У оквиру Митровданских свечаности вечерас је у препуној сали општине Невесиње промовисана монографија „Невесињска бригада у рату 1992-1995“ пуковника Зорана Јањића. Аутор на близу 600 страница описује ратни пут славне војне формације која је стекла велики углед у читавој Републици Српској.

Из аутентичних извора начелник  ратног Штаба Невесињске бригаде међу корице је удјенуо секвенце храбрости, пожртвованости, чојства, јунаштва, хуманости и свега онога по чему је била чувена ова јединица. Књига описује све велике битке које је водила бригада, а садржи велики број фотографија, докумената, статистичких и историјских података.

Јањић је рекао да објављивање књиге за њега представља велику радост, а посебно му је задовољство што је промоција уприличена уочи Митровдана.

- Прикупљајући податке поново сам преживљавао страдања сабораца, али и враћао понос због  величанствених  побједа - истакао је Јањић. Пожелио је да књига трајно чува грандиозно дјело које је извојевала једна генерација Срба из Невесиња и долине Неретве.

Начелник општине Миленко Авдаловић рекао је да Херцеговина има богату историју, а мало докумената.

- Ово је прва књига која на систематичан начин обрађује војни пут јединице која се прославила широм Републике Српске - додао је Авдаловић истичући велики ауторов труд .

Ратни командант Петог батаљона Невесињске бригаде Никола Гузина рекао је да је монографија  заснована на оригиналним свједочанствима директних учесника догађаја, лишена политичког и идеолошког набоја. Проткана је дужним пијететом према погинулим, несталим и трагично настрадалим припадницима бригаде.

Посланик првог сазива Народне Скупштине РС Момчило Голијанин за књигу је рекао да је својеврстан споменик бесмртницима који су уградили своје животе у темеље РС.

- Монографија је вјечно свједочанство о једном тешком, али славном времену кроз који је прошао српски народ, а са њиме и његова војска - додао је Голијанин.

Издавачи монографије су Општина Невесиње, Оштинска борачка организација и Удружење Невесињаца у Београду.У кратком програму који је пратио промоцију стихове је казивао прослављени глумац Небојша Глоговац. Наступиле су и младе пјесникиње Милица Радовановић и Ана Самарџић чије пјесме на тему Митровдана су награђене на конкурсу Општинске борачке организације.

Митровданске свечаности почеле су данас пријемом за породице погинулих бораца. У Великој сали општине Невесиње сродницима палих хероја обратили су се ратни команданти и  представници локалне власти и  борачке организације.

Заједничка порука је да се жртва погинулих јунака никада не смије заборавити и да  српски народ мора повратити јединство какво је имао током посљедњег отаџбинског рата.

Предсједник Општинске борачке организације Синиша Шиповац  рекао је да цијени бригу општинске и републичке власти, али је додао да она може бити још боља, наглашавајући да су то заслужили њихови синови који су уградили животе у Републику Српску.

Начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић рекао је  да овогодишњи Митровдан протиче у знаку два велика остварења - откривања Споменика борцима за слободу и објављивања монографије посвећене Невесињској бригади.

Ратни команданти пуковници Зоран Пурковић, Миленко Лаловић и Зоран Јањић говорили су у емотивном тону о Невесињској бригади, саборцима, војничким подвизима и тешким тренуцима. Сва тројица су редом поновили да је бригаду сачувало заједништво, вјера и пожртвованост.

Пуковник Зоран Лаловић пренио је и поздраве прослављеног ратног команданта Невесињске бригаде Новице Гушића.

Свим породицама погинулих бораца уручен је по један примјерак монографије „Невесињска бригада“, а приређен је и заједнички ручак.

Удружење Невесињаца у Београду је осму годину за редом у знак сјећања на Митровданске битке које су се одиграле 1992. и 1994. године организовало служење помена свим погинулим борцима Невесињске бригаде, Херцеговачког корпуса и Војске Републике Српске.

