Radio Nevesinje
Помоћник министара финансија Републике Српске Радмила Михић рекла је данас у Невесињу након састанка са општинским руководствоми представницима ХЕТ-а да ће реализација Пројеката развоја водоводног и канализационог система ићи убрзаном динамиком и да се у наредних мјесец дана може очекивати расписивање тендера за постављање пречистача на акумулацији Алаговац. Ако све буде текло према плану, потписивање уговора са извођачем могло би бити обављено у септембру ове године.
У међувремену ће се радити друге компоненте пројекта које подразумијевају смањење губитака на водоводном систему, проширење водоводне мреже и припрему документације за прикључење алтернативног изворишта Удбина.
- Укључивање Јаме Удбина је веома важно и пожељно за водоводни систем јер отвара могућност комплетног и квалитетног снабдијевања питком водом општине Невесиње - сматра Михић. Она је нагласила да таквој инвестицији мора да претходи испитивање квалитета воде, издашности изворишта и хидраулични прорачун водоводне мреже. Михић је поздравила напоре општине да се ријеши ово стратешко питање.
Начелник општине Миленко Авдаловић нагласио је да је општина на добром путу да плански и дугорочно ријеши питање снабдијевања питком водом.
- Постављањем пречистача на језеру Алаговац ријешићемо проблем квалитета воде, али уредно водоснабдијевање подразумијева и друге аспекте - рекао је Авдаловић додајући да је потребно ријешити и губитке у водоводној мрежи. Зато Општина планира да уз помоћ Владе РС промијени старе азбестне цијеви у улицама Цара Душана и Немањића гдје су регистровани највећи губици. Авдаловић каже да је потребно уклонити и дивље прикључке, те изградити колекторе за фекалне и отпадне воде у Миљевцу, Шеховини и још неким приградским насељима.
Нема података колико су дозвољене вриједности емисије пепела и прашине биле премашене.
Екстремни минуси, отказивање опреме, потребе електро-енергетског система за струјом и коришћење лошијег угља, кумовали су прекомјерном пепелу у атмосфери.
"Имамо проблема са транспортом, јер тај пепео тешко се транспортује пнеуматским системом и долази до запуњења бункера", рекао је Његош Вуковић, руководилац постројења за отпрему пепела у РИТЕ Гацко, док Боривоје Вујичић извршни директор за производњу, ЗП РиТЕ Гацко додаје: "Евидентно је да се при екстремно ниским температурама морало десити, али приоритет је било обезбиједити производњу и сачувати постројења од замрзавања".
Умјесто планираних 142, ТЕ Гацко произвела је 157 гигават часова струје. Стајање Термоелектране, само за струју, коштало би домаћи систем 20 милиона евра. О јануарским размјерама, свједоче грађани и преостали снијег.
"Увече затворим све, не износим веш вани, угуши прашина и смрад. Шта би било да стане Термоелектрана – крепао бинарод од глади. Овако диши док можеш", говоре грађани Гацка.
Тренутно, филтери одвајају 85-90 одсто пепела и прашине. Међутим, није извјесно до када ће потрајати, јер је и даље у употреби угаљ лошијег квалитета.)
Општина неће тражити прекид рада Термоелектране, али захтијева трајно рјешење проблема. Не знају који је био обим загађења.
"Те податке, које би Термоелектрана требала да мјери, они их не дају за јавност, или их не мјере", изјавио је Радојица Антуновић, замјеник начелника општине Гацко.
Вујичић је потврдио да ће лошији угаљ бити коришћен још три-четири године. Опрема за његово пречишћавање, као трајно рјешење, коштала би 15-20 милона евра.
РТРС
Сваке године све нас је мање, рађа се све мање дјеце, а природни прираштај становништа у Републици Српској посљедњих 15 година је негативан.
Посебно забрињавјаућа демографска слика је у Херцеговини. Годинама је број умрлих већи од броја рођених, а негативни тренд се наставља.
Ситуацију додатно погоршавају сталне миграције становништва и све више оних који одлазе за послом, бољим животом или се након студија не враћају.
Црвени аларм који упозорава да Херцеговине полако нестаје одавно је упаљен, упозоравају демографи. Само у јануару ове године у Требињу су у књигу умрлих уписане 63 особе, док је број рођених беба драстично мањи.
Ништа боља ситуација није ни у другим херцеговачким општинама, што потврђују подаци са посљедњег пописа, по коме у овом дијелу Републике Српске живи тек нешто више од 60 000 људи.
