У 21. колу Друге лиге РС – исток фудбалери Вележа савладали су у Брчком Илићку резултатом 3:1. Невесињци су на врућем терену одиграли квалитетну утакмицу и са цијелим плијеном избили на треће мјесто првенствене табеле.

Вележ је повео у 17. минуту преко Томичића на лијепо проигравање Ковачевића. До краја полувремена Иванишевић је имао изгледну прилику, али се резултат није мијењао. У уводним минутама наставка, након прве грешке невесињске одбране, домаћи голом Карамана поравнавају на 1:1. Развила се потом мушка борба у којој је Илићка нападала, а Вележ опасно пријетио из контранапада.

У 78. минуту Продановић је након соло акције поново своју екипу довео у вођство. Вележов везњак је у самом финишу идеално проиграо Томичића који је својим другим голом поставио коначних 1:3 за велику радост Невесињаца.

Била је ово друга гостујућа побједа Вележа ове сезоне за најбољи пласман на табели још од октобра прошле године. У наредном колу невесињски састав на Градском стадиону дочекује Будућност, ривала кога је поразио јесенас на његовом терену.

У манастиру Житомислић данас је прослављена манастирска слава Благовијести и отворен музеј у којем је изложена вриједна манастирска ризница враћена у ову светињу након 27 година, а чини је збирка икона и умјетнина која је међу три највеће у БиХ.

Музеј је отворио директор Републичког секретаријата за вјере Драган Давидовић, будући да је изградњу овог објекта у највећој мјери финансирала Влада Републике Српске, а помоћ је пружило и федерално Министарство културе.

Давидовић је нагласио да је овај музеј оличје српског народа у Херцеговини, његове прошлости и будућности и да је његово отварање дио програма обиљежавања 800 година самосталности Српске православне цркве.

- Манастир је изгубио фреске, камену пластику, огромне умјетничке вриједности. Без обзира што је постављено оно што је прошлост, музеј у својој поставци гледа у будућност. Нисмо потенцирали количину зла која се обрушила на овај манастир у неколико стотина година - навео је Давидовић и додао да су у музеју тек два капитела са сломљеним стубовима који симболизују разарање манастира.

Навео је да је 1993. године манастир Житомислић посјетио с тадашњим владиком захумско-херцеговачким Атанасијем.

- Чинило ми се тада да нема шансе за човјека. Деструкција која је у БиХ од 1992. постојала водила је ка потпуном уништењу свега. Добро је ипак побиједило и видимо да излаза и за човјека увијек има - нагласио је Давидовић.

Рекао је да је Влада Српске усвојила програм обиљежавања 800 година самосталности СПЦ, чији је акценат на чувању баштине СПЦ и српског народа. У оквиру овог програма биће обиљежено 500 година горажданске штампарије, те отворено пет музеја СПЦ-а, од којих је први у Житомислићу.

- Респектабилни људи су процијенили да СПЦ данас баштини мање од 10 одсто од онога што је кроз вијекове стварала, а ово што данас имамо у музеју је мање од 10 одсто онога што је манастир Житомислић имао - навео је Давидовић.

Игуман манастира Житомислић Данило истакао је да је славу манастира -Благовијести увеличало отварање музеја.

- Колики је значај манастира Житомислић сви добро знате и осјећате. Манастир је, нажалост, имао своју тужну историју, али је увијек милошћу Божијом обновљен и сада је још љепши и отворен за свакога" - рекао је игуман Данило.

Он је додао да је манастир обновљен и у духовном смислу, а да му је сада враћено и његово покретно културно насљеђе.

- Ово је богата ризница манастира која, коначно, након 27 година, долази кући и први пут у историји улази у музеј, има своју поставку и биће доступна свима - рекао је игуман Данило.

Отварање овог музеја је од великог значаја за цијели Мостар и БиХ, јер је ријеч о значајној збирци икона, умјетнина и рукописних и рано писаних књига.

- Све то говори да наш манастир и наш народ овдје живи вијековима и оставља за собом богат траг - рекао је игуман Данило и додао да је поставку музеја урадила професор Љиљана Шево.

Вриједну манастирску ризницу 1992. године спасиле су монахиње овог манастира и пренијеле је у Србију, а иконе су потом рестауриране и враћене у Епархију. У музејској поставци налази се педесетак икона из периода од 16. до 18. вијека, дјела српских, итало-критских и руских аутора.

