Удружење Невесињаца у Београду је осму годину за редом у знак сјећања на Митровданске битке које су се одиграле 1992. и 1994. године организовало служење помена свим погинулим борцима Невесињске бригаде, Херцеговачког корпуса и Војске Републике Српске.

И данас се у Србији мало тога зна о највећој бици која се одиграла у посљедњем одбрамбено отаџбинском рату.  По броју војника, утрошеној муницији  као и територији која је нападана није било веће битке од оне која се десила на Митровдан 1992. године код Невесиња.

Овогодишњи помен у цркви Светог Саве на Врачару служио је старјешина храма архимандрит Стефан Шарић уз саслужење протојереја ставрофора Радивоја Панића, Ратка Савића, Лазара Манигоде и ђакона Игора Давидовића уз пратњу црквеног хора.

Увијек кад се молим за душе и спасење свих бораца српске Херцеговине присјетим се времена када сам тамо службовао у периоду од априла 1996. до краја јуна 2002. године. Посебне су биле литургије служене у цркви светог великомученика Димитрија – рекао је отац Лазар  Манигода присјећајући се тешких искушења и страдања у одбрани отаџбине.

Није се било лако одбранити од непријатеља који су нападали са свих страна. Зато је и погинуло толико бораца. Потрудимо се да станемо пред њихова имена и да их помињемо имајући свијест о томе да нико није дао већу жртву од њих. Дали су животе за крст часни и слободу која је увијек угрожена и коју морамо бити спремни  увијек да бранимо. Не можемо сви бити војници, али се можемо кроз вјеру Христову надати ако некад и паднемо да морамо устати- закључио је своју бесједу отац Лазар Манигода.

Након помена окупљени Херцеговци су се у парохијском дому Храма Светог Саве присјетили времена од кога је прошло четврт вијека.

У име Удружења присутне је поздравио предсједник Скупштине Љубо Бабић.

Кроз истинит драмски текст на вријеме прве и друге митровданске битке подсјетили су нас командант трећег батаљона Невесињске бригаде Миленко Лаловић , Јована Дука и Горан Лучић.

Ријеч је потом узео и чувени командант Невесињске бригаде пуковник Новица Гушић.

– О митровданским офанзивама много ће се још писати. Увјерен сам да ће се у будућности много тога примјењивати у тактичко оперативним и стратегијским облицима – рекао је Гушић.

– Сјећање на пале борце и ране инвалиде мора да остане доживотно. Као што су наши преци у претходним биткама бранили Невесиње и полагали своје животе, тако и смо се и у одбрамбено отаџбинском рату борили за слободу – рекао је Гушић напомињући праводљубивост Херцеговаца.

– Не може да буде правде, ако нема слободе, а за њу смо се у свим временима морали изборити – рекао је Гушић и напоменуо да је јединство сачувало Невесиње и Херцеговину.

– Није било идеолошких и страначких подјела. Сви смо се борили за исту српски заставу и одбрану слободарског духа Невесиња и отаџбине – рекао је Гушић не кријући задовољство због подизања споменика браниоцима Невесиња.

– Неки су хтјели и Титу да подигну споменик заборављајући да владари долазе и пролазе. Одавно је било вријеме да се споменик подигне браниоцима слободе. Тек кад будемо цијенили себе можемо да очекујемо да ћемо се подићи и на културном, економском и свим другим основама – закључио је ратни командант Новица Гушић.

Пуковник Зоран Јањић је присутне извјестио да ће у Невесињу у склопу митровданских свечаности бити промовисана и монографија славне Невесињске бригаде која ће представљати веома значајан историјски документ о биткама које су пресудно утицале на одбрану и опстанак српске Херцеговине.

На крају програма присутне је поздравио и народни гуслар Славко Алексић који је све заинтересоване позвао на промоцију своје књиге „Читај где се отвори“ која ће се 27. новембра 2017. године одржати у малој сало Коларчеве задужбине у Београду.

Помену и сјећању на Митровданске офанзиве присуствовали су припадници славне Невесињске бригаде, као и велики број Херцеговаца у Србији, а међу њима је био и замјеник предсједника Одбора за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта.

СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА

У 7. колу Прве лиге РС рукометаши Херцеговине савладали су вечерас у Невесињу Бијељину резултатом 26:22. Невесињци су водили током читаве утакмице, а најбољи период  имали су од 40. до 50. минута када су стекли десет голова предности. Коначан резултат био би вјероватно  и убједљивији да тренер Савчић  у финишу није дао прилику и млађим играчима. Најефикаснији играч сусрета био је Шаренац са седам голова од којих је већину постигао у другом полувремену. На голу Херцеговине опет је одличан био Крижановић.

Херцеговина је остварила трећу првенствену побједу, док је Бијељини ово  био први пораз. У наредном колу Невесињци гостују Борцу у Бањалуци.

ХЕРЦЕГОВИНА – БИЈЕЉИНА 26:22 (13:7)

Спортска дворана „Невесињка“. Гледалаца: 300. Судије:Дејан Цвијић, Аднан Делић (Теслић). Искључења: Херцеговина (6 мин), Бијељина (-), Седмерци: Херцеговина 2(2), Бијељина 2 (4).

ХЕРЦЕГОВИНА: Крижановић, Буха (3), Шаренац (7), Чабрило (5), С. Вујадиновић, Драговић (5), М. Вујадиновић, С. Ковачевић (5), Стајић, Шиповац, А. Ковачевић, Уљаревић, Авдаловић (1), Манигода, Савић.

БИЈЕЉИНА: Јевтић (1), Ђерић, Недељковић (2), Милутиновић (2),Марковић (1), Лонтош, Стевановић (5), Терзић, Латиновић (3), Маринковић, Ристић (4), Петковић (2), Ранкић (2).

На самом улазу у Невесиње с десне стране извија се путељак кроз насеље Гвозд, поврх ког се уздиже тиха патња овог града, незацељена рана из последњег рата - спомен-соба. У њој је више од 500 погинулих бораца, а испред ње, ако се спустите низ степениште, закорачићете у језиву просторију - у којој је 98 случајева односно делова тела бораца, који још нису идентификовани.

И Аљонка Џелетовић, попут многих неутешних сестара, и даље не престаје да се нада да ће некад наћи свог брата, који је нестао у рату, па макар баш и међу тим неидентификованим особама у граду у којем живи.

- Због застоја у суду и тужилаштву, морала сам сама да кренем да тражим брата, да видим шта је било с њим у рату. Је ли нестао? Је ли међу овим неидентификованим? Пронашла сам снимак на ком се виде људи који га у рату одводе. Њихова лица се јасно виде! Гледала сам га како гледа смрти у очи.

- Ја знам ко су ти људи, они живе у Мостару, слободни, без казне. Али кад сам снимак однела надлежним, није се десило ништа. И тако већ годинама - прича Аљонка у ексклузивној исповести за Телеграф.рс.

А да њена судбина није усамљена, доказ је баш та спомен-костурница, у којој су била похрањена тела 54 Н. Н. особе, међутим, последњом ревизијом је пронађено још ситних делова, па тако сада постоји укупно 98 остатака тела, којима се не зна идентитет.

Укупно у читавој Републици Српској постоји 957 тела за која се не зна идентитет. У Бањалуци, Невесињу и Источном Сарајеву су три спомен-костурнице.

- ДНК анализе се на територији БиХ раде у Тузли, они могу на дневном нивоу 100 случајева да разреше. Кад би хтели, Невесиње, са својих 98 случајева, могли би да реше у једном дану! Али они се баве Сребреницом, па сваке године има безброј тела из Сребренице, а српске жртве и даље су без чела и имена - објашњава Аљонка Џелетовић, иначе председница Општинске организације породица погинулих и заробљених бораца и несталих лица Невесиња.

Она додаје да иако за дан могу 100 да идентификују, у прошлој години су само три тела идентификована!

ТЕЛЕГРАФ.РС

Припадници Оклопног батаљона славне Невесињске бригаде окупили су се данас да одају почаст погинулим и умрлим саборцима и евоцирају успомене из протеклог отаџбинског рата.

Највећи дио јединице чинили су голобради младићи из Невесиња и Мостара који су у више наврата показали несвакидашње јунаштво. Нажалост, више од двадесет је том приликом изгубило живот.