- Гледајући претходне године, ове године је умрло за 1/4 више него у истом периоду прошле године, стварно је забрињавајућа слика, рађало се 800 беба сад дупло мање, истиче Васо Чихорић, матичар у Требињу.
Годинама уназад из продилишта исте вијести - све мање новорођенчади. У 2016 рођено је свега 328 беба, мање него претходних, и дупло мање него нпр. 1994 године када је на свијет дошло више од 800 новорођенчади.
- Примјећујемо један константан пад у рађању дјеце и он износи око 30 новорођенчади мање, истиче Срдан Лугоња, начелник гинеколошко – акушерског одјељења Болнице Требиње.
Празна породилишта, празне и школе, слика је која се у Херцеговини, према свему судећи неће мијењати у блиској будућности. Списак разлога због којих нас је све мање је подужи.
- Социо-економски услови, касно ступање у брак, прво рођење дјетета у 29 години, стерилитет или пробелми са зачећем код сваког петог или шестог пара, велики број нежења и дјевојака неудатих, миграције, разводи итд, наводи Лугоња.
- Ученици који овдје заврше средњу школу њих 80 до 90 одсто из генерације заврши студије и не враћа се, да смо им имали понудити неки посао, вратили би се, напомиње Драго Кундачина, дирекотр ОШ "Његош" у Берковићима.
Негативна статистика уписана је и у књиге вјенчаних. У Требињу, у прошлој години, субоносно "да" изговорило је тек 145 парова, што је за 43 мање него 2014 када је склопљен рекордан број бракова.
Запуштена имања, опустјела села, нажалост уобичајена су слика уХерцеговини. Чак и у селима у непосредној близини града, попут села Тврдош, не живи ниједан становник.
Поражавајући подаци су да Република Српска сваке године губи 3500 становника. Крајње вријеме је да се цијела друштвена заједница укључи у рјешавање овог проблема, упозоравају стручњаци. Ни минута за губљење нема, а у борби за живот не смије се закаснити.
РТРС
На посљедњој сједници Скупштине општине Невесиње усвојена је Одлука о изградњи Централног спомен обиљежја на Градском тргу чиме је практично почела процедура за реализацију овог важног пројекта.
Начелник општине Миленко Авдаловић очекује да споменик буде завршен до Митровдана, најупечатљивијег датума из новије историје Невесиња. Он је најавио да ће ускоро бити потписан уговор са познатим академским вајаром Миодрагом Живковићем чије су скулпторско рјешење споменика изабрали грађани Невесиња 2001. године. Авдаловић каже да ће реализација пројеката коштати око 150.000 КМ, при чему ће из општинског буџета бити издвојено 100.000 КМ. Начелник подсјећа да је за изградњу споменика на Градском тргу добијена сагласност борачких организација и удружења, културних и јавних радника и грађана Невесиња.
Основна форма споменика је један једноставан облик у виду портала српских средњовјековних манастира, једна врста српске капије. У средишту споменика налази се монументална фигура устаника, ратника и заштитника који чува и брани свој дом, народ и његову слободу. Поред фигуре ратника значајан елемент ликовне структуре споменика чини и пушка, која представља симбол невесињског устанка.
Овај оригинални и импресивни монумент висок 4,5 метара треба да симболизује све невесињске устанке и континуитет српског духовног бића и традиције.
Миодраг Живковић је најпознатији живи вајар у Србији. Аутор је Спомен комплекса „Сутјеска“,Споменика стријељаним ђацима у Крагујевцу, скулптуре Вука Караџића у Лозници, Споменика Краљу Николи у Никшићу, Скулптуре мајке у Египту, те споменика српским борцима у Брчком, Бијељини, Приједору, Дервенти, Модричи, Мркоњић Граду и других споменичких остварења.
КМФ „Невесиње“ је непријатно изненадио навијаче у Спортској дворани „Невесињка“. У 1. колу „Лиге за опстанак“ Невесињци су вечерас поражени од Бротња резултатом 2:4.
Већ након два минута на семафору је стајало 0:2. Гости из Читлука су извели двије брзе контре и преко Гргића и Козарића најавили изненађење. Невесињцима је требало десетак минута да консолидују редове и притисну ривала. Сарић је у 13. минуту смањио на 1:2 и дао подстрек за нове нападе. Гости су били оптерећени и великим бројем прекршаја, али су само једном ривала частили са казненим ударцем. На њихову срећу непрецизан је био Пудар.
