Пројекат развоја водоводног и канализационог система који општина Невесиње проводи у сарадњи са Владом РС и Европском инвестиционом банком биће допуњен са водоснабдијевањем из изворишта Јама Удбина. Ово је потврђено данас на радно - консултативном састанку представника општинске власти, Хидроелектрана на Требишњици, ЈП „Водовод“ и консултаната на пројекту.

Водоснабдијевање главних објеката Хидроелектране „Дабар“ из водозахвата Јама Удбина је завршено прошле године и сада је у плану наставак постављања цјевовода према Војинама и Невесињу, потврдио је грађевински инжењер Душко Вујовић. Он је нагласио да су пробна тестирања воде која се већ користи на градилишту показала да је она  одличног квалитета.

Консултант на пројекту  Драгана Васић сматра да је алтернативно извориште од великог значаја за дугорочно рјешавање питања водоснабдијевања у Невесињу.

-          Да ли ће Јама Удбина бити уврштена у систем снабдијевања водом Невесиња зависиће од техно-економских анализа које тек треба да се направе - појаснила је Васић. Она је додала да ће се ово извориште уз сваком случају наћи у допуни пројектног плана, а коначну одлуку донијеће Европска инвестициона банка.

Вршилац дужности начелника Одјељења за просторно уређење и стамбено-комуналне послове Слободан Шиљеговић каже да ће паралелно са припремом хидрауличких прорачуна, анализе воде и других параметара радити на реализацији остале четири компоненте пројекта за које је већ констатовано да су оправдане.

Начелник општине Миленко Авдаловић позитивно је оцијенио данашњи састанак наглашавајући да рјешавање водоснабдијевања остаје приоритет  нове општинске власти.

- Наш циљ је да што прије поставимо пречистач на постојећу акумулацију, смањимо губитке на водоводној мрежи и паралелно припремамо документацију за водоснабдијевање са изворишта Удбина - истакао је Авдаловић.

На традиционалном избору за најбољег  студента из Херцеговине у Новом Саду ове године побиједила је Невесињка Милица Шиповац.  

Херцеговци се по традицији у великом броју образују у Новом Саду. Никад није тачно утврђен број херцеговачких студената у овоме граду. Свјесни жестоке конкуренције, многи студенти чији је просјек 9,5 или мањи не пријављују се на конкурс који сваке године расписује Удружење Херцеговаца у Новом Саду. Зато  у трци за ласкаво признање  „најбољи херцеговачки студент“   учествују само изузетни, а ове године прва међу њима била је Милица Шиповац.

Лијепа Невесињка прекинула је доминацију гатачких студената, а својим понашањем и гестовима успоставила нове стандарде и дјелима показала да Херцеговина има младост која ће часно да гради њену будућност.

– У Нови Сад сам дошла 2012. године када сам уписала Медицински факултет, смјер стоматологија. Медицински факултет сам изабрала због његове дуге традиције и квалитетне наставе – прича нам Милица која каже да је избор факултета био потпуно неочекиван и за њене најближе.

–  За стоматологију сам се одлучила у четвртом разреду гимназије и то је за моју породицу била неочекивана одлука, јер сам до тада највише интересовања показивала за књижевност и језике. Не постоји  конкретан разлог због којег сам изабрала  ову  медицинску дисциплину, једноставно сам своју будућност видјела у свијету стоматологије и  нисам се покајала због те одлуке – каже Милица.      

Колико је њен избор био добар потврђује и награда коју је добила од стране Фонда „Слађана Ђорђевић“ и Медицинског факултета за остварени најбољи успјех на студијама стоматологије, као и награде ректора Универзитета у Новом Саду и  награде декана Медицинског факултета за остварене успјехе током претходних школских година.

Херцеговачки студенти у Србију често иду са намјером да ту и остану, али Милица своју будућност види другачије.

