Radio Nevesinje
На данашњој сједници Скупштине општине Невесиње одборници су једногласно усвојили извјештаје о стању у области комуналних дјелатности и раду инспекцијских служби и комуналне полиције. Расправљали су и о Програму развоја пољопривреде и раду Правобранилаштва РС, а донијели су и више одлука из области просторног уређења и стамбено-комуналних послова.
Подносећи извјештај о водоснабдијевању у општини Невесиње в.д. директора ЈП „Водовод“ Славиша Сокнић рекао је да је прошлу годину обиљежило завршетак пројекта довођења воде са изворишта Удбина финансиран од стране ХЕТ-а у износу од осам милиона марака. Подсјетио је и на урађену реконструкцију водоводне и канализационе мреже у пословној зони Пилана и бившој касарни „Невесињска пушка“. Сокнић је нагласио да су смањени губици у цјевоводу и повећана наплативост услуга и да је предузеће позитивно пословало у 2018. години.
Одборници су били једногласни у оцјени да довођење воде са Удбине има велики значај за општину Невесиње.У широкој дискусији интересовали су се за наставак реконструкције водоводне и канализационе мреже у ужем градском језгру, рјешавање отпадних вода у Миљевцу, Шеховини и Шајбама и успостављање зоне заштите акумулације Алаговац. Опозиција је замјерила што у извјештају није неведена структура запослених у предузећу.
В.д. директора ЈП „Комус“ Велибор Радовановић информисао је одборнике о одржавању јавне чистоће и реализацији Програма заједничке комуналне потрошње. Као проблеме је истакао отежано одлагање смећа на главној депонији у Бишини и непостојање адекватних машина за чишћење улица и тротоара. Одговарајући на одборничка питања, Радовановић је нагласио да је предузеће утврдило тачну базу података о квадратурама пословних простора корисника услуга на основу које ће вршити наплату потраживања.
Информацију о стању у области пољопривреде представио је начелник Одјељења за привреду и друштвене дјелатности Синиша Братић појашњавајући да је она сачињена на основу расположивих података о активностима пољопривредних газдинстава и њиховим резултатима оствареним у 2018. години.
Говорећи о Програму развоја за 2019. годину Братић је нагласио да је поред подстицаја за мљекаре и воћаре, општинским буџетом планирано 120.000 КМ за стимулацију пољопривредне производње. Прецизирао је да ће бити подржана изградња нових и адаптација постојећих објеката и набавка пољопривредне механизације, стеоних јуница, музних уређаја, сјеменског материјала и пчеларске опреме. На примједбу опозиционих одборника да Правилник о подстицајима искључује правна лица и да су планирана средства недовољна, Братић је одговорио да општинска управа жели да обухвати што више пољопривредних произвођача и да је ово први пут да се уводи нова мјера подршке пољопривредницима.
Информација је усвојена гласовима скупштинске већине, док је опозиција била уздржана.
Широку скупштинску расправу изазвао је Извјештај о раду инспекцијских служби и комуналне полиције. Начелник Одјељења за привреду и друштвене дјелатности Синиша Братић прецизирао је да су инспекцијске службе у 2018. години обавиле 692 контрола и том приликом издале 175 рјешења за отклањање недостатака и 25 прекршајних налога. Током расправе одборници и власти и опозиције поставили су више питања и дали низ сугестија. Указивали су на продају цигарета без акцизне маркице, постојање дивљих депонија смећа и неадекватно одлагање животињског отпада. Сугерисали су да се покрене питање рјешавања рушевних објеката у центру града и да се спријечи паљење старих гума.
Шеф Одсјека за инспекцијске послове Сандра Ковачевић одбацила је примједбе појединих опозиционих одборника да постоје двоструки аршини за инспекцијске контроле, најављујући да ће сви субјекти бити обухваћени надзором. Извјештај је једногласно усвојен.
На данашњем засједању усвојена је Одлука о општинским админстративним таксама. Начелник Одјељења за општу управу Сандра Зиројевић појаснила је да су овом одлуком раније тарифе углавном смањене и прилагођене потребама грађана Невесињa. У краткој дискусији одборници су поздравили умањење појединих тарифа општинских такса.
На данашњој сједници Општинског парламента утврђена је висина накнада за ренту, уређење и закуп грађевинског земљишта. Прихваћен је приједлог Општинског одјељења за просторно уређење и стамбено-комуналне послове да ове накнаде остану на прошлогодишњем нивоу. Утврђен је и Нацрт Регулационог плана „Ново гробље“. Овај документ биће изложен на јавни увид у трајању од 30 дана.
Одборници су без расправе усвојили одлуке о начину и условима продаје неизграђеног грађевинског земљишта у својини општине Невесиње за изградњу објеката на локалитетима Лапчевине, Витли и СЕП.