Бивши „Оклопници“  присуствовали су светој литургији у Храму Вазнесења Господњег и помену погинулим саборцима. Након тога положили су  цвијеће на Централо спомен обиљежје бораца Херцеговине на Гвозду и упалити свијеће у Спомен соби. Дружење су наставили у ресторану „Буквица“.

Припадници Оклопног батаљона традиционално се окупљају уочи Митровдана, најупечатљивијег датума из протеклог рата, дана страдања, али и симбола велике побједе.

У оквиру кампање „Хероји Републике Српске“ и пројекта „Култура сјећања-свједок истине“ синоћ је у Кино сали у Невесињу приказан документарни филм „Битка за одбрану Херцеговине“, аутора новинара Небојше Колака. Пројекцију филма организовало је Удружење "Насљеђе".

„Битка за одбрану Херцеговине“ је прича о чувеној првој Митровданској офанзиви, када је хрватско-муслиманска војска напала српске положаје код Невесиња 8. новембра 1992. године.

Колак, кроз свједочанства учесника – војника и официра Војске РС, филмски документује ратна збивања, када су тек формиране јединице Херцеговачког корпуса јунаштвом и пожртвованошћу успјеле да осујете стратешке планове регуларне војске Републике Хрватске, ХВО и Армије БиХ о војном посједању простора источне Херцеговине. Улог је био велики, али су успјели да задрже своје положаје и спријече агресора да пробије линију фронта.

Посебан значај ове битке је у томе што је цијело Невесиње устало за одбрану свог града, огњишта и породица. Дирљива су свједочанства невесињских бораца о дјеци и старцима који су са пјесмом хрлили на фронт да преузму пушке својих рањених очева и синова, женама које су слале помоћ борцима у храни и одјећи, љекарима који су низали непроспаване ноћи збрињавајући рањенике…

У оквиру кампање „Хероји Републике Српске“ и пројекта „Култура сјећања-свједок истине“, а у организацији Удружења дјеце погинулих бораца „Насљеђе“, у уторак 7. новембра у Градској галерији биће приређена изложба фотографија из Одбрамбено-отаџбинског рата.

У Невесињу је синоћ основано Удружење добровољних давалаца крви општине Невесиње, а за првог предсједника Удружења једногласно је изабран дугогодишњи давалац Драган Стајић, који је крв даровао 53 пута.

Изабран је и Управни одбор који броји девет чланова: Слободан Пиљевић, Срђан Стајић, Миодраг Даковић, Жељко Окука, Дражен Зуровац, Сергеј Тодоровић, Анђелко Граховац, Синиша Граховац и Милан Ковачевић. 

Предсједник Драган Стајић истакао је да ће се трудити да оправда указано повјерење и да ће настојати да да свој допринос, како би ово новоосновано Удружење окупило што више нових добровољних давалаца крви.

Члан Управног одбора Срђан Стајић нагласио је да се око ове идеје окупила група људи који добровољно дарују крв с циљем да ово Удружење буде посредник између давалаца, пацијената и Трансфузиолошке службе, како би се што адекватније одговорило на захтјеве свих оних којима је крв неопходна.

- Драго ми је да смо заједничким снагама успјели да изаберемо руководство овог Удружења, да кренемо са реализацијом многих акктивности и да у сарадњи са другим удружењима и центрима допринесемо у рјешавању више питања у вези са давалаштвом крви –додао је Стајић.

Доктор Максим Брењо захвалио се свима који су својим присуством подржали оснивање Удружења, додајући да није било лако направити почетни корак и реализовати ову идеју.

- Свако предузеће требало би да формира Актив добровољних давалаца крви како би се помогао и олакшао рад Удружења – рекао је Брењо.

Међу присутнима су били Фатима Рамовић и Мишо Килибарда који су проглашени почасним члановима Скупштине, јер су дали немјерљив допринос када је у питању добровољно давалаштво крви У Невесињу.

Фатима Рамовић крв је даровала 104 пута и носилац је општинског признања – Плакете „Свети Димитрије“, док је Мишо Килибарда 92 пута био добровољни давалац најдрагоцјеније течности.

ВЕРИЦА ЧУПКОВИЋ