И данас се у Србији мало тога зна о највећој бици која се одиграла у посљедњем одбрамбено отаџбинском рату.  По броју војника, утрошеној муницији  као и територији која је нападана није било веће битке од оне која се десила на Митровдан 1992. године код Невесиња.

Овогодишњи помен у цркви Светог Саве на Врачару служио је старјешина храма архимандрит Стефан Шарић уз саслужење протојереја ставрофора Радивоја Панића, Ратка Савића, Лазара Манигоде и ђакона Игора Давидовића уз пратњу црквеног хора.

Увијек кад се молим за душе и спасење свих бораца српске Херцеговине присјетим се времена када сам тамо службовао у периоду од априла 1996. до краја јуна 2002. године. Посебне су биле литургије служене у цркви светог великомученика Димитрија – рекао је отац Лазар  Манигода присјећајући се тешких искушења и страдања у одбрани отаџбине.

Није се било лако одбранити од непријатеља који су нападали са свих страна. Зато је и погинуло толико бораца. Потрудимо се да станемо пред њихова имена и да их помињемо имајући свијест о томе да нико није дао већу жртву од њих. Дали су животе за крст часни и слободу која је увијек угрожена и коју морамо бити спремни  увијек да бранимо. Не можемо сви бити војници, али се можемо кроз вјеру Христову надати ако некад и паднемо да морамо устати- закључио је своју бесједу отац Лазар Манигода.

Након помена окупљени Херцеговци су се у парохијском дому Храма Светог Саве присјетили времена од кога је прошло четврт вијека.

У име Удружења присутне је поздравио предсједник Скупштине Љубо Бабић.

Кроз истинит драмски текст на вријеме прве и друге митровданске битке подсјетили су нас командант трећег батаљона Невесињске бригаде Миленко Лаловић , Јована Дука и Горан Лучић.

Ријеч је потом узео и чувени командант Невесињске бригаде пуковник Новица Гушић.

– О митровданским офанзивама много ће се још писати. Увјерен сам да ће се у будућности много тога примјењивати у тактичко оперативним и стратегијским облицима – рекао је Гушић.

– Сјећање на пале борце и ране инвалиде мора да остане доживотно. Као што су наши преци у претходним биткама бранили Невесиње и полагали своје животе, тако и смо се и у одбрамбено отаџбинском рату борили за слободу – рекао је Гушић напомињући праводљубивост Херцеговаца.

– Не може да буде правде, ако нема слободе, а за њу смо се у свим временима морали изборити – рекао је Гушић и напоменуо да је јединство сачувало Невесиње и Херцеговину.

– Није било идеолошких и страначких подјела. Сви смо се борили за исту српски заставу и одбрану слободарског духа Невесиња и отаџбине – рекао је Гушић не кријући задовољство због подизања споменика браниоцима Невесиња.

– Неки су хтјели и Титу да подигну споменик заборављајући да владари долазе и пролазе. Одавно је било вријеме да се споменик подигне браниоцима слободе. Тек кад будемо цијенили себе можемо да очекујемо да ћемо се подићи и на културном, економском и свим другим основама – закључио је ратни командант Новица Гушић.

Пуковник Зоран Јањић је присутне извјестио да ће у Невесињу у склопу митровданских свечаности бити промовисана и монографија славне Невесињске бригаде која ће представљати веома значајан историјски документ о биткама које су пресудно утицале на одбрану и опстанак српске Херцеговине.

На крају програма присутне је поздравио и народни гуслар Славко Алексић који је све заинтересоване позвао на промоцију своје књиге „Читај где се отвори“ која ће се 27. новембра 2017. године одржати у малој сало Коларчеве задужбине у Београду.

Помену и сјећању на Митровданске офанзиве присуствовали су припадници славне Невесињске бригаде, као и велики број Херцеговаца у Србији, а међу њима је био и замјеник предсједника Одбора за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта.

СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА

У 7. колу Прве лиге РС рукометаши Херцеговине савладали су вечерас у Невесињу Бијељину резултатом 26:22. Невесињци су водили током читаве утакмице, а најбољи период  имали су од 40. до 50. минута када су стекли десет голова предности. Коначан резултат био би вјероватно  и убједљивији да тренер Савчић  у финишу није дао прилику и млађим играчима. Најефикаснији играч сусрета био је Шаренац са седам голова од којих је већину постигао у другом полувремену. На голу Херцеговине опет је одличан био Крижановић.

Херцеговина је остварила трећу првенствену побједу, док је Бијељини ово  био први пораз. У наредном колу Невесињци гостују Борцу у Бањалуци.

ХЕРЦЕГОВИНА – БИЈЕЉИНА 26:22 (13:7)

Спортска дворана „Невесињка“. Гледалаца: 300. Судије:Дејан Цвијић, Аднан Делић (Теслић). Искључења: Херцеговина (6 мин), Бијељина (-), Седмерци: Херцеговина 2(2), Бијељина 2 (4).

ХЕРЦЕГОВИНА: Крижановић, Буха (3), Шаренац (7), Чабрило (5), С. Вујадиновић, Драговић (5), М. Вујадиновић, С. Ковачевић (5), Стајић, Шиповац, А. Ковачевић, Уљаревић, Авдаловић (1), Манигода, Савић.

БИЈЕЉИНА: Јевтић (1), Ђерић, Недељковић (2), Милутиновић (2),Марковић (1), Лонтош, Стевановић (5), Терзић, Латиновић (3), Маринковић, Ристић (4), Петковић (2), Ранкић (2).

На самом улазу у Невесиње с десне стране извија се путељак кроз насеље Гвозд, поврх ког се уздиже тиха патња овог града, незацељена рана из последњег рата - спомен-соба. У њој је више од 500 погинулих бораца, а испред ње, ако се спустите низ степениште, закорачићете у језиву просторију - у којој је 98 случајева односно делова тела бораца, који још нису идентификовани.

И Аљонка Џелетовић, попут многих неутешних сестара, и даље не престаје да се нада да ће некад наћи свог брата, који је нестао у рату, па макар баш и међу тим неидентификованим особама у граду у којем живи.

- Због застоја у суду и тужилаштву, морала сам сама да кренем да тражим брата, да видим шта је било с њим у рату. Је ли нестао? Је ли међу овим неидентификованим? Пронашла сам снимак на ком се виде људи који га у рату одводе. Њихова лица се јасно виде! Гледала сам га како гледа смрти у очи.

- Ја знам ко су ти људи, они живе у Мостару, слободни, без казне. Али кад сам снимак однела надлежним, није се десило ништа. И тако већ годинама - прича Аљонка у ексклузивној исповести за Телеграф.рс.

А да њена судбина није усамљена, доказ је баш та спомен-костурница, у којој су била похрањена тела 54 Н. Н. особе, међутим, последњом ревизијом је пронађено још ситних делова, па тако сада постоји укупно 98 остатака тела, којима се не зна идентитет.

Укупно у читавој Републици Српској постоји 957 тела за која се не зна идентитет. У Бањалуци, Невесињу и Источном Сарајеву су три спомен-костурнице.

- ДНК анализе се на територији БиХ раде у Тузли, они могу на дневном нивоу 100 случајева да разреше. Кад би хтели, Невесиње, са својих 98 случајева, могли би да реше у једном дану! Али они се баве Сребреницом, па сваке године има безброј тела из Сребренице, а српске жртве и даље су без чела и имена - објашњава Аљонка Џелетовић, иначе председница Општинске организације породица погинулих и заробљених бораца и несталих лица Невесиња.

Она додаје да иако за дан могу 100 да идентификују, у прошлој години су само три тела идентификована!

ТЕЛЕГРАФ.РС