У име Правобранилаштва Републике Српске Анета Петровић информисала је невесињске одборнике о предметима из 2018. године у којима је једна од парничних странака била Општина Невесиње.
Данашње засједање Општинског парламента закључено је усвајањем Информације о реализацији Стратегије развоја општине Невесиње за 2018. годину. У извјештају је наведено да је укупна вриједност реализованих пројеката у прошлој години 2.653.000 КМ, при чему је из општинског буџета утрошено 418.500 КМ.
Поводом Дана полиције Републике Српске који се обиљежава 4. априла, полицијски службеници из Невесиња, Гацка и Берковића данас су даривали крв у просторијама Одјељења за трансфузију крви Болнице Невесиње.
Помоћник командира Срђан Стајић је истакао да је ово једна међу бројним акцијама МУП-а РС, те да је задовољан одзивом полицијских службеника.
Током данашње акције прикупљено је 14 доза драгоцјене течности, а неколико службеника није било у могућности да да крв због здравствених разлога.
Припадници полицијских станица Љубиње, Билећа и Требиње су такође данас даривали крв у просторијама Одјељења за трансфузију крви Опште Болнице у Требињу.
Још једна акција МУП-а планирана је у мјесецу новембру.
ЗОРИЦА РЕПОВИЋ
Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске објавило је данас јавни позив за подношење захтјева ради упућивања 568 ратних војних инвалида и чланова породица погинулих бораца одбрамбено-отаџбинског рата у бањско-климатске здравствене установе, рекао је Срни ресорни министар Душко Милуновић.
Рок за достављање захтјева је 15 дана од дана објављивања јавног позива.
Милуновић је појаснио да се на јавни позив могу пријавити ратни војни инвалиди од прве до десете категорије и чланови породица погинулих бораца одбрамбено-отаџбинског којима је бањска рехабилитација неопходна за наставак лијечења и опоравак у складу са Пројектом бањске рехабилитације.
Он је рекао да је предмет пријаве потреба за медицинском, односно физикалном рехабилитацијом једног броја ратних војних инвалида и чланова породица погинулих бораца одбрамбено-отаџбинског рата.
Лијечење, односно рехабилитација у бањско-климатским установама обухвата смјештај корисника, љекарски преглед приликом пријема, израду плана и програма рехабилитације за сваког корисника посебно, одређивање физикалне и балнеотерапијске процедуре, стални медицински надзор, љекарски преглед на отпусту са отпусницом, исхрану од три оброка, остале видове рекреације и туристичко-рекреативне садржаје.
Пријаву путем захтјева у писаној форми могуће је поднијети органу управе надлежном за борачко-инвалидску заштиту у локалним заједницама.
Уз захтјев је потребно приложити рјешење надлежног органа о статусу ратног војног инвалида или члана породице погинулог борца, рјешење надлежног органа о категоризацији борца и налаз и препоруку надлежне здравствене установе о неопходности бањске рехабилитације не старији од шест мјесеци од подношења захтјева за кориштење бањске рехабилитације.
Право на бањску рехабилитацију у 2019. години немају лица која су то право користила у склопу Пројекта бањске рехабилитације у претекле три године, као и ратни војни инвалиди ампутирци и параплегичари који су у истом периоду бањску рехабилитацију користили путем Фонда здравственог осигурања Српске.
Пројекат бањске-рехабилитације трајаће од 1. априла до 30. септембра и одвијаће се у смјенама, а корисници ће у бањама боравити 10 дана.
Влада Српске је у фебруару дала сагласност за реализацију овог пројекта у 2019. години којим ће бити обухваћено 600 корисника, а у ту сврху је одобрено 300.000 КМ.
Пројектом бањске-рехабилитације је од 2006. до 2018. године обухваћено 7.658 корисника, а за те намјене је издвојено 3,8 милиона КМ.
РТРС
У дерби утакмици 14. кола Прве рукометне лиге РС Херцеговина у Невесињу дочекује Младост. Сусрет другопласиране и трећепласиране екипе на првенственој табели на програму је у суботу, 30. марта од 18 часова. Након пораза у прошлом колу од Дрине Невесињци желе да се што прије врате на побједнички колосјек. Имаће тежак задатак пошто у госте стиже квалитетан ривал који је само једном поражен у посљедњих десет кола.
Херцеговина је јесенас у Бањалуци послије велике борбе славила резултатом 30:26. Сада ће имати и подршку навијача који су током читаве сезоне били велика подршка невесињском саставу.
Управа и играчи Херцеговине поручују да ове сезоне желе што бољи пласман у првенству и купу. На прволигашкој табели Дрина тренутно има четири бода предности, али је до краја још девет кола и много тога може да се промијени. У Купу РС невесињска екипа је стигла до четвртфинала и са нестрпљењем се очекује окршај са требињским Леотаром.