У другом дијелу утакмице Бротњо са истом тактиком постиже још два гола која су потпуно деморалисала домаће играче. Невесињски састав без чврстине у одбрани и идеје у нападу није личио на екипу из првог дијела сезоне. Делићев погодак из пенала у 38. минуту стигао је прекасно за промјену исхода утакмице.
Пораз на отварању другог дијела сезоне никако не прија и мора се што прије заборавити. Прилику за поправни Невесињци ће имати у наредном колу када гостују у Грачаници.
НЕВЕСИЊЕ – БРОТЊО 2:4 (1:2)
Спортска дворана „Невесињка“. Гледалаца: 250. Судије: Омербашић (Сарајево), Вујадин (Ист. Сарајево). Стријелци: 0:1 Гргић, 0:2 Козарић, 1:2 Сарић, 1:3 Невистић, 1:4 Пантић.
КМФ „НЕВЕСИЊЕ“: Ромовић, Пудар, Сарић, Г. Продановић, Делић, Јамина, Пантић, Килибарда, М. Продановић, Булајић, Трутина, Драшковић.
МНК „БРОТЊО“: Медић, Галић, Чилић, Гргић, Козарић, Иванковић, Дујмовић, Гранић, Невистић, Сутон, Пехар, Пантић.
ТАБЕЛА „Лиге за опстанак“:
- Салинес 17
- Сељак 14
- Бротњо 12
- Невесиње 11
- Каскада 9
- Челинац 6
Удружење Невесињаца, њихових потомака и пријатеља 17. фебруара у Београду организује културно-забавну манифестацију „Невесињско сијело“. Ова смотра пријатељства, завичајне пјесме, игре и угодног дружења одржава се у српској пријестоници још од тридесетих година прошлог вијека. Манифестација је увијек изазивала посебну пажњу Невесињаца, а овакви скупови годинама су будили сјећања на завичај и обичаје из херцеговачког краја.
Привредно-културно удружење Херцеговаца у Београду под називом „Неретва“ формирано је 23. новембра 1930. године у хотелу „Империјал“. Први предсједник Удружења које је помагало сиромашне Херцеговце и школску омладину био је Васиљ Поповић, а секретар Ђорђе Иванишевић. Касније су Херцеговце у Београду предводили Лазар Милићевић и Владимир Ћоровић. Као крсна слава Удружења установљена је Велика Госпојина. Славским свечаностима 1931. године, између осталих, присуствовали су епископ мостарски Јован и књижевник и дипломата Јован Дучић, тада посланик у Каиру.
Прво Херцеговачко сијело одржано је 23. октобра 1938. године. Годишње забаве „Неретва“ је традиционално приређивала за трећи дан Божића и у другој половини марта. Скупови Херцеговаца у Београду су привлачили ширу пажњу јавности, а Радио Београд је 18. марта 1939. директно преносио манифестацију препуну пјесме и хумора.
Други свјетски рат је прекинуо традицију окупљања Херцеговаца у Београду. Почетком 70-тих година Невесињци побново оживљавају завичајну смотру, овог пута под називом „Невесињско сијело“. Манифестација је обично одржавана у Дому ЈНА уз обавезно учешће гостију из Невесиња.
Завичајном скупу 1975. године присуствовало је преко 700 Невесињаца. Општинску управу су представљали предсједник Извршног одбора Јово Иваниш и предсједник Општинске конференције Социјалистичког савеза Данило Нинчић. Фолклорна група КУД-а „Благоје Паровић“ из Невесиња по жељи организатора припремила је драматизовану слику „Невесињско сијело“ проткану изворним невесињским колима и пјесмама из завичаја. У програму је учествовао и сеоски гуслар Марко Гушић из Братача и диплар Божо Ковачевић из Колешка.
Традиција је прекинута 1991. године и од тада у Београду није било организоване манифестације са мотивима херцеговачког прела све до 2010. године када је новоформирано Удружење Невесињаца поново оживило ово завичајно окупљање.
Тренутно у Београду живи око 1.100 рођених Невесињаца и још око 2.500 њихових потомака. Међу њима су угледни академици, књижевници, доктори, умјетници, спортисти који су изградили каријере далеко од родног краја, али Херцеговину и Невесиње никад нису заборавили. Сада већ значајна колонија Невесињаца окупљена је у Удружење које се бави хуманитарним, културним, привредним и спортским активностима усмјереним на афирмацију Невесиња и Херцеговине.