На данашњи дан прије 105 година српска војска побједоносно је умарширала у Невесиње означивши крај вишевјековног ропства у слободарској херцеговачкој варошици.

Због недостатка историјског материјала, о уласку ослободилаца у Невесиње 20. новембра 1918. године  шира јавност је мало упозната. Најупечатљивији опис уласка српске војке даје Љетопис  невесињског проте Јефта Вујовића:

„Српска војска, ствараоц националне славе и величине, поносни својитељ и обновитељ Југославије, весник слободе Јужних Словена, чувар Балкана балканским народима, коју су ови крајеви нестрпљиво  чекали толико векова, приспјела је преко  Мостара у Невесиње уочи Аранђеловдана 7/20. новембра 1918. у 16 часова, под командом витеза Драгољуба Михајловића, капетана I класе. Силна снијежна мећава, која је витезове Бијелог Орла завила у бијели плашт, била је почасна паљба природе, која је притекла у помоћ народу Невесиња, опијеном пуноћом радости, да што достојније дочека највећег госта и пријатеља, што га је икад дочекало Српско Невесиње. О како су били велики и срећни дани ослобођења и уједињења! Никад ниједна генерација Српског Невесиња није доживјела пунију срећу и блаженство. Никада већи и поноснији побједник  није ступио на тло Невесиња од српског војника уочи Аранђеловдана 1918. године... „

Пројереј Јефто Вујовић даље биљежи да је на Аранђеловдан у цркви у Невесињу служио свету литургију, а у Официрском павиљону осветио водицу и пресјекао славски колач првом југословенском команданту Невесиња, капетану Драгољубу Михајловићу, који је свечано тог дана прославио своју крсну славу у заједници са народом Невесиња.

„ Пролазиће деценије, али доћи ће један Аранђеловдан, када ће Невесиње општом народном славом прославити успомену на овај велики дана, дан доласка Српске војске у јуначко Невесиње“, записао је прота Вујовић.

Обиљежавање десетогодишњице ослобођења Невесиња ( „Политика“, 1928)

На данашњи дан, 20. новембра, пре десет година ушла је српска војска у Невесиње, у гнездо Српства, у срце јуначке Херцеговине. Колика је радост походила тога дана мало Невесиње! Плакало се од радости.Клицању није било краја.Радост, радост какву је данас, кад смо у слободи, тешко замислити, походила је цело Невесињско поље на данашњи дан.                    

Синуло је сунце слободе, раскинути су ропски ланци и Невесиње је постало слободно, у истини српско.Остварио се сан невесињских хероја. Али, у тој општој радости било је и туге.Многе су мајке тога дана заплакале, иако веселе, заплакале горко за својим намученим синовима, који падоше бранећи своју нацију свезаних руку, падоше не дочекавши тако дуго чекани и жељени час. Те добре жене и данас кажу да им је то неизлечива рана до гроба; оне стално тужећи причају синовима о слободи.

И, у спомен уласка војника Краља Ослободиоца у Невесиње, вечерас у 18 часова приређена је у Невесињу свечаност.Залепршале су се заставе.“Касаба“ је била осветљена као какав град, на сваком прозору пламтеле су по две свеће.Пред хотелом „Невесиње“ била се искупила маса света, два одреда војске, са официрима, стајала су, чекала на почетак бакљаде.И, уз суделоваље соколске музике, пошло се невесињским улицама, дошло се до споменика „Слободе“.Ту је, испод споменика, одржао темпераментан говор др Владимир Гаћиновић. Између осталог, рекао је:

Драга браћо, данас је равно десет година од како нам долетеше крилати орли Краља Ослободиоца , како нам на својим крилима донесоше слободу.Мени је тако мило што Вас баш са овог светог места, испод споменика Великога Краља, могу подсетити на онај дан. Драга браћо, будимо достојни наших предака, будимо достојни оних који од Косова проливаше крв, да би ми данас уживали слободу. Рецимо, кликнимо са овог места: Нека је слава онима који падоше! Кликнимо: Да Живи Његово Величанство Краљ Александар! Да живи наша јуначка војска!

После је соколска музика одсвирала химну, па се свет разишао.       

Лазар Милановић најмлађи носилац Карађорђеве звезде

У добровољачком покрету у ослободилачким  ратовима Србије и Црне Горе учествовало је преко 600 Невесињаца. Многи од њих добили су највећа одликовања за исказану храброст и војничке врлине.

Од преко 3.400 лица која су добила Карађорђеву звезду најмлађи је био Лазар Милановић из Невесиња. Са 19 година је показао велику храброст при освајању Кајмакчалана 1917. године што је остало запамћено и вредновано уручивањем овог одликовања.

Фудбалери Вележа ремијем у Пилици окончали су јесењи дио првенства у Другој лиги РС – исток. У посљедњем колу одиграли  су 2:2 са Будућности па ће зимску паузу провести на 10. позицији.

Невесињци су данас опет играли нападачки фудбал и да нису пропустили колосалне шансе у финишу уписали би четврти узастопни тријумф. Ипак, и бод против квалитетног ривала на гостујућем терену може се сматрати добрим резултатом.

Вележ је головима Бакоча водио 1:0 и 2:1, а домаћи су по други пут поравнали у 50. минуту. У посљедњих 15-так минута Братић се два пута нашао очи у очи са голманом Будућности, али је мрежа остала нетакнута.

Вележ је у Пилици оставио лијеп утисак што су потврдили и домаћини.  

Да није имао  лош старт првенства невесињски клуб би био у самом врху табеле. Онако, десет бодова из посљедња четири кола било је довољно  само за златну средину прије зимске паузе.