ТАБЕЛА:
1.Дрина 35
2.Херцеговина 31
3.Младост 27
4.Козара МП 22
5.Бијељина 19
6.Котор Варош 18
7.Приједор 18
8.ОРК Борац 15
9.Јединство 12
10.Челинац 11
11.Херцеговац 8
12.Козара 7
Четвртфинале КупаРС:
Херцеговина- Леотар
Борац – Славија
Слога – Дервента 32:23
Козара МП - Локомотива
Благоје Алексић из села Богдашићи напунио је стотину година и најстарији је Билећанин. Пензионисан је прије 43 године, па је међу ријетким Херцеговцима који толико уживају у пензионерским данима.
Његов рецепт за дуг живот је једноставан.
– Немој радити другоме оно што не би желио да он теби учини – поручује Благоје.

Од прије неколико година је везан за постељу, новијих догађаја се слабије сјећа, али сјећање на прошлост је изузетно јако и памти скоро сваки детаљ.
Други свјетски рат га је затекао у Словенији, гдје је служио војску Краљевине Југославије.
– Пјешке сам ишао до Брода, а затим свратио један дан у Сарајеву код стрица Тодора, па у Мостар, гдје су ме ухапсили Италијани и спровели у логор на Сардинији. Узимали су паре од свакога и сјечива, како не би имали паре за храну, а оштрива да не убодемо некога. Мјесец дана смо провели у Ријеци. Ту су нас нудили да се покрстимо, да ће нас ослободити, али нисмо хтјели – прича овај старац.
Благоје каже да су у руднику на Сардинији рудари гинули свакодневно.
– Штајковали смо, а онда смо кажњени да добијамо само 150 грама хљеба дневно. То нам је била сва храна у руднику. Спасао ме један земљак који је био тада у кухињи, па би ми дотурио коју кифлу. Спао сам на само 45 килограма – истиче најстарији Билећанин.
Сјећа се и Италијана који му је понудио помоћ када су принудно градили хидроцентралу у Италији, средином Другог свјетског рата.
– Прво ми је понудио да замијеним радну униформу за његово цивилно одјело. Дао сам му, замјенили смо се. Сутрадан ми је понудио да ме сакрије док се рат заврши, да нико за мене не зна и да ме храни. Размишљао сам шта да радим. Имао је жену и дијете, како да храни и мене!? Одбио сам и наставио судбину логораша – прича деда Благоје јасно изгоравајући име Италијана који му је понудио помоћ.
Након тога Благоје је упућен у логор у Њемачку, гдје је радио на имању једног Нијемца и тако дочекао крај рата.
– Кад сам требао да идем кући, ушао сам у кухињу гдје му је жена радила, да се поздравим. Почела је да плаче. Имала је дјевојчицу од десет година и рекла ми: “Да ми је кћерка мало старија па да останеш”. Не остајем више нигдје, помислио сам – прича овај старац, истичући да увијек има људи и нељуди.
Кад се вратио у Билећу радио је као путар, а затим и у билећком Дому здравља, гдје је био домар.
– Тада је био и стационар у Дому здравља. Радио сам све, доносио храну, пошту, ложио котловнице, али ми није било ништа тешко – наводи Благоје.
Скоро 7 деценија је браку с баком Васом са којом има троје дјеце, двије кћерке и сина, петоро унучади и једног праунука.
– Било је тешко, али никад нешто ружно нисмо рекли једно другом. Некад би се мало наљутила, кад бих му рекла да уради једно, а он хоће друго, али све је то било кратко. Слога је вазда владала – прича Васа.
СРПСКА ИНФО, Дубравка Чоловић
Историчар Дејан Ристић одржао је синоћ у Градској галерији предавање на тему „Од Светог Саве до Светог Павла српског“, поводом обиљежавања осамстогодишњице аутокефалије Српске православне цркве.
Најстарија институција код Срба успостављена је 1219. године дјеловањем Светог Саве и Светог Симeона српског. Дијелећи судбину свог народа Српска црква је у наредним деценијама и вијековима снажила, али и доживљавала периоде прогона, укидања и поновних обнављања.
Ристић каже да је у години, када ће се много говорити о историји Српске цркве, имао потребу да покуша да освјетли које су то личности биле на њеном челу, почевши од Светог Саве до посљедњег великог првојерарха Павла српског; колико је укупно било поглавара, по чему су значајни и који су од њих посебно значајни.
Сава I, Aрсеније I , Никон, Данило II, Јоаникије II, Макарије I, Јован I, Пајсије I, Максим I, Арсеније III, Димитрије I, Варнава I, Гаврило V, Герман I и Павле I само су неке од изузетних личности, које су се налазиле на трону Светог Саве.
Осамстогодишњица успостављања самосталне СПЦ прави је повод да се присјетимо многих архиепископа и патријарха, који су својим дјеловањем обиљежили историју Српске цркве, државе, али и националне културе, умјетности, науке и просвјете.