У Невесињу је почео са радом Регионални студијски центар за снимање аудио-видео свједочанстава чланова породица погинулих и несталих цивила и војника из Одбрамбено-отаџбинског рата. Подаци ће трајно бити похрањени у Меморијалном центру Републике Српске.

У заједнички рад на очувању историјског сјећања и прикупљању доступних свједочанстава о страдању српског народа укључили су се Општина Невесиње и све борачке организације проистекле из посљедњег рата.

Начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић је рекао да ће Општина са својим ресурсима помоћи да се прикупе аутентични аудио и видео материјали о ратним страдњима.

„Уређењем Спомен собе и Спомен костурнице и прикупљањем свједочанстава о слави и храбрости бораца из посљедњег рата биће обједињена солидна архива која ће служити садашњим и будућим генерацијама“, истакао је Авдаловић.

Он је подсјетио да је у посљедњем рату погинуло 476 бораца Невесињске бригаде и 212 бораца Друге лаке бригаде Војске РС.

Предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Аљонка Џелетовић каже да је ово прилика да трајно похранимо наше аутентичне приче и оживимо сјећања на изгубљену младост и људе који су стварали Републику Српску.

„Знам колико је тешко оживљавати болне успомене, али је важно да скупимо храбрости и дамо свој допринос за наше најмилије како никад не би отишли у заборав“, поручила је Џелетовић.

Предсједник Борачке организације Невесиње Синиша Шиповац оцијенио је да је ово важан пројекат који ће сачувати истину о људима који су дали најдрагоцјеније што су имали за стварање Српске.

„Ово су жива свједочења сродника погинулих јунака који својом аутентичном причом показују снагу и понос и тако се одужују онима који су поднијели највећу жртву“, рекао је Шиповац.

Првог дана рада Регионалног студијског центра посебно су бољеле сузе Милеве Чабрило, мајке два погула сина. Ова храбра жена је смогла снаге да говори о животу и трагичној судбини своје дјеце.

Меморијални центар Републике Српске интензивно ради на стварању највеће базе аудио-видео свједочанстава о страдању српског народа. Из Регионалног студијског центра у Невесињу позивају чланове породица погинулих и несталих и све оне који својом судбином свједоче о страдању српског народа, да подијеле свједочанство и на тај начин трајно сачувају сјећање на своје најмилије.

На табли Музеја Саборне цркве у Мостару, који се налази испред Владичанског двора, јутрос су осванули графити "4. корпус" и "1981" што алудира на Четврти корпус Армије БиХ који је покривао Херцеговину и навијачку групу "Ред арми" која навија за Фудбалски клуб ”Вележ”.

У згради Владичанског двора у Мостару, који је сједиште Епархије захумско-херцеговачке и приморске, смјештена је Црквена општина Мостар, Генерални конзулат Србије, Канцеларија Републике Српске и СПКД "Просвјета" Градски одбор Мостар.

Старјешина Саборне цркве у Мостару Душко Којић каже да је овај призор јако узнемирио свештенство и све који улазе у ову зграду и да је јако лош осјећај када знате да неко жели да оскрнави вашу имовину и да наруши односе.

- Ово су јако ружне поруке и не доприносе ничему добром у Мостару. Забринутост је већа, јер поред тога што је тај објекат под надзором полиције десио се овакав инцидент - каже Којић.

Генерални конзул Србије у Мострау Васо Гујић наводи да је затечен и непријатно изненађен сазнањем да је на табли испред зграде Владичанског двора у којем је смјештен и Генерални конзулат Србије, исписана порука "4. корпус" и "1981".

- Не знам како тумачити исписану поруку, осим да неко жели да наруши веома добре односе између већинских Бошњака, који живе у близини Двора, и свештенста СПЦ, као и запослених у Генералном конзулату Србије у Мостару - каже Гујић.

Он наглашава да се немили догађај десио на само неколико метара од кућице гдје се налази полицијско обезбјеђење.

- Надам се да неђе бити тешко пронаћи неодговорне појединце, тим прије што је тај простор покривен и камерама. Ми, као дипломатско представништво, у складу са дипломатском праксом, обратићемо се званичним институцијама БиХ да предузму мјере из своје надлежности, како се овакви немили догађаји не би поновили у будућности - навео је Гујић.

Из Црквене општине Мостар наводе да су о инциденту обавијестили МУП Херцеговачко-неретванског кантона.

Срна

У Саборној цркви Свете Тројице у Мостару синоћ су почеле 106. Шантићеве вечери поезије, најзначајнија културна манифестација Срба у Мостару и долини Неретве.

