Црква Милошевка у Луци у петак, 28. августа прославиће крсну славу ̶ Велику Госпојину.

Након свете литургије која почиње у 9 часова биће обављен славски обред.

Црква Успења пресвете Богородице саграђена на локалитету Оцркавље 1893. године. По предању ту је некада био манастир Милешева који Вук Караџић у своме Рјечнику помиње као напуштени манастир у Херцеговини, што је врло вјероватно јер се црква у Луци назива и Милошевка. Приликом изградње цркве пронађена је засвођена гробница са двије камене софе озидане тврдим малтером. Нову цркву освјештао је митрополит захумско-херцеговачки Серафим Перовић на црквену славу, Велику Госпојину 1894. године. Црква је обновљена 1978. године.

Десетак мјештана Луке 24. априла 1997. године код цркве су били свједоци правог чуда Божијег. Када су копајући раку у оближњем гробљу ударили поклопницу неког старог гроба, звоно на цркви је само зазвонило три пута.

Казном од 1.000 до 2.000 КМ биће кажњен возач уколико се на путу у насељу креће брзином која је за више од 50 км/х већа од дозвољене. 

Предвиђено је то Преднацртом закона о измјенама и допунама Закона о основама безбједности саобраћаја на путевима (ЗОБС) у БиХ.

У том документу се, такође, наводи да ће исти износ казне бити написан и возачу или инструктору вожње док оспособљава кандидата у практичном управљању возилом, код којих се утврди количина алкохола у крви већа од 1,5 г/кг.

Од 1.000 до 2.000 КМ, буду ли предвиђене измјене усвојене, биће кажњен и власник односно носилац права располагања возилом који дозволи да његовим аутомобилом управља лице које на то нема право (нпр. нема возачку дозволу). Иста казна предвиђена је и за оног којег нађу за воланом прије стицања права на вожњу.

И то није све - ко у насељу буде возио више од 50 км/х изнад дозвољене брзине, како је планирано, уз новчану казну добиће и забрану вожње од шест до девет мјесеци, као и два казнена бода.

Идентична забрана те такође два казнена бода, предвиђени су и за оног ко вози иако има више од 1,5 г/кг алкохола у организму.

Уколико било ко од њих притом изазове удес, биће још папреније кажњен.

"За прекршај којим је изазвана саобраћајна незгода слиједи казна од 2.000 до 5.000 КМ, а возачу ће бити изречена и забрана управљања возилом у трајању од девет мјесеци", наводи се у овом документу.

Стручњаци с којима смо разговарали сматрају да је оправдано да се пооштре казне за возаче који дивљају у насељеним мјестима и возе упркос тешком пијанству.

Како додају, вожња у насељеном мјесту треба да подразумијева крајњи опрез због великог броја пјешака, бициклиста и низа осталих разглога.

"У насељеном мјесту постоји и 300 посто више вјероватноће да ће доћи до настанка саобраћајне незгоде. Ако ту не будемо имали ограничења брзине и појачали казне, имаћемо даље страдања. У стамбеним зонама нема ни говора да треба ићи брже од 50 км/х и ту треба пооштрити казне, али свакако и оставити толеранцију од десетак километара на сат. Прекорачење брзине за 100 одсто сматра се такозваном обијесном, безобзирном вожњом", рекао је за "Независне новине" Шевал Ковачевић, овлаштени судски вјештак за саобраћај БиХ.

Из Министарства комуникација и транспорта БиХ кажу да је објављен Преднацрт закона о измјенама и допунама Закона о основима безбједности саобраћаја на путевима у БиХ, који је сачинило ово министарство.

Како додају, узимајући у обзир да је безбједност друмског саобраћаја у уској вези с облашћу саобраћаја, инфраструктуре, унутрашњих послова, здравства, образовања и низа других области, те да су ове области у надлежности ентитета и кантона у БиХ, формирана је Радна група, у коју су укључени представници надлежних органа, а која ће дефинисати приједлог закона о измјенама и допунама закона.

"Иницијатива Министарства, између осталог, јесте да се за одређене најтеже прекршаје повећа износ новчане казне (од 1.000 КМ до 2.000 КМ)", потврдили су за "Независне новине" из Министарства комуникација и транспорта БиХ.

Независне новине 

Настава у Средњошколском центру „Алекса Шантић“ за 485 ученика почиње 1. септембра у измијењеним условима због актуелне епидемиолошке ситуације. Невесињски средњошколци враћају се у школске клупе уз скраћене часове, подијељени у групама и уз стриктно поштовање мјера и препорука Републичког педагошког завода и Института за јавно здравство РС.

Директор Центра Момир Братић потврио је да ће настава бити извођена у двије смјене у групама до 15 ученика и да ће часови трајати по 20 минута.

– Прва смјена почиње у 7:30 и трајаће до 10:20 часова. Након дезинфекције просторија, у 10:45 креће и друга смјена – објашњава Братић.

Према његовим ријечима приоритет за похађање прве смјене имаће ученици који користе школски превоз.

У школи ће бити појачане хигијенске мјере.

Црква Успења пресвете Богородице у Биограду у петак, 28. августа обиљежиће крсну славу ─ Велику Госпојину. Празнично вечерње богослужење биће обављено у четвртак у 18 часова, а на дан славе света литургија почиње у 9 часова. Прослава великог празника коме је посвећена православна светиња у Биограду биће настављена свечаном литијом око храма и ломљењем славског колача.

Црква Успења пресвете Богородице у Биограду један је од најстаријих православних храмова у Херцеговини. Грађена је од 1864. до 1866. године уз личну дозволу тадашњег турског султана Абдул Азиза. Неимар је био Лазар Сушило из Поповог поља. Храм је освјештао епископ захумско-херцеговачки и приморски Прокопије на Митровдан 1866. године. У Цркви је договорено да се дигне чувени Херцеговачки устанак против Турака 1875. године. Доласком Аустрогарске на ове просторе аустријски војници су једно вријеме становали у цркви, а један од њих је израдио дрвени дио иконостаса. У љето 1881. године црква је поправљена и поново освећена, а звоник је саграђен 1890. године. Црква је била саборна за Биоградско-лукавачку парохију све до 1941. године када је парохијски дом у њеној близини срушен и запаљен од стране усташа.

Посљедњих година вјерни народ Биограда и околних села са великом преданошћу уређује свој храм и околину.

Планинарско-еколошко друштво „ Зимомор“ протеклог викенда организовало је поход до највишег врха Волујака ̶ Велику Власуљу (2336 м). Полазна тачка био је Папин до у близини превоја Чемерно, а дужина пјешачке стазе у једном правцу износила је осам километара.

Било је доста облака, али су временске прилике ипак биле повољне за тридесетак невесињских љубитеља природе.

Папин до са својим планинарским домом  је мјесто очаравајуће љепоте, а Велика Власуља је други по висини врх у БиХ. Са Волујака се пружа прелијеп поглед на Маглић, Зеленгору, Чврсницу и Дурмитор.

ПЕД „Зимомор“ недавно је организовао излете на Црвањско језеро и Зеленгору.