Фудбалери Вележа пласирали су се у осмину финала Купа Републике Српске пошто су јуче у Невесињу  након бољег извођења пенала савладали Подриње резултатом 4:3. Након 90 минута резултат је био 1:1. Повели су гости из Јање преко Дошла у 44. минуту, а изједначио је Радуловић из једанаестерца у 61. минуту. Невесињци су били бољи ривал и заслужено иду даље.

ВЕЛЕЖ – ПОДРИЊЕ  1:1 (0:1) – ПЕН. 4:3

Градски стадион у Невесињу. Гледалаца: 100. Судија: Славољуб Гогић (И.Сарајево). Стријелци: 0:1 Дошло, 1:1 Радуловић. Жути картони: Радуловић (Вележ), Ђурић (Подриње).

ВЕЛЕЖ: Зуровац, Топаловић, Шиљеговић, Ковачевић, Братић (Авдаловић), Драшковић, Радовић, Реповић, Грујичић (Килибарда), Радуловић, Грубачић (Шаренац), Килибарда.

ПОДРИЊЕ: Радић, Глигић, Муламустафић, Хамзић, Редзић, Дервишевић, Бешировић, Љубоје, Дошло, Сајтановић, Ђурић.

На данашњем засједању Скупштине општине Невесиње већином гласова усвојен је Нацрт ребаланса буџета за 2017. годину у износу од 10.135.020 КМ. Овој одлуци претходио је Извјештај о извршењу буџета за првих шест мјесеци ове године и Одлука о промјени намјене утрошка кредитних средстава. Управо су ове тачке дневног реда изазвале највише одборничких дискусија, док је други дио засједања протекао у мирнијем тону уз једногласне одлуке.

Вршилац дужности начелника Одјељења за финансије Зорка Умићевић презентовала је структуру општинских прихода и расхода  закључно са 31. јулом констатујући да се у првих шест мјесеци у општинску касу слило 3.065.800 КМ што је 46,58%  у односу на план буџета.  Она је додала да су у  истом периоду расходи износили 3.142.211 КМ, што значи да је непокривен дефицит извјештајног периода  76.410 КМ.

Одборници СДС-а су критиковали повећање издатака за запослене у општинској управи и трошкова зимског одржавања путева. Приговорили су и због оствареног дефицита.

Из СНСД-а су узвратили да је дефицит минималан и да је  створен због нешто мањег прилива од индиректних пореза у првом тромјесечју. Оцијенили су да охрабрује пораст прихода од пореза на лична примања, што говори да је доста људи запослено ове године.

Најшира скупштинска дискусија претходила је усвајању Одлуке о промјени намјене утрошка кредитних средстава која су Општини Невесиње одобрена 24. јула ове године од стране Уникредит банке. Према новом распореду који је урађен уз сагласност Министарства финансија РС, од кредита ће се финансирати дефицит у износу од 423.280 КМ,  за капиталне инвестиције је намијењено  2.053.898 КМ, док ће за рефинансирање ранијих кредита бити утрошено 1.022.822 КМ.

Одборници опозиције су указивали да је задужење превелико за малу општину као што је Невесиње. У критикама  предложеног документа  данас  им се прикључио и одборник СРС – Српска у сигурне руке Дарко Марић. Остале одборничке дискусије  биле су везане за расподјелу средстава за капиталне инвестиције. Поред већ планираних  тридесетак инфраструктурних пројеката који ће бити реализовани кредитом наговијештено је да ће у буџету за наредну годину бити планирана средства од 40.000 КМ за асфалтирање дионице локалног пута према Грабовици. Иако је било и другачијих приједлога,  остао је план да се адаптира простор за потребе фабрике текстила у Невесињу.

