На посљедњој сједници Скупштине општине Невесиње усвојена је Одлука о изградњи Централног спомен обиљежја на Градском тргу чиме је практично почела процедура за реализацију овог важног пројекта.

Начелник општине Миленко Авдаловић очекује да споменик буде завршен до Митровдана, најупечатљивијег датума из новије историје Невесиња. Он је најавио да ће ускоро бити потписан уговор са познатим академским вајаром Миодрагом Живковићем чије су скулпторско рјешење споменика изабрали грађани Невесиња 2001. године. Авдаловић каже да ће реализација пројеката коштати око 150.000 КМ, при чему ће из општинског буџета бити издвојено 100.000 КМ. Начелник подсјећа да је за изградњу споменика на Градском тргу добијена сагласност борачких организација и удружења, културних и јавних радника и грађана Невесиња.

Основна форма споменика је један једноставан облик у виду портала српских средњовјековних манастира, једна врста српске капије. У средишту споменика налази се монументална фигура устаника, ратника и заштитника који чува и брани свој дом, народ и његову слободу. Поред фигуре ратника значајан елемент ликовне структуре споменика чини и пушка, која представља симбол невесињског устанка.

Овај оригинални и импресивни монумент висок 4,5 метара треба да симболизује све невесињске устанке и континуитет српског духовног бића и традиције.

Миодраг Живковић је најпознатији живи вајар у Србији. Аутор је Спомен комплекса „Сутјеска“,Споменика стријељаним ђацима у Крагујевцу, скулптуре Вука Караџића у Лозници, Споменика Краљу Николи у Никшићу, Скулптуре мајке у Египту, те споменика српским борцима у Брчком, Бијељини, Приједору, Дервенти, Модричи, Мркоњић Граду и других споменичких остварења.

КМФ „Невесиње“ је непријатно изненадио навијаче у Спортској дворани „Невесињка“. У 1. колу „Лиге за опстанак“ Невесињци  су вечерас поражени од Бротња резултатом 2:4.

Већ након два минута на семафору је стајало 0:2. Гости из Читлука су извели двије брзе контре и преко Гргића и Козарића најавили изненађење. Невесињцима је требало десетак минута да консолидују редове  и притисну ривала. Сарић је у 13. минуту смањио на 1:2 и дао подстрек за нове нападе. Гости су били  оптерећени и великим бројем прекршаја, али су само једном ривала частили са казненим ударцем. На њихову срећу непрецизан је био Пудар.

У другом дијелу утакмице  Бротњо са истом тактиком постиже још два гола која су потпуно деморалисала домаће играче. Невесињски састав  без чврстине у одбрани и  идеје у нападу није личио на екипу из првог дијела сезоне. Делићев погодак из пенала  у 38. минуту стигао је прекасно за промјену исхода утакмице.

Пораз на отварању другог дијела сезоне никако не прија и мора се што прије заборавити. Прилику за поправни Невесињци ће имати у наредном колу када гостују у Грачаници.

НЕВЕСИЊЕ – БРОТЊО  2:4 (1:2)

Спортска дворана „Невесињка“. Гледалаца: 250. Судије: Омербашић (Сарајево), Вујадин (Ист. Сарајево). Стријелци: 0:1 Гргић, 0:2 Козарић, 1:2 Сарић, 1:3 Невистић, 1:4 Пантић.

КМФ „НЕВЕСИЊЕ“:  Ромовић, Пудар, Сарић, Г. Продановић, Делић, Јамина, Пантић, Килибарда, М. Продановић, Булајић, Трутина, Драшковић.

МНК „БРОТЊО“: Медић, Галић, Чилић, Гргић, Козарић, Иванковић, Дујмовић, Гранић, Невистић, Сутон, Пехар, Пантић.

ТАБЕЛА „Лиге за опстанак“:

1. Салинес         17
2. Сељак            14
3. Бротњо          12
4. Невесиње      11
5. Каскада          9
6. Челинац         6

Удружење Невесињаца, њихових потомака и пријатеља 17. фебруара у Београду организује културно-забавну манифестацију „Невесињско сијело“. Ова смотра пријатељства, завичајне пјесме, игре и угодног дружења одржава се у српској пријестоници још од тридесетих година прошлог вијека. Манифестација је увијек изазивала посебну пажњу Невесињаца, а овакви скупови годинама су будили сјећања на завичај и обичаје из херцеговачког краја.

Привредно-културно удружење Херцеговаца у Београду под називом „Неретва“ формирано је 23. новембра 1930. године у хотелу „Империјал“. Први предсједник Удружења које је помагало сиромашне Херцеговце и школску омладину био је Васиљ Поповић, а секретар Ђорђе Иванишевић. Касније су Херцеговце у Београду предводили Лазар Милићевић и Владимир Ћоровић. Као крсна слава Удружења установљена је Велика Госпојина. Славским свечаностима 1931. године, између осталих,  присуствовали су епископ мостарски Јован и књижевник и дипломата Јован Дучић, тада посланик у Каиру.

