Синоћ је у требињском хотелу „Bellevue“одржано финално такмичење ХП Избора за Мис Источне Херцеговине на коме се у прелијепом амбијенту и пред тристотињак званица једанаест дјевојака такмичило за титулу најљепше Херцеговке за актуелну годину.

Послије четири ревије у којима су се дјевојке представиле у различитим издањима (свечане хаљине, вјенчанице, кежуал и купаћи костими) и богатог забавног програма у коме је учествовао Плесни клуб „Марис“ и вокална солисткиња Гоца Добранић и „Готива бенд“ жири је имао тежак задатак да изабере најбоље међу финалисткињама.

Титулу ХП Мис Источне Херцеговине увјерљиво је освојила Кристина Каришик из Невесиња, која се и у интернет гласању путем фејсбук  странице портала „Херцеговина Промо“ окитила титулом ХП Мис Медија 2017.

Круну најљепшој Херцеговки за ову годину уручила је Тања Вуковић, Мис БиХ за 2008. годину.

Прва пратиља ХП Мис Источне Херцеговине је Ања Милошевић из Требиња, док је за ХП Мис шарма проглашена Драгана Тешевић из Гацка.

Цјеловечерњи програм водили су Александар Хршум и Милица Ного, а окупљенима се испред организатора обратио Бојан Сулавер, директор ХП медија групе, док је о значају једне нове манифестације овог типа говорио Марко Радић, директор Туристичке организације града Требиња.

ХП ИЗБОР ЗА МИСС ИСТОЧНЕ ХЕРЦЕГОВИНЕ организовали су ХП МЕДИЈА ГРУПА, ФРИЗЕРСКА АКАДЕМИЈА „FAIPA“ и требињски БУТИК СТИЛ, а генерални спонзор манифестације је била компанија „Swisslion“.

Херцеговина промо

У организацији Општинског одјељења за привреду и друштвене дјелатности и Спортско-риболовног друштва „Заломка“ данас је спроведена велика акција чишћења  и уређења приобалног појаса језера Алаговац. Осим радника општинске администрације и спортских риболоваца у акцији су учествовали радници Шумског газдинства, Туристичке организације и комуналних предузећа, припадници ватрогасне јединице, средњошколци, те чланови удружења и невладиних организација.

Начелник Одјељења за  привреду и друштвене дјелатности Синиша Братић каже да је циљ акције био еколошко уређење језера Алаговац и подстицање грађана на бољу заштиту животне средине. Очекује да ће јавност прихватити ове еколошке поруке и да ће се одговорније односити према свом окружењу, посебно природним љепотама.

Предсједник СРД „Заломка“ Градимир Спремо наглашава да је иницијатива за чишћење језера потекла управо од спортских риболоваца који и у својим редовним активностима приоритет стављају заштиту природе и очување рибљег фонда. Спремо  је рекао да ће у наставку акције бити уклоњени бесправно изграђени објекти у приобалном појасу, а планирано је и да се уз помоћ ХЕТ-а изврши санација приступних путева. Најавио је и постављање еко табли и нове акције порибљавања језера.

Након успјешно одрађене акције млади су одушка нашли у пјесми и дружењу. 

У свјетлу недавне посјете норвешке делегације општини Невесиње и одржаног семинара са представницима комуналних предузећа из региона, начелник општине Миленко Авдаловић одржао је састанак са сарадницима  и директором ЈП“Комус“ с циљем да се предузму мјере које ће допринијети унапређењу градске чистоће.

- Морамо се активније укључити у подизање еколошке свијести грађана  и унапређење рада и организације комуналног предузећа, како би наш град с поносом могао повратити епитет ваздушне бање који га је годинама красио - рекао је Авдаловић.

Он је указао на алармантно стање градске чистоће које у јавности даје негативну слику о Невесињу и не уклапа се у имиџ здраве средине  и поред обиља природних љепота којима располаже ова источнохерцеговачка општина.

- Озбиљно смо схватили  предност сарадње са норвешким комуналним предузећем из Молдеа и желимо искористити спремност  директора овог и других предузећа из Норвешке  да нам пруже помоћ у рјешавању комуналних проблема – нагласио је Авдаловић додајући да се заједничким напором грађана и власника угоститељских и трговачких објеката може поправити стање градске чистоће.

