Полицијска управа Требиње ће до 19.новембра ове године, на путној мрежи коју оперативно покрива користити савремени радарски систем за аутоматско мјерење брзине кретања возила.

На подручју Полицијске управе Требиње, за девет мјесеци 2017. године, евидентирана је 301 саобраћајна незгода. Са тешко повријеђеним лицима евидентиране су 32, са лакше повријеђеним лицима 40, док су евидентиране и три саобраћајне незгоде са смртно страдалим.

 Полицијска управа апелује на све возаче да вожњу прилагоде законским прописима и саобраћајној култури.

Хидроелектране на Требишњици тренутно финансирају паралелно извођење радова на три различита тунела у оквиру изградње система “Горњи хоризонти”, чија је укупна вриједност 130 милиона KМ без ПДВ-а, потврдио је Срни извршни директор за производњу и техничке послове у ХЕТ-у Илија Таминџија.

Таминџија је додао да инвестиција обухвата пробијање доводног тунела за Хидроелектрану /ХЕ/ Дабар, постављање бетонске облоге на тунелу Фатничко поље - акумулација Билећа, као и пробијање тунела за одводњавање Билећеког поља.

“Највећи дио инвестиције отпада на пројекат изградње доводног тунела, улазне грађевине и приступног тунела за ХЕ Дабар - око 113 милиона KМ без ПДВ-а”, навео je Таминџија.

Он је подсјетио да је након изградње приступних путева и неопходне електромреже, прије годину дана почело пробијање приступног тунела Стражевица, а потом и пробијање доводног тунела за ХЕ Дабар.

Према његовим ријечима, приступни тунел у дужини од 652 метра је у потпуности ископан и урађена је примарна подграда, као и приступни плато, док се доводни тунел пробија са четири нападна мјеста.

До сада је, каже, примјеном НАТМ-а /нова аустријска тунелска метода/ прокопано више од 1.200 метара доводног тунела.

“У току је и фазна изградња бетонске облоге, дорада профила тунела и радови на контактном и консолидационом ињектирању на тунелу Фатничко поље - акумулација Билећа, чија је укупна вриједност 9,9 милиона KМ. Урађено је више од 2.000 метара облоге овог тунела”, додао је Таминџија.

Он је навео да је осим радова који се изводе на тунелима из система “Горњих хоризоната” у току и пробијање тунела за одводњавање Билећког поља, чија је укупна вриједност 4,9 милиона KМ без ПДВ-а.

“Од 1.820 метара, колико је тунел дуг, до сада је прокопано више од 1.520 метара, а до краја године се очекује да ће бити завршен и преостали дио”, истакао је Таминџија.

Он је нагласио да ће се реализацијом овог пројекта ризици од поплава елиминисати, те да ће бити омогућено сигурније и успјешније управљање хидроенергетским системом.

Таминџија је напоменуо да радови на доводном тунелу за ХЕ Дабар, као и радови на тунелу Фатничко поље-акумулација Билећа, теку планираном динамиком, док се радови на тунелу за одводњавање Билећког поља не одвијају у потпуности у складу са динамичким планом због неповољне геолошке средине и потребе сталног усклађивања технологије грађења са условима терена.

СРНА

Крсна слава је за православне Херцеговце највећа светиња и за све породице обиљежавање кућног заштитника представља посебан догађај који прате разни обреди и обилна гозба.

Свечану трпезу полако спремају Вујичићи, Милошевићи, Драгићи, Обиђановићи, Пејановићи, Томичићи и Ћеклићи који у понедјељак прослављају Свету Петку.

Невесињске породице празновање настављају 31. октобра када православни вјерници обиљежавају празник посвећен Светом апостолу и јеванђелисти Луки. Лучиндан је крсна слава Аћимовића, Бојанића, Дабарчића, Ивезића, Кундачина, Миковића, Мрковића, Папића, Пекеза, Петковића, Пиљевића, Појужина, Ремета, Рула, Шешлија и Шиљеговића.

Новембарске светковине почињу Митровданом - Даном општине Невесиње и крсном славом Општинске борачке организације и Соколског друштва “Невесињска пушка”. Свети Димитрије се са посебним поштовањем обиљежава у Невесињу, а 8. новембар је датум за који су везане најсветлије странице историје овог краја. Као кућног заштитника прослављају га Андрићи, Бухе, Магазини и Мандићи.

