трећа Српкиња која је стекла титулу доктора наука је Невесињка Ангелина Јакшић, оснивач Националне српске лиге жена.

Током Аустро – Угарске окупације Невесиње опет потврђује да је живи вулкан народне снаге. Било са пушком или пером у руци Невесињци показују снажну националну освијешћеност и жељу да живе у слободи. Херојство Богдана Жерајића надахњивало је будуће генерације у сталној борби против освајача. С друге стране, визије праведне и уједињене Европе Димитрија Митриновића задивиле су интелектуалце тог времена. Идеје авангардног Херцеговца који је одрастао у Невесињу добиле су своје контуре тек много деценија касније, али су ипак потврда да је наш човјек дао моделе идеалног друштва.

Алекса Ковачевић

У Другом свјетском рату Невесињци су се опет први на југословенским просторима супроставили фашистичкој сили. Претрпјели су велику жртву, али су сачували слободарски дух.

У америчкој држави Колорадо једна планина добила је име по невесињском пилоту Васу Бендераћу који је као члан посаде америчког ваздухопловства показао задивљујућу храброст и умијеће у борбама против њемачке авијације. Пуковник Јован Фржовић био је најужем кругу руских официра који су руководили првим совјетским тестирањима атомске бомбе током Хладног рата.

Михајло Лабало

Милош Лазаревић је од Министарства културе Француске добио највеће признање које се у тој земљи додјељује у области архитектуре, новинар Борис Спремо је ушао у Канадску кућу славних, а научни резултати др Радослава Радовановића уграђени су у прописе Међународне агенције за атомску енергију и Свјетске здравствене организације.

Борис Спремо

Рођени Невесињци су и дугогодишњи рекордер Југославије у бацању кугле Алекса Ковачевић, учесник три зимске олимпијаде Борислав Вујадиновић, легендарни фудбалер и тренер Драгомир Окука, поета свјетског гласа Перо Зубац, најпознатији српски лингвиста Милорад Телебак, хуманиста Михајло Лабало.

Завичајну везу са Невесињем имају и кошаркаши Ђорђе Андријашевић, Ратко Радовановић, Дејан Бодирога и Зоран Савић, глумци Бред Декстер и Небојша Глоговац, новинар Мирослав Радојчић, филозоф Мирко Зуровац...

Ратко Радовановић

Тражећи бољи живот и мекшу кору хљеба Невесињци су стизали у све крајеве свијета и готово по правилу су били успјешни и цијењени. Илија Ковачевић се познавао са Николом Теслом, Владимир Гаћиновић је друговао са Сигмундом Фројдом, пријатељство Алексе Ковачевића и прве звијезде Олимпијаде у Берлину Џесија Овенса излазило је из спортских оквира, а глумац Бред Декстер, односно Вељко Шошо, освојио је срце Мерилин Монро.

Списак Невесињаца који су оставили траг на разним дијеловима земаљске кугле је много дужи и право је чудо да је једно мало Невесиње свијету дало толики број умних и даровитих људи.

Драгомир Граховац

Из Електро-Невесиња су за сриједу, 21. октобра од 9 до 12, најавили сервисно искључење 10-киловолтног извода Лука, тако да струју неће имати потрошачи у селима Сопиља, Хрушта, Лакат, Зијемља, Хумчани, Бијења, Придворци, Ковачићи, Кљуна, Пресјека, Прковићи, Крушевљани, Лука и Сељани.

Као разлог обуставе електричне енергије наводе се радови на далеководу.

Изложбом документарне грађе под називом "Мостарски књижевни круг" аутора Златка Сердаревића, у Владичином двору у Мостару завршене су овогодишње, 101. "Шантићеве вечери поезије".

Изложба на 12 панела приказује активности групе мостарских књижевника и пјесника који су ангажманом на списатељском и издавачком раду, сарадњом са низом познатих књижевника из цијеле регије, Мостар на крају 19. и почетком 20. вијека сврстали у највеће културне центре на ширем простору.

- Овом скромном изложбом покушавам пружити бар назнаке колосалног и импресивног дјела на пољу културе које је једна изврсна генерација остварила крајем 19. и почетком 20. вијека и има циљ да нас подсјети на то славно доба - рекао је синоћ Сердаревић.

Он је навео да је то била златна генерација Мостараца која је тај град повезала са Европом и уздигла га на највиши ниво који је у културној историји града забиљежен.

Сердаревић је навео да је концепција изложбе замишљена тако да фрагментарно и лапидарно прикаже само један мали дио од оног пута који је овај мостарски књижевни круг прошао, од младих дана, па све до њиховог стасавања у велике књижевнике и пјеснике.