Међу српским иконама најзначајније су "Житомислићке двери" које се приписују иконописцу, мајстору Радулу и оне на иконостасу, које су дјело Георгија Митрофановића. Једна од важних је и икона Богородице из итало-критске групе, коју је сликао Андреј Рицос, а која је једна од четири такве у свијету.

Манастир Житомислић, осим икона, посједује и шест вриједних књига, од којих су пет рукописи, а најстарија - "Минеј за септембар", датира из 14. вијека и писана је на кожи.

У музеју ће бити постављена и збирка сребрних предмета за црквену употребу, углавном из 17. вијека.

Литургију у манастиру Житомислић служио је епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије са свештенством Епархије. Слави манастира и отварању музеја присуствовали су представници вјерских заједница из Мостара, представници власти из херцеговачких општина, конзул Србије у Мостару и бројни вјерници и гости.

Манастир Житомислић саграђен је 1566. године, исте године када и Стари мост у Мостару. Задужбина је породице Милорадовића, која је 1566. године од невесињског кадије добила дозволу за обнављање манастира, што указује да је на том мјесту и раније постојао храм.

Од тада до данас манастир Житомислић је најзначајнији духовни и културни центар православних вјерника у Херцеговини. Манастир је обновљен 2005. године, када га је освештао блаженопочивши патријарх српски Павле. Проглашен је за национални споменик БиХ.

СРНА

Уговор о додјели концесије привредном друштву “ВЕ Гребак” из Невесиња за изградњу вјетроелектране у тој општини требало би да буде потписан крајем идуће седмице, након чега ће инвеститор започети рјешавање имовинско-правних односа у вези са земљиштем на којем ће бити изграђен вјетропарк.

Потврдио је то за “Глас Српске” извршни директор “ВЕ Гребак” Миралем Чампара, нагласивши да након потписивања уговора са Владом Српске слиједи рјешавање питања земљишта.

- Тај процес код нас доста дуго траје и вјерујем да ћемо тек за годину имати у потпуности ријешене имовинско-правне односе. Потребно је израдити елаборате о парцелацији, затим претварању шумског и пољопривредног у грађевинско земљиште. Упоредо с тим пројектоваћемо саобраћајнице, монтажне платое и темеље за постављање вјетротурбина - истакао је Чампара и додао да је планирано постављање 14 вјетротурбина.

Процијењена инсталисана снага ВЕ “Гребак” је 49,5 мегавата, док је процијењена годишња производња 130 гигават-часова.

- У плану који је саставни дио уговора о концесији навели смо да би пробна производња електричне енергије требало да почне три године након потписивања уговора о концесији, уколико не буде непредвиђених околности - рекао је Чампара и додао да би много значило формирање тржишта за обновљиве изворе енергије у БиХ.

Чампара је истакао да ће, када производња почне, видјети гдје ће пласирати електричну енергију коју произведу, с обзиром на то да уговор о концесији, тврди он, дозвољава и продају енергије изван граница земље.

Начелник Невесиња Миленко Авдаловић истиче за “Глас Српске” да ће ова вишемилионска инвестиција донијети бројне погодности општини.

- Инвеститор је рекао да ће на свим грађевинским радовима бити ангажована домаћа предузећа, а то ће значити пуне руке посла за наше раднике. Према неким процјенама, вриједност изградње приступних путева је између 15 и 20 милиона марака - казао је Авдаловић.

Нагласио је да би, након што производња енергије започне, сваке године у локалну касу требало да се слије око 350.000 евра по основу такси.

Влада Српске је још у децембру прошле године расписала конкурс за додјелу концесије за изградњу вјетроелектране “Гребак” у Невесињу, а процијењена вриједност инвестиције је око 130 милиона марака. Концесија се додјељује на период од 50 година, а иницијативу за додјелу концесије покренуло је привредно друштво “ВЕ Гребак” из Невесиња, које већ деценију истражује потенцијале вјетра на тој локацији, удаљеној око пет километара од центра Невесиња. Инвеститори су раније нагласили да је просјечна брзина вјетра на локалитету Гребак седам метара у секунди. +

Локације

Миленко Авдаловић истиче да је увјерен да ће након што први киловати струје “потекну” са Гребака, бројни инвеститори доћи у Невесиње.