– Млади и перспективни људи тешко долазе до изражаја. Због тога, а и због лоше економске ситуације и недостатка радних мјеста, све већи број људи одлази из Невесиња. Присутан је и низ проблема у здравственом сектору, а масовна депопулација ће узроковати резове у свим областима што би се могло одразити и на стоматолошку струку. Упркос свему овоме, ја сам оптимиста, надам се да ћу након дипломирања пронаћи посао у Невесињу и да ће се на тај начин остварити услови за мој повратак – каже Милица која  по завршетку основних студија, планира да упише докторске и специјалистичке студије на Медицинском факултету у Новом Саду.

ПОНОСНА НА ХРАМ СВЕТОГ ГЕОРГИЈА И БРАТСТВО ШИПОВАЦА

На сваки помен братства Шиповаца и храма на Вјенчацу озбиљно Миличино лице претвори се у осмијех.

– Братство Шиповац је уз помоћ бројних вјерника саградило Храм Светог Георгија чиме је доказано да сложни и вриједни људи стварају велика дјела. Шиповци су бројна православна породица која је дала много свештеника, доктора, академика, доктора наука и образованих људи који су оставили траг гдје год да су живјели. Посебно сам поносна што нису заборавили свој завичај, а то потврђује примјер Јована Шиповца једног од главних иницијатора за изградњу Храма на Вјенчацу који је за кратко вријеме постао симбол Невесиња –  у даху говори Милица

Мада сви студенти муку муче са малим буџетима, Милица је показала хумано лице. Новчану награду коју јој је као најбољој студенткињи уручио Бојан Миленић, а у име Удружења Херцеговаца у Новом Саду, Милица је приложила за помоћ обољелом земљаку Дражену Вучићу.

– Човјек је богат кад има здравље. Новац дође и прође. Позивам све људе добре воље да помогну нашем земљаку Мостарцу Дражену Вучићу да оздрави. Често заборавимо да наше мало за некога значи живот – каже Милица.

Трифко Ћоровић / Слободна Херцеговина

Период ледених дана који су обиљежили овогодишњу зиму изгледа да се ближи крају. Метеоролози од средине наредне седмице најављују кишу и  пораст температуре. Невесињци ће овогодишњи јануар упамтити као један од најхладнијих у посљедњих неколико деценија. На сву срећу није било великих снијежних падавина па, бар за сада, зима није оставила  посљедице.

Али, чим зима озбиљније покаже зубе, почну и приче о великим хладноћама и сњеговима. Невесињци се питају  да ли је у ближој или даљој прошлости било оволико ледених дана. Прегледом старих записа и љетописа морамо потврдити да је било много суровијих зима.

Запис из 1613. године вели да „озебе пшеница да би је преоравали људи“. Године 1640. „паде снијег на гору и на жита класала“. Двадесет година касније „ би велика зима, преко Капеле не пређе коњ од 30. новембра до Св. Ђурђа, зашто бјеше велики снијег од 12 педи“.

У 18. вијеку 1720. године „би тешка и напрасна зима; мораше по снијегу осам волова саонице возити и није се знало куда прођу“. Године 1737. „паде снијег рано новембра четвртог и није спао до априла шестог“, а три године послије „би тешка зима и Дунав два пута заледи се“. Године 1754. „би зима без снијега до фебруара, а онда до 40 мученика би зима, снијег, лед и мећава“.

Почетком 19. вијека 1808. године „ би зима велика и трајаше до 1. маја“. Године 1822. „децембра мјесеца би велика и несносна зима која је више људи коштала живота“. Исте године други запис вели „ би мразовита зима, преледи се Дрина и Лим. Хођаху људи с коњима преко вода. И у Зворнику сватови пијани сјели, с дјевојком, да једу на води. Пуче лед, потопише се“.

Године 1835. у љетопису је записано: „Посташе зле године међу народ, многа несугласја и јарости. Дођоше зли вјетрови .Снијег паде 25. октобра и зима све крепкија поче бивати, а 3. децембра заледи се Дунав“.

Најхладнија зима у 20. вијеку која је оковала снијегом и ледом, не само Балкан, него и читаву Европу забиљежена је давне 1929. године. Постоје бројни записи и извјештаји о том невремену.