- Ово је само једна иницијација колико би требало тога изложити да се у потпуности представи све што су они урадили. Тај период Шантића, Ћоровића, Дучића, Шоле и Ђикића представља најблиставији дио културне историје града Мостара - рекао је Сердаревић.

Изложбу "Мостарски књижевни круг" отворио је академик Данило Марић, који је нагласио да свака генерација има по два-три Мостарца који се памте, а да је један од њих сигурно Златко Сердаревић, који стиже до сваког мостарског кутка од значаја.

Он је нагласио да Сердаревић посједује велику архиву и документарну грађу од огромног значаја за Мостар.

Марић је навео да ова изложба, документарном грађом и фотографијама, свједочи о стасавању и раду једне генерације мостарских културних посленика који су успјели достићи врх пирамиде књижевног и пјесничког стваралаштва, чиме су Мостар издигли и сврстали у ранг културне метрополе балканске регије.

Овогодишње "Шантићеве вечери поезије" у Мостару одржане су од 11. до 18. октобра уз разне садржаје и богат културни програм.

Сања Бјелица Шаговновић, вршилац дужности предсједника мостарског Градског одбора Српског просвјетног и културног друштва "Просвјета", рекла је да су организатори веома задовољни одржавањем манифестације.

Пандемија вируса Корона од почетка 2020. године у великој мјери наметнула је човјечанству нова правила којима га је приморала да измијени начин живота како би се сачували милиони људи на које вирус доспије и испољи његова опака својства. Оно што је до јуче било толико уобичајено, нешто што се подразумијевало као саставни дио свакодневице: туристичка путовања до далеких крајева планете, одласци међу десетине хиљада људи који на стадионима и халама присуствују спортским и музичким догађајима, посјете позоришним и биоскопским представама, куповина или провођење слободног времена у великим тржним центрима… у тренутку је постало недопустива и опасна навика. Чак су и ратне трубе утихнуле, а владари земаља и градова, умјесто прибављања и употребе ракета и топова, забавили су се тиме како да збрину обољеле и да измисле оружје неби ли се супротставили непријатељу који у смртоносном походу не бира жртве – са истим циљем и на исти начин напада и цара и чобанина.

Иако је епидемиолошка ситуација у Србији и околним земљама значајно утицала на обим и динамику активности Удружења Невесињаца у Београду, није спријечила да се реализује један од његових основних годишњих задатака – обиљежавање Митровдана. Напротив, ове године митровданске свечаности обогатила је изложба слика Наташе Глигорић.

Ова вриједна жена (иначе праунука знаменитог хајдучког харамбаше Пера Тунгуза, једног од најистакнутијих првака устанка Невесињска пушка) у круговима завичајних удружења Херцеговаца у Србији позната је као истрајан борац за развијање и његовање културе сјећања на све догађаје који се тичу борбе српског народа за слободу. Међутим, због њене скромности тек мањи круг људи знао је да се бави и сликарством. Овога пута одлучила је да изађе из анонимности и да се широј јавности представи првом изложбом својих слика коју је симболично назвала „У сусрет Митровдану“.

Изложба је приређена у Галерији 73 на Бановом Брду у Београду и свечано отворена у петак, 16. октобра 2020. године. Отварању изложбе, поред Наташине породице и пријатеља, присуствовао је знатан број чланова Удружења Невесињаца и осталих херцеговачких удружења у Београду.

Изложбу је отворила директорка Галерије Мирела Пудар. Због своје љубави према умјетности и поштовања према Херцеговини, ова шармантна дама је показала да уважава потребу завичајних удружења да оставе некакав свој печат у културној матрици Београда. Култура и умјетност имају благотворно дејство на човјека и на друштвену заједницу, поготово у кризним временима каква су ова у којима се тренутно налазимо, рекла је Пудар.

Потом је присутне поздравила и ауторка изложбе, која није крила радост због тога што је њен вишегодишњи труд напокон доспио пред лице и суд јавности.

„У свом релативно зрелом добу одлучила сам да услишим вапај своје душе која се гушила у укалупљености и годинама изнова понављаној дневној рутини. Вредности као што су слобода, лични развој, аутентичност, креативност, нису могле бити досегнуте у устајалој води програмиране, једноличне свакодневице једног дипломираног економисте. Тако се вратих својој пасији из младости, цртању и сликању, схвативши да их заправо никад нисам ни напустила“, рекла је Глигорић. Нагласила је да за квалитет својих слика велике заслуге има њен ментор, професор Милован Крзнарић, коме је исказала посебну захвалност, а бесједу је закључила поруком – цитатом теоретичара умјетности Лесинга: „Сликамо очима љубави, па нас стога морају оценити само очи од љубави”.