На састанку је договорено да се започну активности на санацији депоније  Буковик  и држању под контролом депоније Бишина. Истакнут је значај свакодневног  пражњења контејнера, па је договорено да се убудуће смеће одвози сваког јутра прије почетка радног времена. Закључено је да је досадашња негативна пракса правила застоје у саобраћају.

Сања Ковач

Група грађана Невесиња данас се спонтано окупила у знак подршке инаугурацији предсједника Србије Александра Вучића. Са српским заставама и Вучићевим сликама колона аутомобила прошла је градским улицама и зауставила се код зграде Општине. Ту их поздравио начелник општине Миленко Авдаловић изразивши задовољство што су грађани на овај начин исказали поштовање према новом предсједнику Србије.

̶ Ово није подршка било каквој политичкој опцији, него просто исказивање привржености и осјећаја према Београду – рекао је Авдаловић наглашавајући да је то потпуно легитиман чин будући да Србија и Република Српска имају специјалне и паралелне везе.

Авдаловић је истакао да се приликом недавне посјете Београду лично увјерио колико Влада Србије води бригу о својим сународницима у Републици Српској. Подсјетио је на обећану помоћ Невесињу која ће се одвијати кроз суфинансирање изградње Централног спомен обиљежја, реконструкцију Дома културе и Дневног центра за дјецу са посебним потребама и заједничко обиљежавање Невесињске пушке.

Светом литургијом, свечаном литијом  и ломљењем славског колача Црква свете Тројице у Кифином Селу  у недјељу 4. јуна  обиљежиће крсну славу. Након богослужења  саборовање ће бити настављено уз  културно – умјетнички програм и соколске дисциплине.

Света литургија биће служена у 9 часова. Након славског обреда биће приређен програм саткан од етно музицирања и изворног народног пјевања. Наступиће  Етно група „Свети Димитрије“, Мушка пјевачка и фолклорна  група КУД-а „Невесиње“ и народни гуслари.

Ове године биће организована и такмичења у соколским дисциплинама: потезање конопа, бацање камена с рамена, потезање клипа и скок удаљ. За побједнике су обезбијеђене новчане награде.

Црква Свете Тројице у Кифином Селу грађена је у вријеме владавине Немањића и представља један од најзначајнијих културно – историјских споменика Херцеговине. На мјесту данашње цркве некад се налазила много већа грађевина о чему свједоче и остаци темеља. Овај православни храм је у другој половини 19. и почетком 20. вијека био главни носилац културног и духовног живота народа цијелог невесињског краја.

Смјештена у централном дијелу Невесињског поља црква је доминирала околином, а њена три звона могла су се чути у свим околним селима. У бурним временима ропства под разним тиранима у Цркви су се одржавали главни састанци невесињских главара и кнезова и договарало се о подизању буна и устанака којих је у овом крају било много.

На славу Цркве – Тројичин дан одржавао се и највећи народни сабор у невесињској општини и та традиција у нешто мањем обиму сачувана је и до данашњих дана.

Црква Светог цара Константина и царице Јелене у Слату у суботу 3. јуна прославиће крсну славу и 80 година постојања храма.Јубилеј ће бити обиљежен богослужењима, полагањем цвијећа на спомен обиљежја,културно-умјетничким програмом и народним саборовањем.

Свету литургију у Црква Светог цара Константина и царице Јелене са почетком у 9 часова служиће Његово преосвештенство владика Григорије са свештенством Епархије. Прије богослужења у Слату код спомен обиљежја палим борцима у Дрежњу биће положено цвијеће.

Славске свечаности биће настављене уз пјесму, игру и трпезу љубави.

Црква у Слату подигнута је у периоду од 1935. до 1937. године на мјесту гдје је за вријеме Невесињске пушке  1875. године ноћио црногорски краљ Никола.Чину освјештања присуствовало је око 10.000 људи.

Црква је први пут обновљена шездесетих година и била је духовно средиште српског живља Слата и околних села Шипачна, Грабовице, Жуновине и Дрежња. Великим трудом мјештана и уз добру вољу донатора ова православна светиња је други пут реновирана од 2009. до 2011. године када јој је удахнут нови живот. Обновљена црква освјештана је 5. јуна 2011. године. Било је планирано да се 2013. године у Слату прослави 1.700 година од Миланског едикта, али је због лоших временских прилика обиљежавање овог великог јубилеја премјештено у Невесиње.

Политика, септембар, 1937. године