Најстарији житељи Херцеговине говорили су да се спрема велика студен и несрећа јер су тих дана вукови непрестано завијали. Спуштали су се у села нападајући стоку, а насртали су и на људе. У Невесињу је током јануара и фебруара снијег нападао преко два метра. Већина ријека на простору Краљевине Југославије била је залеђена, а снијег је пао и на јадранским острвима.

Политика, 30. јануар 1929.

Цетиње, 1929. године

Зима из 2012. године, бар када је Невесиње у питању, могла би се убројати у ред најсуровијих које су икад задесиле ову варошицу. Било по хладноћи или великом снијегу остале су упамћене и зиме из 1942, 1954, 1956, 1963, 1984 и 2005.

 ДРАГАН ГРАХОВАЦ

Ученици и наставници  СШЦ „Алекса Шантић“ прославили су данас школску славу Савиндан. Тим поводом у холу Центра приређена је свечаност и обављен је славски обред. Обиљежавању дана посвећеног утемељивачу српске државе и школства присуствовали су бивши радници школе, представници локалне управе, јавних институција и општинских организација.

Након резања славског колача присутне ученике и наставнике поздравили су свештеник Младен Чалија, директор школе Вукан Братић, предсједник Скупштине Општине Невесиње Момчило Вукотић  и други гости  који су им пожељели пуно успјеха у даљем извођењу наставног процеса.

У поздравној бесједи директор Центра Вукан Братић истакао  да  су светосавске свечаности повод за окупљање  бивших и садашњих радника и ученика Центра, али и прилика за учвршћивање јединства образовног колектива и истицање резултата у минулој години. Братић је рекао да је од 561 ученика њих 63 прво полугодиште завршило са одличним успјехом при чему 17 ученика није направило ниједан изостанак са наставе.

Најбољим ученицима уручене су пригодне награде, а  ученици Центра за госте су припремили пригодан културно – забавни програм.

У Невесињу је успомена на Светог Саву вјечна и неизбрисива. Први поуздани историјски податак о овом херцеговачком мјесту налази се у љетопису Пећке патријаршије у коме се наводи  да је Сава Немањић у Невесињу 1219. године поставио првог хумског епископа. Неки извори прецизирају да је Хумска епископија основана у селу Залому након чега је невесињски крај још дуго остао земља Немањића.

Историчари тврде да је чувена Сплитска повеља којом жупан Немања дозвољава Сплићанима да тргују у Хумској земљи из 1190. године управо писана у храму Свете Богородице на Залому. Од тада па до данас Свети Сава пребива у душама и заједничким молитвама свих честитих Невесињаца инспиричући их на увијек нова и племенита прегнућа.

Школска слава Савиндан, која се прославља у част Светог Саве - утемељивача образовања и првог српског архиепископа, обиљежена је данас у ОШ „Ристо Пророковић“.

Обиљежавање је почело  парастосом погинулим радницама школе, а затим је обављен и обред  ломљења славског колача.

Пригодну бесједу одржао је свештеник Немања Лукета пожеливши ученицима и наставницима још много година успјешног рада.

У славској здравици директорица Мара Шаран истакла је да су дјеца наше највеће богатсво и да је дужност одраслих, наставника и родитеља да им пруже што више васпитања и знања. Она је изразила наду да ће се наставници и радници школе, идући светосавским путем, трудити да буду што бољи и стручнији и да ће то знање још успјешније преносити својим ученицима.

Пригодни поклони уручени су  ученицима који су у протеклој години остварили значајне успјехе на различитим  такмичењима, које је организовало Министарство просвјете и културе. Награде су уручене Маји Ђокић и Наташи Савић за освојена прва мјеста на Регионалном такмичењу из информатике и за учешће на Републичком такмичењу, као и Данилу Цвијетићу за освојено треће мјесто на Регионалном такмичењу из физике и за учешће на Републичком такмичењу.

Присутни гости имали су прилику да уживају у  програму који су припремили чланови рецитаторске и музичке секције заједно са својим наставницима, а приказана је и луткарска представа „Пут се за путником рађа“ у режији наставнице Тање Пикуле.

СЛАВЕНКА ГОЛИЈАНИН