Прије свечаног отварања на гробу пјесника Алексе Шантића на православном гробљу Бјелушине служен је помен и положено цвијеће.

Манифестацију је отворио министар културе Републике Србије Никола Селаковић нагласивши да је у претходних стотину година нестало и настало неколико држава, као и културних и вриједносних система, али да манифестација посвећена Алекси Шантићу још увек траје.

Према његовим речима, за српску књижевност у цјелини, Шантић је наш посљедњи велики пјесник 19. вијека и први велики пјесник 20. века.

„Пјесник који је на само њему својствен умјетнички начин спојио социјално и родољубиво, химну и елегију, радост и тугу; пјесник који је обновио српску родољубиву поезију унијевши у њу сасвим интиман, лични акценат, једно искреније и дубље осјећање које надилази декларативност”, објаснио је Селаковић.

Додао је да је Шантић за Мостар и Херцеговину пјесник који је у својим стиховима овјековјечио свој град и свој крај.

Министар просвјете Републике Српске Боривоје Голубовић рекао је да није лако говорити о Шантићу, човјеку са вјечитом чежњом и тугом, који је у себи носио и бол, и благост, и који је из тог унутрашњег жара стварао поезију која траје.

„Није случајно да је Стари мост постао најљепши симбол његовог града, Мостара. Као што се његови стихови уздижу изнад патње и пролазности, тако и мост изнад Неретве спаја људе , живот и сећања”, нагласио је он.

Голубовић је рекао да је прошло је више од 100 година од како је Алекса Шантић преминуо, али, како је истакао, његов дух и даље живи у стиховима који надилазе вријеме и границе.

Старјешина Саборне цркве Свете Тројице у Мостару отац Душко Којић рекао је на отварању манифестације да ријеч када је истинита и надахнута има снагу да надживи вријеме и поруши све зидове међу људима.

Којић је рекао да је Шантић Мостар учинио вјечним и био пророк љубави, свједок доброте и апостол човјечности.

Он је нагласио да је Саборни храм био и остао духовно средиште заједнице, те да није случајно што у њему започињу Шантићеве вечери поезије.

- Овај храм, као и Шантић, дијеле исту судбину. Био је рушен, али није пао, био је спаљен, али није нестао, био је рањен, али је преживио јер је у његовим темељима љубав, вјера и нада -  рекао је Којић.

Он је захвалио Влади Српске и Влади Србије које су највећи донатори Саборног храма.

Предсједник Српског просвјетног и културног друштва "Просвјета" Градски одбор Мостар Сања Бјелица Шаговновић нагласила је да је Шантић својим пјесмама, друштвеним ангажманом и животом задужио не само Мостар, већ српску и јужнословенску књижевност.

- Шантићеве вечери поезије живи су споменик нашем пјеснику и његовим савременицима, једној од најбољих српских генерација из 19. вијека која је у овај град донијела такав духовни и културни узлет какав се до сада није поновио", рекла је Бјелица Шаговновић.

Она је нагласила да Алекса Шантић и његово дјело припадају свим Мостарцима без обзира на вјерску и националну припадност и због тога је он увијек био мост у овом граду на раскршћу култура и цивилизација.

Предсједник Градског вијећа Мостара Ђани Рахимић рекао је да је Мостар без Шантића незамислив јер је он саставни дио града.

- Не може се заборавити никада оно што је он урадио за културни идентитет града. То је симбол Мостара и тако ће и остати - рекао је Рахимић.

На свечаном отварању манифестације наступио је Камерни ансамбл Народног позоришта Републике Српске, као и вокални солиста Бошко Миловановић и пијаниста Адем Мехмедовић са музичко-поетским програмом "Из Шантићевог срца".

Приказана је и изложба "Орао, лав и крин – хералдика средњовјековних српских земаља" Музеја Републике Српске, аутора Јанка Врачара, историчара из Музеја Републике Српске, и Дејана Дошлића, вишег асистента Филозофског факултета Универзитета у Бањалуци.

Манифестацију организују Српско просвјетно и културно друштва "Просвјета", Градски одбор Мостар и Српско пјевачко и културно-умјетничко друштво "Гусле".

Манифестација ће трајати 10 дана на више локација уз различите садржаје међу којима су пјесничке вечери, промоције књига, театар, као и учешће пјесника, књижевника, умјетника и интелектуалаца из цијелог региона.