У име Удружења Невесињаца у Београду присутнима се обратио Зоран Јањић, предсједник Извршног одбора. Говорио је о нужности наше генерације да има знање и свијест о невољама кроз које је прошао српски народ Невесиња и Херцеговине кроз читав 19. и 20. вијек и обавези да та знања пренесемо на млађе нараштаје. Он је похвалио напоре које Наташа испољава у његовању наших традиционалних националних вриједности, а посебно начин на који чува и његује породично и укупно сјећање на њеног знаменитог прадједа.

„Када би сви Срби знали о својим прецима и чували успомену на њих као што то чини Наташа, сигуран сам да би имали далеко снажније утемељење у свом идентитету и не би требало да бринемо за своју будућност“, истакао је Јањић.

Он је најавио да ће се помен погинулим борцима и ове године служити на Митровданске задушнице у цркви Светог Саве на Врачару, као и то да се гради споменик оснивачу и првом команданту Невесињске бригаде, пуковнику Новици Гушићу.

О ујметничким дометима Наташе Глигорић говорио је њен учитељ сликања, професор Милован Крзнарић, који је, између осталог, истакао:

„Изложба госпође Наташе је догађај и освежење јер се враћа вишевековним уметничким поступцима, лепим осећајем за одабране теме, тако драге уметницима прошлих времена, сигурне композиције и владање тонским решењима. Не ретко госпођа Глигорић посеже за композиционим решењима „немих учитеља“, транспонујући их на себи својствен начин“. Сврставајући њен приступ умјетности у „реализам без обала“, Крзнарић је закључио да ће Наташино дјело „протоком времена досећи границе савршеног израза“.

Послије лијепих професорових ријечи изведен је пригодан културни програм у коме су учествовали истакнути умјетници, активни чланови и пријатељи Удружења Невесињаца у Београду. Један од њих је народни гуслар Славко Алексић, који је достигао врхунске домете у вјештини гуслања, али и у интерпретацији и тумачењу наше епске поезије. У првом наступу представио се одломком пјесме „Невесињска пушка“ чији је аутор Боро Граховац, а у другом је пјевао дио народне пјесме „Удаја сестре Душанове“.

Да су Невесињци и Херцеговци уопште обдарени различитим талентима увјерила нас је Биљана Ристић. Ову афирмисану сликарку највише памтимо по изложби слика „Јунаци Херцеговине“, којом је на каменим плочама представила све значајније прваке устанка „Невесињска пушка“. У међувремену се доказала и као успјешан пјесник, а овом приликом одрецитовала је неколико својих пјесама.

Божидар Бјелица Јапан, инжењер електротехнике, освједочени родољуб и заљубљеник у летење, издао је неколико романа и збирки пјесама, а имао је запажену улогу у писању и припреми за штампу монографије Невесиње. Ове вечери рецитовао нам је пјесме из свог родољубивог и љубавног опуса.

Укупном лијепом утиску ове вечери допринио је својим чаробним гласом појац Љуба Манасијевић, који је освједочени пријатељ Удружења.

Све присутне врцавим и увијек занимљивим афоризмима разгалио је афористичар Митар Ђерић Лаки. У професионалној каријери обављао је високе дужности у области безбједности а у књижевности је, по мишљењу већине књижевних критичара, доспио у сами врх српске и европске афористике.

На тај начин је завршено ово лијепо вече које је унијело ведрину у сивило свакодневице оптерећене стрепњом од вируса Корона, те највеће пошасти новијег времена. Завршимо овај извјештај поруком: Наташа Глигорић је учинила оно што је била кадра. Ако свако од нас учини сличан напор у складу са својим талентом, тада можемо казати: има наде за нас и наш народ неће пропасти.

Текст: Зоран Јањић

Фотографије: Сретен Јаковљевић/Стара Херцеговина

У Дом здравља Невесиње јутрос су пристигли резултати осам тестираних узорака на вирус корона и у четири случаја потврђено је присуство ковида-19.

Како су појаснили из Хигијенско-епидемиолошке службе, у питању су три особе средње и једна млађе животне доби, два мушкарца и двије жене.

Мушкарац средње животне доби биће хоспитализован у Болницу Требиње.

У Дому здравља су потврдили да се током викенда у ову здравствену установу јавио већи број пацијената са повишеном температуром и респираторним симптомима.

Општински штаб за ванредне ситуације сутра ће одржати сједницу на којој ће разматрати актуелну епидемиолошку ситуацију у општини Невесиње. Састанак у Великој сали СО Невесиње заказан је за 13 часова.