Прво Херцеговачко сијело одржано је 23. октобра 1938. године. Годишње забаве „Неретва“ је традиционално приређивала за трећи дан Божића и у другој половини марта.  Скупови Херцеговаца у Београду су привлачили ширу пажњу јавности, а Радио Београд је  18. марта 1939.  директно преносио манифестацију препуну пјесме и хумора.

Други свјетски рат је прекинуо традицију окупљања Херцеговаца у Београду. Почетком 70-тих година Невесињци побново оживљавају завичајну смотру, овог пута под називом „Невесињско сијело“. Манифестација је обично одржавана у Дому ЈНА уз обавезно учешће гостију из Невесиња.

Завичајном скупу 1975. године присуствовало је преко 700 Невесињаца. Општинску управу су представљали предсједник Извршног одбора Јово Иваниш и предсједник Општинске конференције Социјалистичког савеза Данило Нинчић. Фолклорна група КУД-а „Благоје Паровић“ из Невесиња по жељи организатора припремила је драматизовану слику „Невесињско сијело“ проткану изворним невесињским колима и пјесмама из завичаја. У програму је учествовао и сеоски гуслар Марко Гушић из Братача и диплар Божо Ковачевић из Колешка.

Традиција је прекинута 1991. године и од тада у Београду није било организоване манифестације са мотивима херцеговачког прела све до 2010. године када је новоформирано Удружење Невесињаца поново оживило ово завичајно окупљање.

Тренутно у Београду живи око 1.100 рођених Невесињаца и још око 2.500 њихових потомака. Међу њима су угледни академици, књижевници, доктори, умјетници, спортисти који су изградили каријере далеко од родног краја, али Херцеговину и Невесиње никад нису заборавили. Сада већ значајна колонија Невесињаца окупљена је у Удружење које се бави хуманитарним, културним, привредним и спортским активностима усмјереним на афирмацију Невесиња и Херцеговине.

Након леденог јануара, почетак другог мјесеца донио је повољније временске прилике. Данас су у сјеверним дијеловима Републике Српске  измјерене праве прољећне температуре. У Херцеговини је било нешто свјежије са интензивнијом кишом. У Невесињу је за протекла 24 часа пало 9 литара кише по метру квадратном, а у 13 часова измјерена су 3 степена Целзијуса.

Метеоролози за наредна два дана најављују кишу, а након тога ће мало оснијежи. Средином наредне седмице биће и више сунчаних интервала. Водећи метеоролошки сајтови најављују да ће вријеме у фебруару бити у границама вишегодишњег просјека.

Шта каже народни метеоролог

Фебруар је, иначе, чудан мјесец пун временских изненађења, честих и наглих промјена и смјењивања хладноће и топлоте, као и жестоких налета зиме.

Херцеговци нису вољели топле фебруаре што потврђује изреке „Ако фебруар не вије, онда март оплакује“, „Ако се у фебруару мачка на крову грије, у марту се уз пећ свије“, „Што фебруар измами, то март опали“ и друге.

Народни метеоролог је у фебруару имао симболе и репере у свецима и празницима. Света три јерарха сматрају се заштитницима људи и животиња од „студених и злих вјетрова“. По вјетровима који дувају овог дана, прогнозира се какво ће бити вријеме током читаве године.

Трифундан, између осталог, заштитник је винограда, јер он уништава све инсекте и болести које нападају винову лозу, а прижељкује се да тога дана буде хладно. У Херцеговини народни метеоролог више жели кишу, па је настала изрека „Трифундан ведро, биће суше, а падне ли киша, биће родна година.

Сретење се у народу тумачи као дан у коме се сусрећу зима и љето. Вјерује се да на тај дан мечка излази из свог брлога и погледа да ли има сјенку. Ако је има, онда се окреће и враћа у пећину да одспава још шест неђеља, колико ће зима трајати. Ако нема сјенке, односно ако је облачно, онда одгега у шуму у потрагу за храном, што значи да је зима прошла.

ДРАГАН ГРАХОВАЦ

У оквиру Програма за дијаспору Радио-телевизија Србије емитовала је прилог са Светосавске академије у Торонту. Дјеца наших исељеника публици су показала шта су научили у школама на српском језику и православним храмовима. У групи младих чувара српске традиције истицала се седмогодишња Славијанка Кљакић.

Добила је буран аплауз за своју рецитацију.  Потом је одважно разговарала са новинарима РТС-а и на крају  уз осмијех поздравила Невесиње.

„Имам баку у Невесињу и са ове академије шаљем јој велики пољубац“ , рекла је Славијанка. И пољубац одлетје у Невесиње.