Одговарајући на питања одборника о разлозима  одустајања од рефинансирања неких ранијих кредита,  в.д. начелника Одјељења за финансије Зорка Умићевић је образложила да су финансијске анализе потврдиле оправданост ове одлуке, пошто су за те кредите већ отплаћене камате, а и банка  је тражила наканаду за затварање кредитних обавеза. Како је појаснила Умићевић,  са новим кредитом мјесечни ануитет  износиће 58.500 КМ у односу на ранијих 47.000, што према њеној оцјени није велико повећање  према добијеним средствима од 835.550 КМ за нове инвестиције.

Начелник општине Миленко Авдаловић нагласио је да ће кредитна средства бити рационално трошена и да ће у случају обезбјеђења суфинасирања из додатних извора, кредит бити преусмјерен на друге инвестиције. Додао је да је план локалне управе да уреди уже градско језгро, али и да сеоске средине неће бити запостављене.

Како је образложено из Одјељења за финансије,  након узимања кредита приходовна страна је повећана за 3,5 милиона марака, па је било неопходно урадити ребаланс буџета. На данашњој сједници већином гласова усвојен је нацрт овог документа, а овој одлуци опет су претходила супростављена мишљења власти и опозиције.

Други дио засједања протекао је уз краће дискусије и у мирнијем тону.  В. д. начелника Одјељења за привреду и друштвене дјелатности Синиша Братић информисао је одборнике  о раду инспекцијских служби и комуналне полиције у протеклом периоду 2017. године. Подсјетио је да је у сарадњи са предузећем „Водовод“ извршено 18 рјешења за уклањање нелегалних прикључака на јавну водоводну мрежу.

Одборници су без расправе усвојили Пословник о раду Општинског парламента, Извјештај о стању цивилне заштите, те двије одлуке везане за регулационе планове „Ботин“ и „Сеп“.

Руководилац РЈ „Електро Невесиње“ Миленко Ковачевић информисао је одборнике о стању електро мреже и проблемима набдијевања електричном енергијом. Нагласио је да је тренутно актуелна реконструкција  и доградња трафостанице „Невесиње“, а у плану је и изградња новог далековода Невесиње – Гацко. Према његовим ријечима  ови радови  вриједни 12 милиона марака омогућиће двострано напајање општина Невесиње и Гацко.

Расправљајући о регистрацији заједница етажних власника и одржавању стамбених зграда одборници су апеловали на станаре да проведу ову законску обавезу.

На крају засједања одборници СДС-а и ПДП-а поставили су неколико одборничких питања везаних за закуп пољопривредног земљишта и безбједност саобраћаја.

На изборној скупштини Српског просвјетног и културног друштва "Просвјета" Градски одбор Мостар за новог предсједника изабран је мостарски парох Радивоје Круљ, а за потпредсједника новинар Сања Бјелица Шаговновић.

Круљ је нагласио да су мостарски Срби и оснивачи "Просвјете" златним словима писали историју и културу тог града. "Трудићемо се да будемо достојни насљедници и да вратимо дух српске културе у град на Неретви", рекао је Круљ.

Он је синоћ у представљању четворогодишњег програма рада истакао да ће заједно са новоизабраним руководством Друштва радити на јачању мостарске "Просвјете" у сваком сегменту, те унапређењу досадашњих активности и манифестација, као и организовању нових.

Нови предсједник је већ за петак, 15. септембра, најавио пројекцију филма "Завештање", те нагласио да ће овогодишње "Шантићеве вечери" у организацији "Просвјете" бити отворене 10. октобра у Мостару.

Он је посебан фокус ставио на "`Просвјетину` школу српског језика, историје и културе" наводећи да ће њен рад бити унапријеђен, те нагласио да је циљ отварање школе на српском језику у Мостару.

"Циљ нам је основати и `Просвјетин` Фонд за стипендирање ђака и студената, те обновити издавачку дјелатност и радити на унапређењу културног, научног и књижевног стваралаштва. Достојанствено ћемо се спремати и за обиљежавање 150 година од рођења Алексе Шантића идуће године, затим радити на отварању одбора у другим општинама у Херцеговачко-неретванском кантону, те системском рјешавању финансирања Друштва", навео је Круљ.