Никољдан се прославља у 93 невесињске породице

Иначе, у новембру као ни у којем другом мјесецу, има чак 14 крсних имена, то јест слава. Поред већ поменутог Митровдана невесињске породице обиљежавају и Ђурђиц, Аранђеловдан, Мратиндан и Матијевдан. Свети архангел Михило као заштитник обиљежава се у 50 невесињских породица и по броју свечара је на четвртом мјесту. Најраширенија слава је Никољдан који се прославља у 93 породице што обухвата приближно трећину становништва општине. Јовањдан се прославља у 81, а Ђурђевдан у 66 невесињских породица. Најрјеђе српске славе у Невесињу су Мратиндан, Свети Вартоломеј , Свети мученик Агатоник и Свети Климент који се обиљежавају у  по једној породици.

Поред крсне славе неке породице прислужују још један дан у години који је везан за неки црквени празник. То чине она братства којима се тог дана десило нешто изузетно лијепо или нешто лоше. Тај дан се у већини невесињских породица готово ни по чему не разликује од крсне славе.

Ковачевићи славе двадесет различитих слава

У Босни и Херцеговини има скоро 6.000 српских презимена која се везују за 72 славе. Ако је код истог презимена заступљена само једна крсна слава несумњиво је да се ради о једном племену. Ковачевић је најраширеније српско презиме у БиХ. Куриозитет је да је за ово презиме, које је доста распрострањено и у Невесињу, везано чак двадесет различитих слава.

Шта је записао Вук Караџић?

Сваки Србин има по један дан у години који он слави и то се зове крсно име, свети и благ дан, записао је у Рјечнику Вук Караџић. Данас је крсна слава обичај да поједине породице и родови сматрају својим заштитником једног хришћанског светитеља и уз посебне обреде и гозбу прослављају његов празник. Иначе, трагове овог обичаја имали су сви Словени, па и Индоевропљани, Трачани, стари Грци, Илири, Римљани и други. Али , као крсна слава одржао се  прије свега код православних Срба, а до прије неколико деценија и свих Македонаца. Спорадично су крсну славу имали и Хрвати у Херцеговини, средњој Босни, Лици и Далмацији. Има је такође код Арбанаса католика, а под српским утицајем било је и код Румуна.

Поријекло крсне славе ни до данас није довољно расвијетљено. Све досадашње хипотезе могу се свести на два основна гледишта. Једно предање сматра да је крсно име успомена на дан  када су многобожачки преци појединих породица прешли у хришћанску вјеру, а друго гледиште је анимистичко које у крсној слави види један култ предака.

Кабинет предсједника Републике Српске Милорада Додика додијелио је ОШ „Ристо Пророковић“ донацију вриједну 20.000 КМ. Донаторска средства су намијењена  за радове на објектима невесињске образовне установе.

Директорица школе Мара Шаран каже да ће од додијељеног новца урадити стаклену стијенку поред степеништа  у Матичној школи и измијенити подове у малој згради школе. Изражавајући захвалност за подршку и разумијевање,  Шаран је нагласила да ће након завршетка ових радова услови рада у школи и безбједност ученика бити подигнути на већи ниво.

ОШ „Ристо Пророковић“ је у протеклом периоду уз помоћ институција и донатора значајно поправила услове за извођење наставног процеса. Општина Невесиње је  финансирала адаптацију и опремање простора за продужени боравак, а уз помоћ Министарства просвјете и културе РС извршена је набавка информатичке опреме и канцеларијског намјештаја.

Шаран наглашава да су уредили школско двориште и поставили расвјету, те обновили фасаду на малој згради школе захваљујући подршци Општине Невесиње, ХЕТ-а, Невесињепутева и Омладинске организациоје „Бона Фиде“. Кроз пројекат УНДП-а у подручном одјељењу Крекови комплетан школски објекат је обновљен.

Директорица школе подсјећа да је Влада РС раније са око 167.000 КМ финансирала санацију спортске сале и крова.

– Захваљујући донацији Амбасаде Јапана у БиХ и Влади РС уведено је централно гријање и саниране учионице – додаје Шаран прецизирајући да је вриједност радова износила 181.595 КМ.

Из невесињске  основне школе поручују да их указано повјерење донатора обавезује да константно раде на унапређењу услова школовања и што квалитетније извођење наставног процеса.