БУДУЋНОСТ – ВЕЛЕЖ   2:2 (1:2)

Стадион Пилица. Гледалаца: 100. Судија: Војислав Вуковић (Брчко).Стријелци: 0:1 Бакоч у 31, 1:1 Спасојевић у 34, 1:2 Бакоч у 42, 2:2 Васиљевић у 49. минуту.

БУДУЋНОСТ:Радић, Пајић, Калајџић (Марјановић), Лукић, Ивановић, Марковић, Лазаревић, Бајић, Васиљевић (Стевановић), Крезовић, Спасојевић.

ВЕЛЕЖ: Зуровац, Ковачевић, Петковић, Ђогић, Продановић, Шиљеговић, Братић, Радовић, Милидраг, Бакоч (Шаренац), Реповић.

КМФ „Невесиње“ убједљивом побједом против Сељака  прекинуо је серију лоших резултата у Премијер лиги БиХ. Невесињци су јуче у Берковићима  екипу из Ливна савладали резултатом 7:2 и прикључили се тимовима из средине табеле. У комплетном саставу и свјесни да морају добити ову утакмицу пружили су добру партију.Опет је бриљирао Братић са три гола.

Сем почетних 15-так минута  КМФ „Невесиње“ је доминирао, стварао шансе, а и стријелци су били расположени.

У наредном колу невесињски клуб гостује Бротњу у Читлуку, а прије тога одиграће куп утакмицу са Зрињским у Мостару.

НЕВЕСИЊЕ - СЕЉАК     7:2 (2:0)

Спортска дворана у Берковићима. Гледалаца: 30. Судије: Пљевљак (Сарајево), Дураковић (Бугојно). Стријелци: 1:0 Братић, 2:0 Пудар, 3:0 Братић, 4:0 Г. Продановић, 4:1 Ковач, 5:1 Миличевић, 6:1 Вучетић, 6:2 Палавра, 7:2 Братић.

НЕВЕСИЊЕ: Ромовић, Пудар, Миличевић, Г. Продановић, Вучетић, Глоговац, Јамина, Гутић, Зечевић, Радовановић. М.Продановић, Кашиковић, Трутина, Братић.

СЕЉАК: Видовић, Малета, Чолак, Ивковић, Семрен, Миочевић, Ћорић, Гргић, Далић, Плавра, Каић, Кришто, Ковач, Рожић.

1. Мостар СГ             24
2. Центар                   21
3. Зрињски                18
4. Бротњо                  13
5. Сељак                    11
6. Салинес                 9 (-1)
7. Невесиње              9
8. Танго                     9 (-1)
9. Брчко здравље      9
10. Леотар                 7 (-1)
11. Жељезничар        6
12. Бановићи             0 (-1)

Књижевна заједница „Јован Дучић“ за Херцеговину и Радио Невесиње вечерас су у Градској галерији организовали књижевно-просвјетни помен мр Гедеону Стајићу.

Гедеон Стајић је био најбољи познавалац писане ријечи у Херцеговини, оцијенио је пјесник Новица Телебак Тени.

„Вечерас имамо потребу да се ријечима захвалимо за све што је учинио овај велики човјек, који је оставио неизбрисиви траг на бројне генерације које су прошле кроз невесињски Средњошколски центар“, рекао је Телебак.

На књижевној вечери посвећеној мр Гедеону Стајићу говорили су и  начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић, проф. др Радослав Милошевић, др Слободан Гутић , др Радослав Вуковић, проф. Ђорђе Дабарчић, проф. Ратомир Ћук, пјесници Саво Ћеклић и  Јован  Братић и професорица Даница Ђурасовић.

„Гедеона Стајића памтим као професора, директора школе, али и као највећег познаваоца Дучићевог дјела“, рекао је начелник општине Невесиње, и додао да се од њега увијек могла чути добра реченица, добар став заснован на одличном образовању, изузетном познавању филозофије и још бољем познавању наше књижевности.

О Гедеону Стајићу као професору, директору и колеги веома емотивно говорила је професорица Даница Ђурасовић.

„Шта год да је радио Гедеон Стајић је знао да сачува своје достојанство, али и достојанство других“, рекла је Ђурасовић.

О Стајићевом дјелу, које је у великој мјери било посвећено анализи Дучићевог књижевног стваралаштва, говорили су проф. др Радослав Милошевић, проф. Ђорђе Дабарчић и проф. Ратомир Ћук.

Посебан печат вечери дао је др Слободан Гутић, који се кроз неколико анегдота присјетио живота некадашње невесињске вароши и времена проведеног са великим пријатељем Гедеоном Стајићем.

Мр Гедеон Стајић, истакнути јавни радник, публициста  и дугогошњи професор и директор Средњошколског центра преминуо је у 80-ој години 12. октобра 2017.

Стајић је рођен 1937. године у селу Жуновина. Основну школу завршио је у Грабовици, Нижу реалну гимназију у Невесињу, а Вишу реалну гимназију у Mостару. Завршио је Филозофски факултет у Сарајеву, група за југословенску књижевност  и филозофију. На истом факултету похађао је  постдипломске студије и стекао академски степен магистра књижевно-историјских наука.

У невесињском Средњошколском центру радио је као професор српског језика и књижевности и филозофске групе предмета.  У два наврата је обављао функцију директора Центра − од 1977. до 1990.  и од 2001. до 2005. године.

Бавио се научно-истраживачким радом, посебно проблемима новије српске књижевности. Објављивао је у најзначајнијим књижевним часописима и публикацијама.