На четворогодишњи мандат изабран је и нови Управни одбор који чине: Сања Ђурасовић, Данило Голо, Владенка Миловић, Сретенка Ћихорић, Вања Бјелица Чабрило, Радислав Тубић, Бранка Медан, Тања Чворо и Горица Рашовић.

У Надзорни одбор изабрани су Милена Комлен, Златко Сердаревић и Горан Судар.

Редовна изборна скупштина одржана је у Владичанском двору у Мостару.

Извор: СРНА

Каратисти Вележа Владана Сикимић и Милош Пантић освојили су бронзане медаље у катама  на Првенству Републике Српске за кадете, јуниоре и млађе сениоре које је одржано у Вишеграду. Владана је наступала у јуниорској конкуренцији, а Милош у категорији млађих сениора.

На Првенству РС учествовало је 250 такмичара из 35 клубова.Највише медаља освојили су чланови КК „Енергија“ из Бањалуке. Освајачи медаља обезбиједили су пласман на Првенство БиХ које ће крајем мјесеца бити одржано у Мостару.

У оквиру пројекта „Јачање улоге мјесних заједница у БиХ“ који проводи Развојни програм Уједињених нација (УНДП) у Бијењи  је организована акција уређења  локалитета са некрополом стећака. На овом подручју налази се праисторијски тумулус Радојев камен који  је уврштен у списак непокретних културних добара Републике Српске и националних споменика БиХ. Акцију у којој је учествовало педесетак волонтера организовало је Удружење мултипле склезоре регије Источна Херцеговина, а ова активност је дио пројекта „Извор живота, сигурност и валоризација“.

Предсједник МЗ Бијења Жарко Кнежевић наглашава да су мјештани са много воље и труда очистили и уредили локалитет са стећцима. Обезбиједили су и огрев  за мјештанина Неђа Рашовића који сам није могао набавити дрва за зиму.

Координатор пројекта Бранимир Таминџија наглашава да ће након  проведене акције ово културно добро Републике Српске  више доћи до изражаја. Очекује да  локалитет са Радојевим каменом уз помоћ Туристичке организације Невесиња буде представљен ширем кругу јавности и постане туристичка дестинација. Таминџија је најавио и наставак пројекта који предвиђа уређење изворишта Златац и Покривеник  што би мјештанима обезбиједило питку воду и у најсушнијем дијелу године.

Осим у Бијењи пројекат „Извор живота, сигурност и валоризација“ проводи се и у Зовом Долу. Планирано је да се огради  и опреми недавно направљени спортски терен поред подручне основне школе .

У оквиру пројекта „Јачање улоге мјесних заједница у БиХ“ данас је у Невесињу одржана радионица о унапређењу производње и квалитета млијека.

Виши стручни сарадник за сточарство из Ресора за пружање стручних услуга у пољопривреди из Подручне јединице Требиње, Олга Видачић  одржала је предавање како постићи бољи квалитет млијека, бољу цијену и како да се рад и труд наплате што боље.

Теме данашњег састанка који је организовало Удружење „Херцеговка“ у оквиру пројекта „Подржимо село“ биле су „Хигијена муже и поступак са млијеком“, „Маститис“ и „Репродукција у говедарству“.

Мјесна заједница Придворци у оквиру овог пројекта добила је опрему за инсеминацију крава.

Пројекат „Јачање улоге мјесних заједница у БиХ“ је заједнички пројекат Владе Швајцарске и Владе Шведске у вриједности 14,5 милиона КМ, а спроводи га Развојни програм Уједињених нација (УНДП). Циљ пројекта је повећање демократског и директног учешћа грађана БиХ у локалној управи, јачање одговорности општинских власти и побољшање инфраструктуре и услуга на нивоу мјесних заједница.

ВЕРИЦА ЧУПКОВИЋ