- Положај наше општине је такав да осим Гребака имамо још три потенцијалне локације на којима би могли бити изграђени вјетропаркови. То су Морине, Трусина и Крушевљани - рекао је Авдаловић.

ГЛАС СРПСКЕ

У ОШ“Ристо Пророковић“у Невесињу јуче су одржана Регионална такмичења из енглеског језика и демократије за ученике деветог, односно шестог разреда.

Невесињска екипа која се такмичила из демократије освојила је треће мјесто, док су из енглеског језика ученици ОШ“Ристо Пророковић“, Анита Бјелогрлић и Ђорђе Гушић подијелили пето мјесто.

Прво мјесто из демократије заслужили су ученици требињске школе „Вук Караџић, док је најбоља из енглеског језика била Ивана Ћук из ОШ “Свети Василије Острошки“ такође из Требиња.

Васиљко Шкриван, савјетник за наставу из Републичког педагошког завода додијелио је ОШ“Ристо Пророковић“ захвалницу за успјешну организацију такмичења. Он је нагласио да је веома задовољан како знањем које су показали ученици из демократије и енглеског језика, тако и веома топлим пријемом домаћина.

Директорица невесињске школе Мара Шаран захвалила се ученицима и њиховим наставницима на труду и раду које су уложили и одличном знању које су показали на такмичењу.

Најбољим ученицима додијељене су дипломе и похвале, а професорима чији су ученици освојили прво мјесто додјељена су признања.

Невесињски ученици учествовали су јуче и на Регионалном такмичењу из хемије које је одржано у Билећи. Запажен резултат остварила је Сњежана Стајић која је заузела треће мјесто.

Још један успјех невесињски основци остварили су на Малим олимпијским играма које се одржавају у Приједору. Рукометна екипа ОШ “Ристо Пророковић“ пласирала се у завршницу такмичења међу четири најбоље екипе и данас ће се борити за једну од медаља.

Славенка Голијанин

У 15. колу Прве рукометне лиге РС Херцеговина је вечерас у Невесињу савладала Приједор резултатом 30:24. Невесињци су се тако ривалу реванширали за пораз из јесењег дијела сезоне.

Нешто опуштенији улазак невесињских рукометаша у утакмицу гости су искористили и повели са 4:1. Међутим, домаћи су брзо посложили редове, заиграли чвршће у одбрани и уиграним контрама пунили мрежу ривала. Најбољи период имали су у посљедњих десет минута првог полувремена када су направили серију 7:1 за миран наставак сусрета.

У другом дијелу утакмице Херцеговина је рутински одржавала предност, а у финишу сусрета прилику су добили јуниори и имали су запажене роле. Девет играча из домаћег састава уписало се у стријелце, а бриљирао је Драговић са 11 голова. Код гостију се истакао Благојевић са 10 голова.

У наредном колу Херцеговина гостује у Бањалуци ОРК „Борац“.

ХЕРЦЕГОВИНА – ПРИЈЕДОР 30:24 (15:9)

Спортска дворана „Невесињка“. Гледалаца: 200. Судије: Трнчић, Џебо (И. Сарајево). Искључења: Херцеговина (6 мин), Приједор (14 мин). Седмерци: Херцеговина 3 (2), Приједор 5 (3).

ХЕРЦЕГОВИНА: Стајић, Џидић, Ковачевић (3), Пантић, Кнежевић, Шиповац (2), Манигода (2), Граховац, Буха (1), Авдаловић, Ивановић (2), Чабрило (3), Бабић (3), Шаренац, Драговић (11), Вујадиновић.

ПРИЈЕДОР: Ђуричић, Благојевић (10), Бабић, Шербула (2), Кесар, Ковачевић (3), Ивановић (3), Мишковић, Вокић (1), Топић, Балабан (5).

Ученица осмог разреда Основне школе „Ристо Пророковић“ Елена Голијанин освојила је треће мјесто на 26. Републичком такмичењу из математике које је данас одржано у Бањалуци. Вриједна невесињска ученица је тако изборила пласман на Јуниорску математичку олимпијаду БиХ. Еленин ментор је наставница Драгана Ивковић.

У конкуренцији осмих разреда на завршном такмичењу младих математичара Републике Српске учествовало је 17 ученика, међу којима су били побједници свих регија из РС. Такмичење је организовао Републички педагошки завод.

Подсјећамо, Елена Голијанин је прошле године освојила прво мјесто на Републичком такмичењу из Српској језика и језичке културе.