Манифестација се наставља вечерас у 19.00 часова програм "Шантићева трајања" у Владичанском двору у Мостару, гђе ће бесједу о Алекси Шантићу одржати декан филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Владан Бартула.

У 3. колу Прве лиге Републике Српске одбојкашице Вележа поражене су од екипе Љубиња са 0:3 у сетовима. Љубињке су биле бољи ривал и заслужено славиле у херцеговачком дербију.

У Спортској дворани „Невесињка“ публика је видјела неизвјестност у првом и трећем сету који су у узбудљивим завршницама припали гошћама из Љубиња идентичним резултатом 22:25. Други период је екипа из Љубиња одиграла на високом нивоу и добила га резултатом 15:25.

Играчице Вележа нису искористиле своје шансе у завршницама сетова и Љубиње носи цијели плијен из Невесеиња.

У идућем колу одбојкашице Вележа гостују у Бијељини екипи Либера.

У 4. колу Прве лиге Републике Српске рукометаши Херцеговине поражени су на домаћем терену од екипе Славије резултатом 21:34. Славија је показала зашто је међу главним фаворитима за пласман у Премијер лигу и заслужено носи бодове из Невесиња.

Утакмица је практично ријешена у првом полувремену које су гости из Источног Сарајева добили са 11 голова разлике. До краја је публика само на моменте видјела добру игру подмлађене Херцеговине, и Славија је задржала високу предност и тријумфовала.

Најефикаснији у домаћем саставу био је Џидић са четири поготка, док су по три додали Грк, Паровић и Ивановић. Код екипе Славије посебно се истакао Јелисић са шест погодака.

У наредном колу рукометаши Херцеговине гостују у Козарској Дубици екипи Козаре.

ХЕРЦЕГОВИНА-СЛАВИЈА 21:34 (8:19)

ХЕРЦЕГОВИНА: Б. Стајић, Братић, Вучић, Грк, Паровић, Ковачић, Ђерић, Чабрило, Лиздек, И. Стајић, Џидић, Вишњевац, Ивановић, Манигода, Кљакић, Лакета.

СЛАВИЈА: Косорић, Драговић, Л. Бозало, Тошић, Л. Бозало, Селимовић, Челица, Ковачевић, Кокоруш, Лале, Гајовић, Јелисић, Мирковић, Бирдахић, Чоло, Тоскић.

У организацији Центра за ментално здравље Невесиње и Вртића „Света Евгенија царица Милица“ синоћ је у Центру за културу „Небојша Глоговац“ одржано предавање на тему „Постављање васпитних граница“.

О теми су говориле др Миња Будалић, специјалиста психијатрије, Николина Уљаревић, психолог у Центру за ментално здравље Невесиње и Вања Зиројевић, дипломирани васпитач предшколске дјеце.

Према ријечима др Миње Будалић, посатављање васпитних граница код дјеце предшколског узраста један је од најважнијих, али и најосјетљивијих задатака родитељства.

„Границе нису казна, забрана, нити ограничење слободе дјетета. Оне су оквир сигурности унутар којег дијете може да расте, истражује и развија се са повјерењем“, појаснила је докторица Будалић, додајући да дјеца осјећају љубав кроз досљедност, предвидивост и јасноћу у понашању одраслих.

Психолог Николина Уљаревић истакла је да начин на који одрасли постављају васпитне границе дјеци одражава способност да их истовремено заштите и оснаже.

„Наше родитељство често несвјесно обликује искуство, које смо сами имали у дјетињству. Ако смо одрасли у окружењу гдје су емоције биле потискиване или границе превише круте, склони смо да те исте обрасце понављамо, осим ако их не препознамо и свјесно промијенимо“, рекла је Уљаревић.

Васпитачица предшколске дјеце Вања Зиројевић нагласила је да васпитач има кључну улогу посредника, водича и подршке, те да његов задатак није само да едукује, већ да активно учествује у формирању личности дјетета.

„Важно је да васпитач буде модел понашања, да оно што говори дјеци и сам показује у пракси. Границе које постављамо нашим малишанима нису никакве препреке њиховој слободи, већ путоказ ка сигурном и здравом одрастању“, закључила је Зиројевић.

Предавање о успостављању васпитних граница код дјеце предшколског узраста било је намијењено родитељима, васпитачима и особама које учествују у раном развоју дјетета. Организовано је поводом обиљежавања Међународног дана менталног здравља, а имало је за циљ да кроз примјере из праксе, стручна објашњења и разумијевање дјечијих емоција појасни зашто су границе заправо облик љубави, сигурности и подршке у одрастању.